Na tržištu postoji dosta različitih putopisa, romana i knjiga koje opisuju Emirate na klasičan način, iz tog razloga se izdvaja nova knjiga „Dubai&Abu Dhabi“ pisca Dejana Voštića. Kroz metaforu njegovih putovanja, po peščanim dinama, ali i oblakoderima, koji se prkosno izdižu iz pustinje i paraju oblake, pisac kroz novo ostvarenje želi da pomogne čitaocima da ostvare svoje snove i planove. Uprkos tehnološkom napretku, kako kaže, u ljudima ipak tinja neki parališući strah kada su u pitanju putovanja na daleki Orijent, samim tim, njemu je bilo inspirativnije da napiše knjigu koja će čitaocima razbiti sve moguće predrasude. Pisanje knjige nije bilo lako, ali je uspešno uklopio različite kulture i relgiije u jednu celinu. Prema njegovim rečima, bio je to dug proces, ali zadovoljan je rezultatom jer baca novo svetlo na Orijent i mistiku kojom je obavijen vekovima unazad. Nakon uspeha knjiga „Beograd novog doba“ i „Beograd novog doba 2“, Voštić se nada da će i ova knjiga osvojiti čitaoce.
Gde Vas je iznenadio, gde kupio magični Orjent?
Prvobitno iznenađenje, koje je ujedno bio i šok, bilo je čitanje vesti u dnevnim novinama o hotelu „Burdž el Arab“ koji se otvorio 1999. godine, jednog snežnog dana u kafiću na Dorćolu, i to nekoliko meseci posle bombardovanja naše zemlje. Taj iznenađujući susret sa nadrealnim hotelom koji je nekako isijavao iz svetlo zelenog mora Persijskog zaliva, dao mi je inspiraciju i probudio volju i želju da ga vidim uživo; iako je u to vreme bilo poprilično nemoguće postići tako nešto kao običan čovek u eri kada ništa nije bilo razvijeno kao u modernom dobu, počevši od pametnih telefona pa do društvenih mreža koje tada nisu ni postojale. Iznenađenja su se nastavila pri samom dolasku na aerodrom u Dubaiju 10 godina kasnije, pa nadalje tokom sve 4 godine mog boravka u Emiratima. Upravo ta iznenađenja su mi i poslužila kao inspiracija da ih čitaocima predstavim na verodostojan način koji će im svakodnevnicu učiniti lepšom i koja će ih motivisati da svoj život vide iz drugog, pozitivnijeg ugla, kao jedno čudo. Ne mogu da kažem da me je nešto iz Emirata kupilo u celosti, ali možda je presudan trag na moj budući razvoj pri prvom dolasku u Emirate ostavila opuštena atmosfera zemlje, ljudskost i humanost, što je bilo suprotno u odnosu na sve što nas je pratilo u zemlji u to vreme.
Orijent ima posebnu dimenziju lakoće življenja, posebnu energiju čuda koja svakodnevno mogu da se vide, a tu su i ljudi koji uopšte nisu opterećeni nekim stvarima kojima se mi bavimo u Srbiji.
Sama ta lakoća življenja je ostavila poseban trag u mom razvoju tokom tih putovanja što je dosta uticalo i na postavljanje mojih visokih stanadarda koji su mi dosta pomogli da na novi način izgradim svoju ličnost.
Koje je nadrealno iskustvo koje ste prošli na nekom od vaših putovanja?
