Trkače 37. Comtrade Beogradskog maratona zaustavili smo odmah nakon trke, dok je u njima ključao adrenalin, kako bi čuli prve impresije, ali i razloge zašto trčati maraton od 42,2 km, odnosno polumaraton od 21,1 km. Brojni su razlozi, mnogi trče kako bi očuvali dobro zdravlja, drugi pak da budu dobar uzor deci, neki i da vide Grad Beograd u potpuno drugom izdanju, a ima i onih koji posebnu radost pronalaze u obroku nakon trke.
Trkaču Nenadu Dramićaninu ovo je treći maraton po redu, prvi je prešao 2019. godine. U trčanju vidi lični izazov jer je izuzetno zahtevna distanca od 42.195 metara, a kako kaže, to je uvek cilj.
– Posebno mi je drago što trčim u gradu u kojem sam rođen i u kojem živim. Samo trčanje je na momente zahtevno i zaista je nekada teško na stazi. Najviše nakon tog 20-tog, odnosno 30-tog kilometra. Pogotovo kada je dan topao kao što je bilo u nedelju.
Dakle staza zavisi od vremenskih uslova. Sama priprema za takvu trku je naporna. Zahteva treninge nekoliko meseci i to vrlo naporne.
Prija mi trčanje, to ispunjenje ličnog cilja koji je u ovom slučaju maraton. Bez obzira na ishod, imam jedno jedino očekivanje, a to je lepo provedeno vreme. Milo mi je i što su uvek tu sa mnom dragi ljudi koji me podržavaju. Dođu da me gledaju i bodre i oni koji ne trče. Moram da pohvalim i organizaciju, zaista je sve bilo besprekorno. Uvek kažem da je Beogradski maraton mnogo više od trčanja, to je pre svega druženje i drugačiji način života – istakao je za Princip magazin trkač Nenad Dramićanin.
Mira Jaćović trči ukupno 10 godina i to iz razloga zato što joj je trčanje pomoglo oko svih zdravstvenih problema. Ta sportska aktivnost joj pre svega pruža psihičku lagodnost, a posebno uživa i u dobroj kondiciji.
– Jednostavno se osećaš mnogo lepše, zadovoljnije, zdravije… i ono najvažnije, pomoću trčanja sam rešila svoje zdravstvene probleme.
Kada sam krenula da trčim shvatila sam da mi prija, a pre toga sam imala problem sa štitnom žlezdom. Regulisao se i drugi problem sa anemijom.
Nekako se kroz trčanje sve dovelo u red. Volim i taj adrenalin i postoji taj jedinstveni osećaj dok ste na stazi. Posebnu draž daju i ljudi oko vas, ta neka nova poznanstva i prijateljstva. Kroz sve ove godine trčanja stekla sam neverovatne prijatelje. Mnogo mi znače i daju vetar u leđa – podelila je Jaćović za Princip magazin i dodala da iz dana u dan radi i treninge snage koji su neophodni svakom trkaču:
– Važno je imati tu kardio-respiratornu kondiciju, jake i snažne mišiće. Iz godine u godinu sve više napredujem i uvek imam očekivanja da ću oboriti taj neki lični rekord koji sam zacrtala, da maraton od 42,2 km istrčim za menje od četiri sata. Savetujem svim ženama, devojkama, majkama, posebno onima koje imaju probleme da skinu taj neki višak kilograma, da počnu polako da treniraju. Vremenom će doći i zadovoljstvo prilikom treninga, no dok ne počnu, ne mogu ni da znaju.
Svi su trkači saglasni u jednom – zdravlje na prvom mestu. Jedna od njih prošle godine je uspešno završila trku od 10 km, pa se i ove godine našla na istoj stazi.
– Tako sam preponosna na sebe zbog uzbrdica koje sam prešla. Volim maraton jer imam utisak da prevazilazim sebe, da povećavam svoje limite i maštam o polumaratonu u budućnosti – istakla je trkač (ime poznato redakciji), dok se njena prijateljica takođe nadovezala da joj najviše prija druženje:
– Posebno ono sve što usledi nakon trke, da bi pobedili svoje limite, proveli što bolje slobodno vreme.
Drugi trkač misli da samo takvim primerom može biti dobar uzor deci i to je glavni razlog zašto je posvećen trčanju. Beogradski maraton, tačnije polumaraton mu je peti po redi.
– Trčim pre svega zbog zdravlja, druženja i dobre organizacije, pa i „klope“ posle trke (smeh). Trčim kako bi pobedio sebe i da bih probio nekako svoje granice.
Želim i da budem dobar uzor deci, uz taj kontekst da se i u poznim godinama mogu prevazići sve prepreke.
Sve ostalo kasnije dođe samo od sebe – iskren je on.
Neki od trkača su došli iz susedne Hrvatske, a jedna od njih je posebno istakla da osim dobre zabave voli i to što upoznaje drugačiji Beograd.
– Velika je ljepota trčati kroz grad koji je tog dana samo za trkače i rekreativce. Vidjet neke nove stvari koje možda inače ne vidite kad hodate. Ja sam iz Hrvatske i samo zbog Beogradskog maratona sam došla u Beograd. Hvala vam ljepo, odlični ste domaćini, jako ljep maraton – istakla je ona.
Velike metropole kao što su Njujork, London, Tokio, Boston, San Francisko takođe imaju dugogodišnju tradiciju maratona, a sudeći po dobroj organizaciji, kako su naveli naši sagovornici, glavni grad Srbije može da parira navedenim gradovima. O tome najbolje svedoči i činjenica da su na našim ulicama trčali proslavljeni maratonci. Ovogodišnji 37. Comtrade Beogradski maraton je oborio sve rekorde sa 13.000 učesnika, a možda baš vi dragi čitaoci doprinesete tome, da se i taj rekord obori naredne godine.
AUTOR: NEVENA AGATONOVIĆ
