U nedelju, 14. decembra u 13 časova, u zgradi Muzeja savremene umetnosti na Ušću biće održana prva inkluzivna radionica u okviru novog serijala Zvuk vidljivog. Program je namenjen svim posetiocima, a posebno je prilagođen slepim i slabovidim osobama, čime Muzej nastavlja svoju misiju stvaranja pristupačne i inkluzivne kulturne scene.
Preporučujemo da pročitate i:
„Zvuk vidljivog“ je edukativni ciklus radionica koji omogućava da se pojedina umetnička dela iz muzejske kolekcije dožive kroz više čula — miris, dodir, zvuk, ali i kroz imaginaciju.
Videćim učesnicima biće ponuđeno da stave povez na oči i, zajedno sa slepim i slabovidim posetiocima, iskuse umetnost na potpuno drugačiji način — kroz intimu, fokus i unutrašnje slike.
Radionice su namenjene odraslima, porodicama i deci, kao i svima koji žele da umetnost upoznaju izvan vizuelnog okvira.
Prva radionica u ciklusu biće posvećena slici Milana Milovanovića – „Car Dušanov most na Vardaru“ iz 1907. godine. Ovo delo je jedno od najprepoznatljivijih ostvarenja srpskog impresionizma, predstavljajući stari most kao simbol srednjovekovne Srbije, ali i političkog i kulturnog uticaja na prostoru današnje Severne Makedonije.
Tokom radionice otvara se niz pitanja:
Kako osluškivanjem, dodirom i mirisom dočarati impresionističku atmosferu, treperave odraze vode i igru svetla?
Šta nam umetničko delo govori – a šta prećutkuje?
Kako danas doživljavamo predstavu mosta u svetlu turbulentnih globalnih događaja?
Radionice podstiču dijalog o umetnosti, percepciji, identitetu i načinu na koji posmatramo svet.
Program vode istoričarke umetnosti:
Katarina Krstić (MSU)
Senka Ristivojević
Boris Dončić, saradnik za pristupačnost
Njihovo višegodišnje iskustvo u oblasti inkluzije i edukacije garantuje kvalitetan i pažljivo vođen proces kroz koji će učesnici moći da otkriju novu dimenziju umetničkog doživljaja.
Prijave su otvorene do 12. decembra 2025.
Prijavu je potrebno poslati na e-mail: [email protected]
Uključite:
ime i prezime
kontakt telefon
Broj mesta je ograničen.
Muzej savremene umetnosti u Beogradu jedan je od najznačajnijih muzeja u ovom delu Evrope, posvećen umetnosti nastaloj od 1900. godine do danas. Institucija je osnovana 1958. kao Moderna galerija, sa ciljem da prati razvoj jugoslovenske i srpske moderne umetnosti, dok je današnji naziv dobila 1965. godine, kada je svečano otvorena i sada ikonična zgrada na Ušću.
Arhitektonsko rešenje Ivana Antića i Ivanke Raspopović smatra se jednim od najvrednijih primera jugoslovenske modernističke arhitekture. Prepoznatljiva kristalna forma, kaskadni unutrašnji prostori i prirodno osvetljenje čine da posetioci muzeja dožive umetnost kroz jedinstvenu prostornu dinamiku, što je MSU izdvojilo kao pionira savremenog muzeološkog pristupa.
Tokom decenija, Muzej je formirao bogatu kolekciju slikarstva, skulpture, crteža, grafike, multimedijalnih radova i umetničke dokumentacije, stvarajući najznačajniji sistematski pregled umetnosti na prostoru bivše Jugoslavije. Nakon renoviranja, koje je trajalo 10 godina, Muzej je ponovo otvoren 2017. godine i nastavio da razvija programe koji spajaju tradiciju i savremene umetničke prakse – uključujući obrazovne programe, inkluzivne radionice i saradnje sa institucijama širom sveta.
Zahvaljujući ovakvoj tradiciji, inovativnim pristupima i otvorenosti prema publici, Muzej savremene umetnosti postao je centralno mesto susreta umetnosti, zajednice i edukacije, sa misijom da aktuelne izložbe i sadržaji budu pristupačni i inkluzivni za sve posetioce.
A u okviru Muzeja nalaze se „Zadužbina dr Nadežde i dr Lazara Ristića“, „Legat Marka, Ševe i Mare Ristić“, „Legat Rastislave Tabaković“, „Legat Ane Čolak Antić“, „Legat Zlate i Vaska Pregelja“, „Legat Vana Živadinovića Bora“, „Legat Miodraga B. Protića“, „Legat Ksenije Divjak“, „Legat Milana Dedinca i Radmile Bunuševac-Dedinac“, „Legat Ksenije Ilijević“.