Tu je bilo dosta različitih nadrealnih iskustava, počevši od same zemlje koja deluje nadrealno u mnogim oblastima života tako da ne bih neka iskustva posebno izdvajao, već bi sva nadrealna iskustva gledao kao jednu iseckanu celinu ili kao rolnu filma sa različitim kadrovima. Svako nadrealno iskustvo na mene je ostavilo trag i proizvelo lepa sećanja kojima ću se uvek vraćati i u starosti. Prve godine boravka u Dubaiju, prvo nadrealno iskustvo za moje tadašnje životne standarde je bilo kupanje i boravak na plaži Džumeira dugačkoj nekoliko kilometara ispred stotinak solitera u Dubai Marini izgrađenih blizu plaže i koji su tu stajali poput nekih dinosaurusa. Svaki moj izlazak iz vode i pogled na solitere od preko 50, 60 spratova u nizu je bilo zasebno nadrealno iskustvo u odnosu na moje prethodne boravke po različitim plažama Jadrana, Crnog mora i Mediterana. Sa mediteranskih plaža sa borovima, palmama i niskim zgradama, preći na jednu takvu plažu sa soliterima u pozadini bio je kulturološki šok na koji se vremenom čovek navikne kao novu normalnost. Tu mogu da izdvojim posete šoping molu „Mall of Emirates“ gde sam u junu 2009. godine išao na sankanje u snežnom kompleksu, zatim odlazak na vidikovac „At the top“ na 124. spratu Burdž Kalife odakle sam gledao možda i najlepši zalazak sunca u životu, zatim jedno izuzetno iskustvo vožnje najbržim rolerkosterom na svetu u Abu Dhabiju u temataskom centru Ferarija brzinom od 240 km na sat. Posebno bih izdvojio izlet u ozloglašenu pustinju Rub Al Khali gde sam doživeo posebnu metamorfozu i renesansu svesti što mi je dosta pomoglo o osvešćivanju ličnosti u kasnijem životnom razvoju. Izdvojio bih i nezaboravan susret sa bebom ajkulom ispred stakla velikog akvarijuma u šoping molu „Dubai mol“ koji ima oko 1500 lokala i koji se trenutno ubraja među najveće u svetu, a tih dana je i zvanično bio najveći šoping mol na svetu. Ništa manje nadrealni događaji nisu bili ni bliski susreti sa Paris Hilton, sa njenom tadašnjom drugaricom i asistentkinjom Kim Kardašijan i sa Ovenom Vilsonom u holu hotela u kom sam bio smešten. Naravno, tu je i čudesni parti po danu na ostrvu Al Maya na obodu Abu Dhabija do kog se stiže gliserima i brzim čamcima i odlazak ispod mora na magično ostrvo Palma. Svaka nadrealnost koju sam doživeo je oživela neke uspavane delove moje ličnosti dajući im novu svežinu i svaka nadrealnost je uticala na mene da sve u budućnosti gledam drugačije u odnosu na vreme pre mog prvog odlaska u Emirate.
Kao dete ste preživeli tešku saobraćajnu nesreću, koliko vam je to iskustvo promenilo sagledavanje života?
Mogu da kažem dosta jer sam od tog trenutka svoj život počeo da živim retrogradno ili od smrti pa unazad, suprotno od drugih ljudi koji život žive od rođenja ka smrti. Samo iskustvo mi je pomoglo da smrt vidim kao prelazak na viši nivo, na jedan ulazak u san, u tamu, u neko crnilo kog se sećam kada sam se probudio u automobilu koji me je dopremio do bolnice. Mnogi ljudi se plaše smrti, plaše se čak da o tome i pričaju, susret sa smrću u tom dobu, 4. razreda osnovne škole, dosta mi je pomogao da shvatim koliko je život prolazan i koliko su neke vrednosti promenljive. Uvek se setim čoveka koji je ležao na pokretnom bolničkom krevetu preko puta mene, dok sam čekao prijem, kom je iz džepa virilo tadašnjih 500 nemačkih maraka, dok mu je iz glave virio šiljak koji mu je ušao u glavu radeći na gradilištu gde je i doživeo nesreću. Njemu tih 500 maraka u tim trenucima agonije nije moglo da pomogne, niti je novac neko merilo sreće i uspeha.
Vidim da mnogi svoju sreću i uspeh vezuju za novac i postignuća, a šta će se desiti ako novca nema ili još gore ako nema postignuća na koja su navikli?! Tada dolazi do frustracije i nervoze kod tih ljudi koji na materijanim vrednostima baziraju svoju sreću i uspeh, što se onda preliva poput neke brane koja je pukla na ostale slojeve društva čime se remeti prirodna sreća i harmonija kod ljudi.
Mislim da svako treba da bude srećan i bez novca, jer ako ima takav stav, nijedan problem mu neće biti težak, niti će ikad više brinuti u svom životu, pogotovo ako mu je život baziran na duhovnosti i na ogromnoj veri u Boga. Život je tajna, a na nama je da otkrijemo Božji plan o kom sam pisao u knjizi i koji svaki čovek ima u svom umu, kao neku nedostižnu misao koja mu kao munja proleti u trenucima razmišljanja. U to vreme, u periodu prvih razreda osnovne škole, imao sam puno uspeha na takmičenjima iz srpskog jezika, u dubini duše hteo sam da budem pisac.
Međutim, ta saobraćajna nesreća me je naterala da se borim, pre svega za svoj život, i da ne razmišljam ni o životnom pozivu, ni i novcu o kom se priča poslednjih godina, već o traumama od nesreće i o sopstvenom životu koji je mnogo važniji od papirnih novčanica. Tek kasnije, posle mnogo godina, u šetnji sa mojim zlatnim ritriverom, u danu kada se nebo otvorilo sa retkim astro položajem i kada je svako mogao da sazna svoju sudbinu, otkrio sam zapravo svoju sudbinu pisca duboko zakopanu u meni. Lejerima svoje slojevitosti knjiga jednim delom o tome i govori, o dubinskom putovanju svakog čitaoca u neistražene delove ličnosti i otkrivanju njegove misije na planeti. Vidite i po raznim nemirima po svetu, čak i po bogatijim zemljama, da se ljudi bude, osećaju unutrašnji nemir, osećaju da postoji to „nešto“ iza scene, neko mistično iskustvo koje će im pomoći da se resetuju i da žive život kakav zaista žele da žive, a ne po nekim šablonima društva. Pored te tragedije, koja je obeležila moje detinjstvo, susret sa smrću je nekako postao sastavni deo mog života kroz nekoliko kasnijih rizičnih situacija koje su mi pomogle da ga više cenim i vrednujem i da ne gubim vreme na situacije van mog sistema vrednosti i unutrašnjih pravila po kojima živim.
Život je kratak, može da se okonča u deliću sekunde, u trenutku nepažnje; gledajući sve nedaće i tragedije koje sam imao i doživeo, trudim se da ga proživim maksimalno punim plućima bez kajanja i sa velikom željom da ispunim sve svoje snove, planove i ciljeve, jer ako to ne uradim u toku života, kada ću?
Koji su to još trenuci obeležili Vaše stvaranje?
Moje stvaranje najviše je obeležila pomenuta šetnja sa psom krajem januara 2018. godine kada sam u toj šetnji otkrio svoju misiju umetnika, tačnije pisca. Tog dana, posebni astro položaji su dali svakom čoveku mogućnost da svoju sudbinu na planeti i otkrije, što mi se i desilo u kasnim večernjim satima. Prvobitnu sumnju u otkrivanje sudbine do tog dana, zamenila je euforija i snažno osećanje radosti početka svog novog života, posle velikog životnog pada o čemu sam pisao u poslednjem poglavlju knjige. Zapravo, nastavio sam svoj davno zakopani san o karijeri pisca prekinut snažnim udarcem automobila u 4. razredu osnovne škole. Taj susret sa smrću kao i kasnije životne tragedije dovele su me u poziciju da radim poslove koje sam voleo, ali koji nisu bili moja sudbina, nisu bili deo mog životnog puta na kom se nalazim. Tako je bilo na samom početku, a u nekoj kasnijoj fazi stvaranja, svaki trenutak bola i unutrašnje patnje koju sam imao, pretvarao sam u delo, u vrednost koja svakom čoveku može doneti neko olakšanje na životnu patnju koja nas okružuje, ali koja može doneti i radost, vraćanje osmeha i vere u srećniju budućnost. Tako su i nastale moje knjige o Beogradu kao i nova knjiga „Dubai&Abu Dhabi“. Ali, ništa od svega ne bi možda ne bi ni bilo da nije bilo mog zlatnog ritrivera Ogija koji je nedavno preminuo i kome bih posvetio ovaj intervju. Samo njegovo prisustvo u mom životu donelo mi je novu radost i sreću, element inspiracije, ispunjenosti, mira, spokoja i unutrašnjeg zadovoljstva koji se rađa u dubini duše možda jednom ili nekoliko puta u životu. U vremenu teških nedaća, perioda pandemije, zatim toplotnog udara i virusne influencije koje sam doživeo pre dve godine i kada je sve vreme brinuo da ostanem živ, video sam njegovu moć dobrote i brigu psa o čoveku kao njegovom najboljem prijatelju. Ta moja borba za život i njegova briga za mene da ostanem živ, izazavali su mu tumor koji je dobio na stomaku, nakon čega sam se ja borio za njegov život, što mi je poslužilo kao podloga za kreiranje koncepta jedne nove sage mog stvaralaštva o njegovoj dobroti, brizi i hrabrosti.
