16 dana aktivizma završavamo sa poučnim tekstom „Kako prepoznati na vreme nasilnike, dok ne bude prekasno“

16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama je globalna, svetska kampanja koju obeležava 1.700 organizacija u više od 100 država sveta. Kako bi ukazao na sveprisutno nasilje, Princip magazin se pridružio kampanji na svoj način, serijom tekstova koji imaju za cilj da edukuju i osnaže žene, devojke i tinejdžerke.

Mnoge od žrtava su nasilje prijavljivale i tražile zaštitu od države koja je neretko izostala. Zato smo pokušali da dođemo do odgovora od relevatnih stručnjaka kako se na vreme zaštititi, odnosno kako prepoznati manipulatore, psihopate, sociopate, nasilnike, dok ne bude prekasno.

 – Psihopatija, odnosno sociopatija je veoma rasprostranjena, ali je problem to što ona nije poremećaj ličnosti koji zahteva farmakoterapiju. To su ljudi za koje na prvi pogled ne možemo da prepoznamo kakva im je struktura ličnosti – počinje razgovor doktor psihologije i pedagogije Lidija Pehar.

Kako kaže uvek se radi o kompatibilnosti između dve osobe, i to: empate, osobe koja je veoma otvorena, koja je sklona osećaju krivice, koja nema osećaj superiornosti, koja se oseća nesigurno i inferiorno bez obzira kakva je zapravo i koliko ima kvaliteta, dok je druga, manipulativna i narcisoidna osoba i neko ko ima samopouzdanje, jačinu, sigurnost, deluje šarmantno. Sociopate je u svakodnevnom životu, kako kaže, gotovo nemoguće izbeći. 

– To nije sociopatija poput kriminalaca, siledžija, to su često vrlo inteligentne osobe, koje perfidno i vrlo patološki koriste svoje sposobnosti da muče ljude. Manipulator vam direktno utiče na samopouzdanje.

Pokaže vam ljubav, Raj, a onda vas gurne u Pakao. Manipulator sve uradi da nametne lažnu krivicu žrtvi, a onda žrtva kopa po sebi i traži problem u sebi, dok sociopata, odnosno psihopata to ne radi. Ne preispituje se, niti traži pomoć – objašnjava doktorka Pehar za magazin Princip.

Profaza manipulatora je prečesto narcisoidnost. „Ja, pa ja, niko kao ja, zaljubljeni su u sebe“, tako ih opisuje, Lidija Pehar i govori o tzv. „pocepanom selfu“, tj. pocepanom ogledalu gde manipulatori za sebe smatraju da su  posebni i najbolji. Jedna od osobina manipulatora, kako objašnjava, jeste i da su oni veliki glumci. Prema njenim rečima, oni tako dobro odglume da su sveznalice, da su hrabri i to je taj „lažni self“.

– Vi možete crno na belo pokazati dokaze, za njih to ne važi; čuvena je ona rečenica: „Jel ti više veruješ meni ili svojim očima?“. Potpuno su u stanju da izlude žrtvu. Ona može biti doktor nauka, ali nije sposobna da razgovara sa njim. Njih najviše plaši da se ne obrukaju pred grupom, vaše sposobnosti su njegove, sve zasluge pripisuje sebi. Vrlo su elokventni i veoma vole svoje ogledalce. On je u stanju da ode da operiše čoveka, a da nema veze s medicinom. On sve zna, ali vi pojma nemate. Ubijaju ličnost u pojam, degradiraju sve što ona učini – ističe dr Pehar.

Uživaju kada su u centru pažnje, uživaju da dominiraju, ističe, oni žele da se slušaju. Brzo planu kada nije sve po njihovom i to je prva lampica, prva crvena zastavica, prvi alarm koje sve žene moraju da primete. Objašnjava da to sve ne vodi nužno do nasilja, ali da treba biti svestan na vreme.

Velikim istraživanjem sa Harvarda, došlo se do zaključka da kod velike većine uspešnih ljudi, naročito kod lidera, menadžera koji koordiniraju ljudima je najveći procenat sociopata, smatrajući da samo ljudi koji mogu da upravljaju drugima moraju da budu imuni na bol, na tugu, imuni da se sažale na druge ljude i da tek tada mogu da delegiraju zadatke i da traže njihovo ispunjenje bez obzira na stanje tog čoveka i probleme koje taj čovek privatno ima.

