U zemlji koja se ponosi svojom poljoprivredom i tradicionalno „zdravom hranom“, poslednjih godina beleže se zabrinjavajući trendovi: zabrane izvoza voća, meda, mlečnih proizvoda, kao i drastičan pad domaće stočarske proizvodnje.
Dok sve više hrane uvozimo iz zemalja upitnih standarda, na policama se nalazi med koji nije pravi med, mleko koje nije od mleka, i mesne prerađevine koje potiču iz zamrznutih industrijskih viškova.
Mleko bez mleka – aflatoksin, prašak i prazne štale
Još od afere sa aflatoksinom 2013. godine, mleko u Srbiji je pod stalnom senkom sumnje. Iako nadležni uveravaju javnost da su kontrole redovne, nezavisni stručnjaci – poput profesora dr Nenada Dolovca – upozoravaju da više od 80 odsto mleka u prodaji dolazi iz mleka u prahu, a ne od svežeg mleka. Istovremeno, domaći proizvođači su primorani da prolivaju mleko jer im se otkupna cena više ne isplati.
– Imamo situaciju u kojoj se seoske farme gase, krave nestaju, a građanima se prodaje prerađeni praškasti proizvod s nepoznatim dodacima – upozorio je profesor Dolovac u jednom intervjuu.
Najmlađi su ujedno i najizloženiji. Deca su najveći potrošači mleka i mlečnih proizvoda, posebno u formativnim godinama razvoja. Upravo zato, prisustvo povišenih nivoa aflatoksina u mleku predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik. Aflatoksin M1, koji nastaje iz stočne hrane kontaminirane gljivicama, ubraja se u najopasnije prirodne toksine. Redovno unošenje čak i malih količina može dugoročno povećati rizik od oštećenja jetre, oslabiti imunitet i, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, doprineti razvoju karcinoma. Kod dece, koja imaju nižu telesnu masu i razvijeniji metabolizam, efekti su potencijalno još opasniji.
Lažni med: zlato bez pčele
Zabrana izvoza meda u EU poslednjih godina razotkrila je duboke zloupotrebe u domaćem lancu proizvodnje. Umesto čistog bagremovog ili livadskog meda, laboratorijske analize su otkrile sirup, šećer, pa čak i tragove pesticida. Prema nekim analizama, čak 40 do 50 odsto meda na policama u Srbiji je falsifikat – a da potrošač toga uglavnom nije ni svestan. Zbog malverzacija i „uvoznog meda“ nepoznatog porekla, ispaštaju domaći pčelari, čiji proizvod gubi tržište i poverenje potrošača.
Šta se dešava sa mesom? Pad stočarstva, porast uvoza
Domaća stočarska industrija poslednjih godina doživljava ozbiljan pad. U poređenju sa stanjem pre dve decenije, broj proizvođača mesa u Srbiji smanjen je za više od 60 odsto, pokazuju podaci Udruženja stočara. Uzroci su brojni: niske otkupne cene, visoki troškovi hrane za stoku, nedovoljna podrška države i nekontrolisan uvoz.
Zbog toga na tržištu dominira meso iz uvoza – često zamrznuti industrijski viškovi iz zemalja u kojima se koriste antibiotici i aditivi zabranjeni u EU. Posebno su problematični prerađeni suhomesnati proizvodi – kobasice, viršle, paštete – čiji sastav često ostaje nepoznat i neproverljiv.
Pesticidi bez kontrole: zabrane izvoza šljiva i drugog voća
Zabrane izvoza šljiva, višanja i drugog voća iz Srbije u EU postale su redovna pojava, a razlozi su uglavnom isti – prekomerna upotreba pesticida. Srbija ne kontroliše dovoljno prodaju sredstava za zaštitu bilja, a edukacija proizvođača o pravilnom korišćenju skoro da ne postoji.
Dodatni problem je što nadležni organi povremeno odobravaju uvoz aktivnih supstanci koje su prethodno bile zabranjene.
Tako je, prema rečima Violete Josifove iz kompanije BioGenesis, nedavno dozvoljena upotreba hlorpirifosa, pesticida koji je ranije povučen iz upotrebe zbog štetnosti. Zbog toga su iz Hrvatske nedavno vraćene pošiljke breskvi namenjenih izvozu. Voće koje ne može da se izveze – završava na domaćem tržištu.
Nema dovoljno inspektora
Jedan od ključnih problema jeste drastično mali broj inspektora. Na jednog fitosanitarnog ili veterinarskog inspektora dolazi i po nekoliko stotina ili hiljada proizvođača.
U takvim uslovima niko ne nadgleda kako se hrana proizvodi, skladišti i prodaje. Potrošač ostaje bez informacija – i bez zaštite.
Između reputacije i realnosti
Srbija se i dalje promoviše kao zemlja kvalitetne hrane, ali realnost često pokazuje suprotan trend. Sistem kontrole je slab, inspektora je premalo, a proizvođači i trgovci funkcionišu bez jasnih pravila. Ukoliko želimo da vratimo poverenje građana i partnera iz inostranstva, potrebni su konkretni koraci: zabrana štetnih pesticida, podrška poštenim proizvođačima, ozbiljna kontrola uvoza i transparentno informisanje javnosti.
Princip magazin
