Нова књига „Дубаи&Абу Дхаби“ писца Дејана Воштића руши предрасуде и открива мистерије далеког Оријента

На тржишту постоји доста различитих путописа, романа и књига које описују Емирате на класичан начин, из тог разлога се издваја нова књига „Дубаи&Абу Дхаби“ писца Дејана Воштића. Кроз метафору његових путовања, по пешчаним динама, али и облакодерима, који се пркосно издижу из пустиње и парају облаке, писац кроз ново остварење жели да помогне читаоцима да остваре своје снове и планове. Упркос технолошком напретку, како каже, у људима ипак тиња неки паралишући страх када су у питању путовања на далеки Оријент, самим тим, њему је било инспиративније да напише књигу која ће читаоцима разбити све могуће предрасуде. Писање књиге није било лако, али је успешно уклопио различите културе и релгиије у једну целину. Према његовим речима, био је то дуг процес, али задовољан је резултатом јер баца ново светло на Оријент и мистику којом је обавијен вековима уназад. Након успеха књига „Београд новог доба“ и „Београд новог доба 2“, Воштић се нада да ће и ова књига освојити читаоце.

ФОТО: Пеxелс

Где Вас је изненадио, где купио магични Орјент?

Првобитно изненађење, које је уједно био и шок, било је читање вести у дневним новинама о хотелу „Бурџ ел Араб“ који се отворио 1999. године, једног снежног дана у кафићу на Дорћолу, и то неколико месеци после бомбардовања наше земље. Тај изненађујући сусрет са надреалним хотелом који је некако исијавао из светло зеленог мора Персијског залива, дао ми је инспирацију и пробудио вољу и жељу да га видим уживо; иако је у то време било поприлично немогуће постићи тако нешто као обичан човек у ери када ништа није било развијено као у модерном добу, почевши од паметних телефона па до друштвених мрежа које тада нису ни постојале. Изненађења су се наставила при самом доласку на аеродром у Дубаију 10 година касније, па надаље током све 4 године мог боравка у Емиратима. Управо та изненађења су ми и послужила као инспирација да их читаоцима представим на веродостојан начин који ће им свакодневницу учинити лепшом и која ће их мотивисати да свој живот виде из другог, позитивнијег угла, као једно чудо. Не могу да кажем да ме је нешто из Емирата купило у целости, али можда је пресудан траг на мој будући развој при првом доласку у Емирате оставила опуштена атмосфера земље, људскост и хуманост, што је било супротно у односу на све што нас је пратило у земљи у то време.