The Bestbeat „Mala škola bontona“
Ciklus Kako se sluša koncert / Mala škola bontona, namenjen najmlađoj publici i njihovim roditeljima, nastavlja se tradicionalnim koncertom u subotu, 31. januara, u Kolarčeva zadužbina. Ovog puta, mališane i njihove pratioce očekuje susret sa muzikom legendarnih The Beatles, u izvođenju uglednog tribjut benda The Bestbeat.
Program Kako se sluša koncert, koji se održava poslednje subote u mesecu, osmišljen je kao jedinstvena kombinacija muzičkog obrazovanja, kulturnog vaspitanja i porodičnog druženja. Kroz ovaj ciklus deca uče kako izgleda odlazak na koncert, ali i kako se ponaša u jednoj od najvažnijih institucija kulture u Srbiji.
PROČITAJTE I OVO:
Madlenianum najavljuje pet premijera
Vodič kroz svet muzičke kulture
Voditelj programa je Miloš Milovanović, po obrazovanju muzičar, a po zanimanju televizijski voditelj i deci dobro poznato lice. Na topao, duhovit i originalan način, on mališane upoznaje sa osnovama koncertnog bontona — kada i zašto se aplaudira, šta piše u koncertnom programu, kako se sluša muzika uživo i zašto je važno poštovati umetnike, publiku i prostor.
Muzika kao uvod
Pored pravila lepog ponašanja, deca kroz razgovor i muziku upoznaju i istoriju Kolarčeve zadužbine, kao i zanimljive činjenice iz istorije muzike. Na predstojećem koncertu imaće priliku da čuju bezvremenske pesme Bitlsa u izvođenju benda koji već godinama na Kolarcu uspešno oživljava duh šezdesetih godina.
Koncert 31. januara počinje u 11 časova, a ulaznice se mogu nabaviti na biletarnici Kolarčeve zadužbine ili putem zvaničnog sajta www.kolarac.rs.
Nastanak i prvi koraci Bitlsa (1957–1962)
Priča o Bitlsima počinje u Liverpulu, kada je Džon Lenon 1957. osnovao školsku grupu The Quarrymen. Ubrzo mu se pridružuju Pol Makartni i Džordž Harison, a nakon “učionice” sledi prava muzička škola: višemesečni nastupi u Hamburgu, gde bend brusi zvuk, samopouzdanje i disciplinu. Godine 1962. u postavi se ustaljuje i Ringo Star, a prvi singl “Love Me Do” otvara vrata velikog proboja.
Bitlmanija i osvajanje sveta (1963–1966)
Krajem 1963. Britanija ulazi u eru Bitlmanije: histerija publike, rasprodati koncerti i hitovi koji osvajaju top-liste. Nakon legendarnog nastupa u “The Ed Sullivan Show” 1964, Bitlsi postaju globalni fenomen. Njihova muzika istovremeno ostaje pitka i sve ambicioznija — od zaraznih refrena do sve složenijih aranžmana.
Studijski preokret i zreli zvuk (1966–1970)
Posle 1966. Bitlsi se povlače sa turneja i fokusiraju na studio, gde nastaju albumi koji menjaju pravila pop i rok produkcije: Revolver, Sgt. Pepper’s, The White Album i Abbey Road. Eksperimenti sa instrumentima, harmonijama i snimanjem donose novu estetiku, a svaki član sve jasnije razvija sopstveni autorski pečat. Iako se bend zvanično raspao 1970, njihov uticaj na muziku i kulturu ostao je neuporediv — i danas zvuče kao da su uvek tu.
Rasap, solo putevi i trajno nasleđe
Kako su godine prolazile, kreativne razlike među članovima postajale su sve vidljivije. Džon Lenon se okretao političkom i ličnom izrazu, Pol Makartni je težio savršenstvu i kontroli u studiju, dok je Džordž Harison tražio više prostora za sopstvene kompozicije. Uz to su došli i ozbiljni poslovni sporovi, naročito nakon smrti menadžera Brajana Epstajna, što je dodatno narušilo odnose unutar benda.
Poslednji zajednički studijski radovi, albumi Abbey Road i Let It Be, svedoče o paradoksu Bitlsa: bend se raspadao, ali je muzika dostizala izuzetnu zrelost i snagu. Iako su se članovi često nalazili u sukobu, uspeli su da ostave za sobom pesme koje su postale deo kolektivne svetske kulture. Zvanična vest o raspadu 1970. godine označila je kraj jedne decenije, ali ne i kraj uticaja koji su imali.
Nakon razlaza, svaki od članova krenuo je svojim putem, gradeći zapažene solo-karijere i sarađujući sa drugim velikim imenima muzike. Ipak, nijedan pojedinačni uspeh nije mogao da zaseni značaj zajedničkog rada koji su ostvarili kao Bitlsi. Njihove pesme i danas se slušaju, obrađuju i prenose novim generacijama, potvrđujući da Bitlsi nisu samo bend prošlog veka, već trajna tačka oslonca popularne muzike.
| PROČITAJTE I OVO: |
 Branislav Jovančević, autor muzike za operu |
| PROČITAJTE I OVO: |
 Boško Milovanović: Ljudi su željni kulturnog programa |