Iako to znam odavno, tada sam se i definitvno uverio u činjenicu koliko smo svi na planeti povezani, koliko nedaće i bolesti i najbližih članova porodice utiču na zdravlje ljudi sa kojima živimo.
Iako je saga tek pokrenuta, nažalost, njegova iznenadna smrt je sve zaustavila ne dajući mu priliku da se raduje knjigama o njegovim avanturama kao što se uvek radovao svakoj mojoj novoj knjizi. Ta snaga pravog, iskrenog i bezuslovnog prijateljstva koje sam imao sa njim, otvara mi novu dimenziju stvaranja dela koja će biti posvećena deci i mlađem uzrastu.
Vaša knjiga je objavljena i u svetski poznatoj aplikaciji „Bookmate“?
Da, i ne samo nova knjiga „Dubai&Abu Dhabi“, već i moje prethodne knjige o Beogradu „Beograd novog doba“ i „Beograd novog doba 2“. Saradnja sa poznatom svetskom aplikacijom Bookmate traje već 4 godine i nastala je u vremenu pandemije, u vremenu kada je sve stalo. Iako je sve bilo u statusu kvo, nisam hteo da stojim u mestu, i onda, sasvim slučajno, kako to kod mene i biva u životu, otkrio sam aplikaciju Bookmate koja mi je otvorila vrata jednog novog sveta, sveta online književnosti. Svako ko bude hteo knjigu da pročita kroz članstvo koje postoji u više opcija, može knjigu da čita putem mobilnog telefona, tableta ili kompjutera što je dosta olakšano svima koji su u pokretu, ljudima koji putuju često i ostalim čitaocima koji nekad ne mogu da priušte knjige u print verziji. Online književnost je dosta razvijena u svetu i kroz jedno takvo članstvo, čitaocu otvara mnogobrojne mogućnosti čitanja više knjiga paralelno za relativno pristojan iznos.
Koji su dalji planovi?
Planova ima dosta. Trenutno radim na pisanju sage o Ogiju koja će mlađim, ali i starijim čitaocima dati novu dimenziju životnih vrednosti kroz avanture Ogija i njegove družine. Koncept knjiga o Ogiju je takav da će, osim mlađeg uzrasta, moći da ih čitaju i njihovi roditelji kao i svi ostali koji žele da uđu u čarobni svet njegovih avantura. Tu je i roman „Doba korone“ koji govori o raznim dešavanjima iza svetske scene i koji daje novo svetlo pandemiji i svim nedaćama koje smo prošli. Mislim da su razni svetski događaji koje možda ne primećujemo, međusobno povezani i da svaki od njih daje neku novu deonicu dugačkom autoputu istorije.
Pored književnosti, trenutno radim pripremu pomalo šokantne instalacije „Meso“ koja će za cilj imati razbijanje predrasuda o ženskom telu i način na koji se žena tretira u savremenom društvu. Mnogo faktora utiče na to da se žena oseća obezvređeno, ponekad i ništavno, što mi je bio motiv da pokrenem ceo proces kreiranja instalacije koja će dati novo svetlo ženskoj lepoti i njenoj ulozi na planeti.
Tu je i moj razvoj u oblasti veštačke inteligencije i usavršavanje u oblasti koja će već u ovoj dekadi postati dominantna u našim životima. Mi živimo nekad skoro identične ciklične istorijske krugove koji se stalno ponavljaju. Primera radi, sada smo u krugu događaja iz 2012. godine, kada je Španija osvojila evropsko prvenstvo u fudbalu što se desilo i ove godine. Te godine smo imali različite vrste promena u svetu što se već sada dešava i što dovoljno govori o tome da nas čeka period velikih društvenih promena, i ne digitaizacije koja je bila karakteristična za period od pre 12 godina, već kompletnog prelaska društva u večni život koji se pominje u Bibliji kroz veštačku inteligenciju koja nam može pomoći da kreiramo svog Ai avatara, ličnost koja nas trajno može zameniti u različitim životnim oblastima. Te nove vizije budućnosti mi daju osveženje uma i kreiranje novih planova koji će dati novi zamah mom stvaralaštvu.
AUTOR: LENA SLADOJEVIĆ