– Manipulatori svojim ponašanjem, prkose svakoj logici. U prvoj fazi se predstavljaju kao topli, emotivni, poželite da ga stavite na ranu. U toj prvoj fazi će uraditi sve da upozna osobu što više, da pokaže kako je i on „ranjiv“, kako pomaže drugima, kako je on žrtva. Glumiti žrtvu je isto vrsta manipulacije.

Na rečima su sladunjavi, pričaju hvalospeve, ali na delima padaju. Zašto? Jer su to patološki lažovi. Oni toliko lažu da i sebe obmanu i ne znaju više gde završava laž, a gde počinje istina. Oni nikad neće privući istog sebi. To je odnos plusa i minusa. Dakle, radi se o vrsti ponašanja koju često trpimo u svakodnevnom životu, a ti ljudi gotovo nikada ne traže pomoć.

Ne uživaju u uspesima svog partnera, iako u početku se predstavljaju kao da uživaju, laskaju, čak i drugima pričaju o vama, a zašto? Narcis se kiti vašim perjem, vaše dobre osobine prepisuje sebi. Kada mu pričate o sebi, o sopstvenim uspesima, loptu će prebaciti na sebe. Ukoliko mu kažete da ste loše, da vas nešto boli fizički, da ste npr. imali mučninu i da vam je potreban, on će vas ostaviti da bijete svoje borbe sami, zarad provoda sa društvom i sutradan vas neće pitati kako ste, nego će vam pričati kako se proveo –  rekla je doktorka.

Kada se govori o sociopatiji i psihopatiji, dr Jasna Bajraktarević navodi primer lika Hanibala Lektora, koji govori o toj poremećenoj psihopatskoj ličnosti koju bismo svi prepoznali. Međutim, kako kaže, psihopatija je na skali od 1 do 10. Mi 10 prepoznajemo, ali 1, 2, 3, 4 su naši partneri, deca, roditelji, nadređeni, kolege, koji nas uništavaju svojim načinom ponašanja koji ne uočimo na vreme.

– Manipulacija je uvek manipulacija i ona uvek boli, uvek ostavlja posledice. Manipulatori u porodičnom krugu glume da su jako fini, požrtvovani, topli, svakom će pomoći, žele da drugi misle „nije on tako loš“, a vi kada odete od njih opet ćete imati pritisak, ali ovog puta okoline koja ne zna šta on u stvari jeste, dok se vi se stidite da govorite šta ste s njim prolazili – ističe doktorka Bajraktarević.

Mnogi psiholozi govore kako kod njih na terapije dolaze oni koji žive sa sociopatama i psihopatama, a da je zanemarljiv broj onih koji dolaze, a koji to jesu. Globalna osobina, kako ističe, onih koji imaju psihopatsko ponašanje je da, kao prvo, nemaju empatiju ili je imaju u maloj meri.  Nemaju razumevanja za tuđi bol i nemaju osećanje krivice, stida ili nečega zbog čega bi im bilo neprijatno.

– Često su šarmantni, veoma ljubazni, učtivi, mogu to da budu ljudi za koje mislimo da su najbolji na svetu. Kada pokažu svoje pravo lice, onda su su ljubomorni, prebacuju osećanje krivice na drugog čoveka, zbog čega se onaj koji je pored njega uvek oseća loše, uvek oseća krivim i trudi da udovolji. 

On da bi stvorio sliku o sebi kakvu želi, a kakva ne postoji, potrebni su mu drugi ljudi i tu se često uočava tzv, CIS komunikacija (cinizam, ironija, sarkazam) – objašnjava doktorka i dodaje da psihopata jako lako ubedi žrtvu, da žrtva bez njega ne može da živi.

– Glumi anđela nekoliko sati, dana i u tome žena vidi nadu da on može večito da bude takav, neshvatajući da je to psihološka petlja iz koje nema izlaska. Poenta je u moći. Nije poenta napredovati da bi radio bolje neki posao, nego napredovati da bi bio dominatniji i u tome leži zlostavljanje. Nakon nekog perioda počinju da viču i da budu agresivni – rekla je doktorka.

Upozorava i da vrlo brzo dolazi suženja svesti, kada im ukažete na njihove greške, počinju da budu nasilni, a to pravdaju nametanjem krivice: „Ti si izazvala ovakvo moje ponašanje.“ i tu kreće cela agonija.

– Zašto su takvi? U psihologiji postoji stav da jedan deo toga rade nesvesno, da to dolazi iz ranog detinjstva, no bez obzira kakvo su detinjstvo imali, ipak  imaju izbor da li će mučiti ljude oko sebe. Mi u svakodnevnoj komunikaciji sa ljudima biramo da li ćemo im nanositi bol, patnju, štetu, opterećujemo li ih ili im pružamo podršku – objašnjava ona.

