Na Kosovu i Metohiji i školsko dvorište je enklava, mališani tu provode letnje raspuste

Brojne deponije, sablasno prazne ulice, bezbroj napuštenih pasa, velike rupe na kolovozu, table i putokazi napisani albanskom abecedom, ovako izgleda put do osmoletke „Aca Marović“ u selu Kuzmin na Kosovu i Metohiji. Nakon svega, tu se krije stara srpska škola sa velikim uređenim dvorištem i igralištem. Deci je ona sigurno utočište koje ne napuštaju čak ni tokom raspusta, baš kao da je enklava.

Čuje se školsko zvono i graja dece koja selu daje bezuslovni sjaj. Smeh i radost zanemaruju jezivu okolinu, kojom je okovana ova osmoletka na opštini Kosovo Polje.

– Školsko dvorište je jedino mesto gde se deca okupljaju, druže i igraju. Ne samo deca već i omladina koja živi u selu. Tu im je najlepše, a i najbezbednije. Roditelji su bezbrižniji kada su oni ovde. Vrlo vodimo računa gde su u svakom trenutku, bukvalno ih ne puštamo ih iz vida. Doslovno smo im drugi roditelji dok su ovde u ustanovi – objašnjava za magazin Princip nastavnica srpskog jezika Svetlana Krstić. 

Svakodnevno prolaze kroz nekoliko albanskih sela da bi došli do škole i najviše strepe da im auto ne stane

Osnovci bez filskuturne sale, kabineta, u zbornici i učionici tužno stoje bubnjara peći na koje se greju tokom zimskih dana, toalet ozidan ali poljski. Sve ovo njih ne remeti da budu dobri đaci i da osvajaju prestižna mesta na raznim školskim takmičenjima. 

 – Deca su nam stvarno izuzetno lepo vaspitana. Dragi su i vredni, a najbolja svedočanstva svega toga su osvojena prva mesta na takmičenjima iz hemije, fizike i matematike. Moje kolege i ja smo ponosni i srećni što imamo priliku da radimo sa takvom decom – ističe nastavnica, a njena koleginica koja drži digitalni čas Aleksandra Jović dodaje da je njoj i njenim kolegama najteže pada put do škole:

– Svakodnevno prolazimo kroz nekoliko albanskih sela da bi došli do škole i uvek strepimo da auto ne stane, da ne pukne guma, da nije zavejan put. Uh, teško je biti nastavnik na Kosovu i Metohiji, ali zajedno činimo jednu porodicu i sa decom postižemo odlične rezultate, pa sve nekako dođe lakše. 

Ne stižu im sprske novine i jedina dnevna štampa na maternjem jeziku jeste časopis “Naše polje” iz Gračanice. Za starije stiže omladinski časopis “For you” koji je na engleskom jeziku i koji izdaje KFOR. Škola ima svoju biblioteku koju deca redovno posećuju.

U jednom razredu tek nekoliko učenika, učinice nemaju osnovna sredstva za rad, nastavnici snagu i radost crpe iz dece. Ali kako to sve utiče na njih?

 – Takvo okruženje i ova haotična situacija itekako utiče na njihov psihički i fizički razvoj i sa time se svi teško nosimo. Posebno teško pada što ne akcentuju dobro i veliki trud ulažem da ih naučim pravilnom srpskom jeziku. To je svakodnevna borba – objašnjava  Svetlana Krstić. 

Nastavnik matematike Zoran Milanović i nastavnik istorije Goran Janićijević, iako entuzijastično rade svoj posao, skeptični su kako će obrazovanje na Kosovu i Metohiji izgledati kroz nekoliko decenija. 

 – Da li će ga uopšte i biti?  – zabrinuto pitaju oni nas.

Autor: Lena Sladojević

REČ AUTORA: Tekst je napisan pre renoviranja škole Humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo“ u saradnji sa Eparhijom raško-prizrenskom. Tekst nije objavljen u novinama za koje je napisan zbog uređivačke politike da se ne objavljuju reportaže sa Kosova i Metohije. Tekst je od tada bio čuvan u arhivi. Godinama kasnije cenzura u medijima je i inicirala pravljenje magazina Princip.