Редитељу “Лазаревог пута” Ивану Јовићу се чини да нема приче која у себе укључује било какву бирократију а да не испољава елементе кафкијанског процеса

Дугоочекивани филм “Лазарев пут,” редитеља Ивана Јовића кренуо је свој биоскопски живот. Ова артхаус мистерија, копродукција Србије и Грчке, већ је освојила три престижне награде на светским фестивалима и селектована је на више од десетине фестивала широм света.

ФОТО: МИлан Коларски

Главну улогу у филму тумачи Иван Босиљчић, који нас води кроз причу о уличном уметнику Лазару, заробљеном на тајанственом острву, у борби против необичне бирократије која му не дозвољава повратак кући. Осим Босиљчића, у филму играју и Небојша Дугалић, Жарко Радић, Јудита Франковић, Бојан Жировић и Ана Ћук.

“Лазарев пут” није само визуелно и наративно искуство, већ и духовно путовање. Филм се дотиче универзалних тема као што су потрага за смислом, искушења на путу самоспознаје и сукоб са неизбежним силама судбине. Лазарова борба да напусти острво, постаје метафора за унутрашње изазове с којима се суочавамо док трагамо за сопственим идентитетом и слободом.