Zaboravljeni heroj sa Košara Dalibor Dimov, na večnoj straži bez biste i spomen-obeležja

Dalibor Dimov, romske nacionalnosti, po majci Toplodolac, po ličnom izjašnjavanju Srbin. Tako o njemu govore njegovi saborci.

U selu Obrenovcu nedaleko od Pirota, u romskoj porodici Dimov, dana 23. januara 1976. godine rođen je dečak kome su dali ime Dalibor. Još kao malo dete Dalibor se sa porodicom preselio u Pirot u zgradu poznatu kao „Soliter“, pa je zbog toga ostao upamćen kao „Dača iz solitera“.

Dalibor je služio redovni vojni rok 1995, dok je 1998. godine postao vojnik po ugovoru. Po činu razvodnik, bio je na dužnosti strelca u 4. karauli „Topli Dol“ 2. granične čete koja je bila u sastavu 23. graničnog bataljona. Kada su počeli sukobi na Kosovu i Metohiji Dalibor je bio raspoređen u izviđačko-diverzantskoj četi Niškog korpusa, a u 53. granični bataljon u Đakovici je došao 22. jula 1998. godine.

Dana 4. avgusta 1998. godine u sastavu izviđačko-diverzantske čete Dalibor je poginuo kada je džip u kome su patrolirali u rejonu karaule „Košare“ naleteo na albansku zasedu. Teroristi su zoljom otvorili vatru na pripadnike Vojske Jugoslavije. Instinktivnim reagovanjem, Dalibor je svojim telom zaštitio komandira i pri tome teško ranjen. Preminuo je pre ponoći istog dana na VMA.

Dalibor je sahranjen uz sve vojne počasti na Tijabarskom groblju u Pirotu. Njegova ćerka Monika koja je tada imala 5 meseci danas čuva sećanje na svoga oca, heroja sa Košara.

Dana 27. decembra 2002. godine u Pirotu je otkriven spomenik palim borcima u ratovima od 1990. do 1999. godine. Na jednoj od tabli uklesano je ime Dalibora Dimova sa godinom rođenja i godinom pogibije. U selu Obrenovcu spomen-česma palim borcima otkrivena je 17. septembra 2005. godine, ali na njoj se nije našlo ime Dalibora Dimova, već samo palih boraca u ratovima od 1912. do 1918. i od 1941. do 1945. godine. Samo 7 godina je bilo dovoljno da se zaboravi ime ovog pirotskog heroja.

O Daliboru i ostalim palim borcima u ratovima tokom ’90-ih godina 20. veka danas svedoči spomenik u Karađorđevom parku na istoimenom trgu u Pirotu. Od njih 26 poginulih, do sada je samo po jednom borcu u Pirotu jedna ulica dobila ime. Želja njegove ćerke Monike kao i cele porodice, njegovih prijatelja i saboraca jeste da Dalibor dobije u Pirotu svoj trg,  ulicu ili najmanje bistu sa njegovim likom, a bilo bi pošteno da to bude negde u blizini centra grada gde je Dalibor praktično proveo ceo svoj život. Želja autora ovog teksta je da se i selo Obrenovac oduži Daliboru na pravi način, jednom spomen-pločom na primer.

Nema opravdanja za ovakav vid nepravde prema heroju koji je već duže od 25 godina na večnoj straži na Košarama. U ratu može neko izgubiti kuću, pa je posle rata ponovo izgradi. Može neko izgubiti svu stoku, mogu mu zapaliti svo imanje, pa se sve to može obnoviti u miru. Dalibor je za svoju otadžbinu dao ono najvrednije što je imao, dao je ono što se ne može povratiti natrag, dao je svoj život. Najmanje što je zaslužio od otadžbine i od grada Pirota jeste jedna ulica u gradu u kome je živeo.

Večna ti slava i hvala Dalibore! I tvoj grad Pirot i selo Obrenovac diče se tvojim imenom.

ŽIVIŠ DALIBORE!

AUTOR: Master istoričar Miša Anđelković