Princip magazin gost na jubilarnom 25. Svetosavskom balu u bečkoj palati Hofburg

Princip magazin je gost na jubilarnom 25. Svetosavskom balu u bečkoj palati Hofburg, a u pitanju je najprestižnije okupljanje srpske zajednice u glavnom gradu Austrije, koje datira još od 1846. godine. Organizatori su naveli za Princip magazin da bal, kao i do sada, ima humanitarni karakter i da će ove godine prikupljena sredstva biti namenjena Daun sindrom centru iz Banjaluke.

Ovogodišnji Svetosavski bal je najveći do sada, sa proširenim kapacitetom u 12 sala i na četiri pozornice, uz osmočasovni program. 

Srpski centar u Beču je najavio da će na balu pored umetničkih ansambala baleta i opere, učestvovati Željko Joksimović, Ana Štajdohar, Jelena Gavrilović, Tamara Rađenović i mnogi drugi, dok će program voditi televizijska ličnost Aleksandar Stojanović i glumica Ivana Urban. Posebnu atomosferu će po prvi put dočarati i plesači čuvenog „Laffayete“ kabarea iz Beograda.

– Šest sati živog scenskog programa na četiri pozornice, obuhvatiće najširi spektar muzičkih i umetničkih ukusa, pa će se tako program odvijati između klasične muzike, starogradskih numera, roka, a i novog elektronskog zvuka. Beč je kao grad visoke kulture i habsburške tradicije, istovremeno i drugi dom Vuka Stefanovića Karadžića, pa samim tim i deo naše kulturne istorije, logično je mesto za ovakvo okupljanje – naveli su organizatori.

Uz zvuke valcera, uz austrijske i srpske taktove, violine i trube, nasmejana lica u svečanim toaletama okupljaju se na Svetosavskom balu još od 1998. godine, kada je bal obnovljen.

Ideja za organizovanje Svetosavskog bala i obnavljanje tradicije nastala je kada je društvo „Johan Štraus“ iz Beča zatražilo podršku srpskih privrednika u Austriji za štampanje sabranih dela Johana Štrausa. 

U okviru tih dela nalazio se i „Srpski kadril“. Tragajući za istorijatom nastanka ove kompozicije dolazimo do zanimljivog podatka da je knez Miloš Obrenović, koji je od 1842. godine živeo u Beču i posećivao bečke balove, dao nalog Johanu Štrausu sinu Mlađem da napiše kompoziciju prikladnu za Slovenski bal. Tako je nastala kompozicija „srpski kadril“, a ista je prvi put svečano izvedena na balu u Beču 1846. godine. Miloš Obrenović je Slovenskim balom želeo da okupi ugledne Srbe koji su živeli i radili u austrijskoj prestonici u to vreme, a među njima su bili i velikani Vuk Stefanović Karadžić i Branko Radičević.

Nakon 100 godina pauze, u januaru 1998. godine ponovo je održan Srpski bal u Beču, ovoga puta pod imenom „Svetosavski bal“, po prvom srpskom arhiepiskopu i ktitoru srpskom Atonskog manastira Hilandara, Svetom Savi – Rastku Nemanjiću.

Vekovima Slovenski bal, odnosno decenijama Svetosavski bal, predstavlja najglamuroznije i najprestižnije okupljanje srpske zajednice u inostranstvu. 

– Na važnost samog bala, kao i na delovanje srpske zajednice u austrijskoj prestonici, ukazuje i činjenica da je upravo Svetosavski bal jedini inostrani bal među 14 najsvečanijih balova koji se odvijaju u prestižnom Hofburgu – naveli su organizatori za Princip magazin.

24. Svetosavski bal ugostio je više od 1.500 posetilaca iz sveta kulture, politike i privrede širom sveta i omogućio im nezaboravnu noć sa više od 200 umetnika koji su nastupali na dve bine, dok se ove godine očekuje 2.000 posetilaca.

Svetosavski bal predstavlja jedan od 14 balova koji se održavaju u Hofburgu, a jedini je koji nije austrijski.

Kako su izgledali prethodni balovi, detaljne informacije u vezi s učesnicima, kao i sva praktična pitanja, uključujući i kupovinu karata, mogu se naći na zvaničnom sajtu Svetosavskog bala savaball.at.

Bal kao deo svetosavskih svečanosti, organizuje Srpski centar u Beču, koji postoji od 1995. godine i bavi se promovisanjem i afirmisanjem srpske tradicije i savremene kulture.

Kako će biti na ovogodišnjem balu, moći ćete uskoro da pročitate na Princip magazinu, a do tada ćemo vam verno prenositi duh kraljevskog vremena Srbije na društvenim mrežama.

AUTOR: Lena Sladojević