Lidija Pehar ističe da 35 godina unazad ima terapije sa žrtvama koje su provele vreme sa psihopatama, koje su trpeli i napominje da su sve obolele. Tvrdi kako manipulatori ne žele da se menjaju, to je njihova hrana, oni znaju šta rade, vrlo svesno. Osoba koja je realna, kako tvrdi, nema gordosti u sebi. Prirodna ljudska osobina je da smo dobri, da smo altruistični, da smo empate, a suprotnost tome je egocentrizam, cinizam, manipulacija, nasilje, a to nisu, kako dodaje, bazične ljudske osobine!

Dr Jasna Bajraktarević govori kako je u početku zagrljaj sociopate toliko čvrst, da mislimo da nam samo to treba u životu. Dolazi do oslobađanja kortizola, adrenalina, feniletilamina i svih neurotransmitera koji nas čine zavisnim o toj osobi.

U psihologiji takav odnos zovu „kokain“ i to je ono što je suštinsko, jer kada se dođe do takve zaljubljenosti, stvara se kokainska veza. Oni su glumci za oskara. Prva faza sa njima deluje kao na filmu, druga je nešto suprotno. Mi vidimo, ali nemamo snage da odemo. Otuda onaj termin u psihologiji  – „ubice dečjeg lica“. Zaplaču, pokažu da im je žao, a onda empata misli kako je ovaj put manipulator shvatio gde greši: „Toliko sam propatio, sad je shvatio i biće dobro“. Međutim, biva još gore, jer, tada su oni lepo naučili scenario, vaše granice, tj. odsustvo granica – istakla je doktorka Bajraktarević.

Tu nastaje još jedan problem, kako kaže, manipulatori, sociopate, nasilnici, dobijaju zeleno svetlo da nastave da rade sve što rade, bez straha od napuštanja.

– To je kao da mu dajete dozvolu da nastavi da radi sve što radi. On će ponovo biti pažljiv i davati vam tu mrvu ljubavi kad oseti da ste ga možda pročitali, da je ugrožen da bude raskrinkan, da odlazite, jer ako se to desi, gde će se on prazniti, gde će njegova patologija ići? Njega ne bole vaše suze, ali su mu one potrebne. Žrtve onda misle „sad je shvatio“ a kad se zaljubimo u iluziju onda se držimo nje jer imamo potrebu za ljubavlju – istakla je doktorka.

Naposletku, objašnjava, treba shvatiti, što je žrtvama vrlo teško, da sa njima nema smisla razgovarati i objašnjavati kako se osećate. U ponašanju ponavljaju šablon, kako tvrdi, tako da žrtva počinje da se pita: „šta sam ja uradila, čime sam doprinela, šta mogu ja da uradim da on bude bolji?“

– Zamislite taj apsurd! Taj paradoks! Zato je važno što pre osvestiti se! Kada osetite psihosomatske osećaje da vam nije dobro, boli vas stomak, imate poremećaj ishrane, sna, disanja, osećate bezvoljnost – pričajte. Pričajte prijateljima koji će vas ohrabriti da se otrgnete i odete iz takvog odnosa. Nemojte se stalno preispitivati i misliti da će ovaj put on nešto shvatiti, jer neće – rekla je doktorka Pehar.

Dr Pehar ističe i kako je više puta pokušala da, sa svojim ocem koji je manipulator, razgovara i  da napravi opoziv. Nije uspela u tome, a ona ima dva doktorata, i to iz psihologije i pedagogije. 

Ljubav sa takvima traje kratko, a agonija predugo i neretko se završava kobno, objašnjava i zato žrtve savetuje, nemojte pravdati, nemojte nipodaštavati sebe i nemojte čekati dok sve ne bude prekasno.

Nijedan psiholog, ni psihijatar ne može promeniti manipulatora osim ako on sam to ne odluči.  Međutim, mnogi psihijatri ističu, da, i kada dođu do sfere kognitivnog osvešćenja, kada manipulatori razumeju šta rade, emotivno ipak ostaju u tome. Padaju na tom emotivnom ispitu, zato delima moraju pokazati da su se promenili.

Iako je odluka da se ode od manipulatora veoma teška i hrabra, doktorka Pehar vam poručuje, pustite tu osobu. Ukoliko pokušate sa njim da komunicirate, trujete se više, jer se on ne saoseća, već uživa u vašim suzama!

Autor: Slađana Maksimović