Jedan od najprestižnijih događaja srpske dijaspore u Evropi, biće održan 6. februara 2026. godine u glamuroznoj palati Hofburg. Organizator, Udruženje Srpski centar, čuva tradiciju dugu gotovo dva veka — još od 1846. godine, kada je na bečkim dvorima prvi put izveden čuveni Srpski kadril. Od tada pa do danas, bal ostaje simbol kulturnog identiteta, elegancije i povezanosti Srba širom sveta.
U duhu Svetosavlja, bal i ove godine nosi snažnu humanitarnu poruku. U saradnji sa Fondacijom Tamara Grujić, koja već godinama pomaže najugroženijima, prikupljaće se sredstva za obnovu doma porodice Dobrić iz Mogile na Kosovu i Metohiji.
Porodica Dimić, uprkos svakodnevnim izazovima i izuzetno teškim uslovima života, ostaje istrajna u svojoj nameri da sačuva dom i ognjište predaka. Kupovinom karte za bal učesnici direktno podržavaju njihovu borbu.
Svaka ulaznica je prilika da jedno domaćinstvo dobije krov pun sigurnosti, topline i nade.
Ovogodišnji bal donosi program u čak 16 sala palate Hofburg — pravi mozaik kulture, muzike, scenskog izraza i modernog zvuka.
Simfonijski orkestar SNP-a
Novosadski Big Band
Članovi Baleta Bečke državne opere
Aleksandra Radović i Tijana Bogićević
Ansambli iz Trebinja sa tradicionalnim igrama i pesmama
Tu su i posebni muzički segmenti u drugim salama — od ceremonijalnih izvedbi do modernih DJ setova (DJ Peppe, DJ Mel Merio i drugi), koji stvaraju jedinstvenu atmosferu i ritam večeri.
U Forum sali nastupiće i grupa S.A.R.S, čiji prepoznatljivi zvuk unosi dozu urbane emocije i energije.
Po prvi put, Svetosavski bal uvodi svečani program beseda. Prvi govornik biće akademik Matija Bećković, čime se bal dodatno ukorenjuje u tradiciju negovanja reči, identiteta i kulture.
Muzički direktor bala, Ivan Ilić, naglašava da je moto događaja — Umetnost spaja — suština koja okuplja različitosti i povezuje generacije:
„Zahvalan sam svim umetnicima i timu koji vredno rade od završetka prošlog bala kako bismo pripremili program dostojan naše kulturne tradicije.“
Umetnički direktor, Svetozar Krstić, dodaje:
„Bal je most između tradicije i savremenog stvaralaštva. Neka ovo bude veče zajedništva i dostojanstva, bez obzira na to gde danas živimo.“
Ulaznice su dostupne putem zvaničnog sajta događaja.
Cena ulaznice u pretprodaji: 135 evra
Cena za studente: 65 evra
Jedna karta obezbeđuje pristup svim salama u kojima se odvija program.
Prošlogodišnji, 26. bal, oborio je rekorde — više od 2.500 posetilaca iz celog sveta ispunilo je palate Beča.
Bal predstavlja jedan od 14 balova koji se održavaju u Hofburgu, a jedini je koji nije austrijski.
Kako su izgledali prethodni balovi, detaljne informacije u vezi s učesnicima, kao i sva praktična pitanja, uključujući i kupovinu karata, mogu se naći na zvaničnom sajtu Svetosavskog bala savaball.at.
Bal kao deo svetosavskih svečanosti, organizuje Srpski centar u Beču, koji postoji od 1995. godine i bavi se promovisanjem i afirmisanjem srpske tradicije i savremene kulture.
Kako će biti na ovogodišnjem balu, moći ćete uskoro da pročitate na Princip magazinu, a do tada ćemo vam verno prenositi duh kraljevskog vremena Srbije na društvenim mrežama.
Uz zvuke valcera, uz austrijske i srpske taktove, violine i trube, nasmejana lica u svečanim toaletama okupljaju se na Svetosavskom balu još od 1998. godine, kada je bal obnovljen. Ideja za organizovanje bala i obnavljanje tradicije nastala je kada je društvo „Johan Štraus“ iz Beča zatražilo podršku srpskih privrednika u Austriji za štampanje sabranih dela Johana Štrausa.
U okviru tih dela nalazio se i „Srpski kadril“. Tragajući za istorijatom nastanka ove kompozicije dolazimo do zanimljivog podatka da je knez Miloš Obrenović, koji je od 1842. godine živeo u Beču i posećivao bečke balove, dao nalog Johanu Štrausu sinu Mlađem da napiše kompoziciju prikladnu za Slovenski bal. Tako je nastala kompozicija „srpski kadril“, a ista je prvi put svečano izvedena na balu u Beču 1846. godine. Miloš Obrenović je Slovenskim balom želeo da okupi ugledne Srbe koji su živeli i radili u austrijskoj prestonici u to vreme, a među njima su bili i velikani Vuk Stefanović Karadžić i Branko Radičević.
Nakon 100 godina pauze, u januaru 1998. godine ponovo je održan Srpski bal u Beču, ovoga puta pod imenom „Svetosavski bal“, po prvom srpskom arhiepiskopu i ktitoru srpskom Atonskog manastira Hilandara, Svetom Savi – Rastku Nemanjiću.
Vekovima Slovenski bal, odnosno decenijama Svetosavski bal, predstavlja najglamuroznije i najprestižnije okupljanje srpske zajednice u inostranstvu.
Preporučujemo:
