Sociolog Lola Janković, pasionirana ljubiteljka knjiga i umetnosti, Beograđanka, koja je jedan deo života provela na Istoku, donosi nam praznične preporuke naslova, ali i savete kako da u ovom digitalnom dobu „uronimo“ u književnost. Život ju je odveo u druge poslovne vode, ali je strast za književnošću i celokupnom umetnošću, kako voli da kaže – ta pozlata, zauvek u njenom srcu.
Prema njenim rečima, u digitalnom dobu koncentracija se ređe „podrazumeva“, a sve češće se namerno stvara, dok knjige traže sporost, lagan ulazak u tok misli, nakon čega fokus prirodno raste.
– Isključite notifikacije, što ja inače praktikujem, i svesno pobegnite u tišinu slova. Knjige su moja velika strast i ona se vremenom ne troši. U njima nalazim dubinu i kontinuitet, što digitalni svet ne nudi – istakla je sociolog Janković za Princip magazin.
Stručnjaci sve češće savetuju da se telefon ne koristi nekoliko sati pre čitanja, kako bi se um „smirio“. Janković nam otkriva lične rituale, odnosno trikove koji joj pomažu da uđe u stanje dubokog čitanja.
– Iskreno, teško je u ovim vremenima potpuno se isključiti, naročito ako ste mama dva dečaka… uvek imate uzavrele misli. Ali zato postoje mali rituali: pripremiti čaj, polako umiriti um, pa uroniti u stranice knjige. I knjiga vas polako vodi u mir i dublju pažnju – objasnila je Janković.
Često se govori da „nemamo vremena za knjige“. No, prema njenom mišljenju, u pitanju je izlizana floskula – s obzirom na to koliko vremena provodimo na telefonima i društvenim mrežama.
– Rekla bih da mi češće nemamo mir nego vreme. Čitanje je navika, a ona prelazi u rutinu. Postoji i čitalačka kriza, koju ja rešavam čitajući priče – to je kao lakše vežbanje misli i koncentracije. Kao i mnogi, i ja sam ljubitelj društvenih mreža i pokušavam da ih svedem na neku normalnost. Potrebna je disciplina, na kojoj još uvek radim. Ima jedna lepa stvar, vezana konkretno za IG – postoji bukstagram, sve popularniji klub na društvenim mrežama. Na ovaj način se podstiče komunikacija između čitalaca i ohrabruju ljudi da što više čitaju – istakla je Lola Janković i dodala načine kako ona pronalazi vreme za čitanje:
– Znate, ako doslovno prohodate kod Narodne biblioteke, to vam bude kao usud. Neka od mojih prvih sećanja jesu kako sedim na parketu, okružena knjigama koje su bile raštrkane… bajke su bile moje prve knjige… naprosto sam ih „gutala“, onda je došla Agata Kristi i čitanje u nedogled, dok moja mama ne ugasi svetlo. Veliki broj umetnika, novinara i pisaca prolazio je kroz moj dom i svako je ostavio jedinstveni pečat. I onda to postaje navika.
Ne postoji dan da nešto ne pročitam – uspevam ujutru (rano se budim) i uveče pred spavanje. Nije bitno koliko stranica, važno je imati kontinuitet.
U mojoj torbi je uvek jedna knjiga, kao zaštita od neugodne situacije. Skoro sam putovala i u avionu pročitala fantastični roman Ežena Joneska „Usamljenik“. Knjiga od stotinak stranica vrednih pune pažnje.
Praznici su u toku i zamolili smo Lolu Janković da da preporuke čitaocima Princip magazina za čitanje. Kako objašnjava, nije u pitanju top-lista, već predlozi različitih žanrova, a prema njenom mišljenju, svako će pronaći svoju omiljenu knjigu.
– „Dvori od oraha“, Miljenko Jergović, „O miševima i ljudima“, Džon Stajnbek, „Granica“, Kapka Kasabova, „Moderna porodica“, Helga Fatland, „Bela dama“, Sergej Lebedev, „General mrtve vojske“, Ismail Kadare, „Moj život“, Vlaho Bukovac, „Kairos“, Dženi Erpenbek, „Prorokova pesma“, Pol Linč, „Poljubac“, Zorica Tomić, „Isčezla“, Džilijen Flin (krimić koji je bio broj jedan), „Svetlije od mene“, Dido Mihilsen…
Svako delo, kako objašnjava, koje smo čitali u mlađim danima, nakon decenije ili više drugačije razumemo, što se objašnjava kroz naš životni i umni rast. Postoji dosta knjiga kojima se vraća, ali izdvaja jednu, koja je njena „biblija“.
– „Jučerašnji svet“, Štefana Cvajga. Zapravo, sve što je pisao Cvajg mi je jako blisko. „Novela o šahu“ je partija šaha između autora i čitaoca – ističe Lola Janković.
Pojedini autori i autorke, poput Mage Magazinović, čini se da su nepravedno zapostavljeni – i u medijima, i u bibliotekama, i na policama. Pitali smo Lolu zašto je to tako, kada je Maga bila srpska filozofkinja, koreografkinja, aktivistkinja, novinarka…
– Uspela je da se izbori za prava žena na ravnopravno univerzitetsko obrazovanje. Veoma interesantna ličnost – žena, nepravedno zapostavljena, ali zahvaljujući izdavačkoj kući Clio možete čitati „Moj život“ Mage Magazinović. Bila je prva u svemu, slobodnog duha. Čini mi se da se ženama velikog znanja i interesovanja to teško oprašta. Ostavljam čitaocima da otkriju harizmatičnu ličnost s početka ovog veka u umetničkom i intelektualnom životu Beograda – rekla je Lola Janković za Princip magazin.
Danas nam deluje teže nego ikada da mladima usadimo želju za čitanjem, a Janković napominje da je ona zavolela književnost, između ostalog, i zahvaljujući sjajnom profesoru koji joj je predavao u Petoj beogradskoj gimnaziji – profesoru Ivanu Pipalu, koji je od đaka tražio da svako književno delo dožive na svoj poseban način. Tu je ujedno i odgovor na pitanje koji je naslov posebno uticao na njeno sagledavanje života i sveta.
– Uvek se na časovima pravio kružok i započinjala rasprava, meni najupečatljivija o „Procesu“ Franca Kafke. Ta knjiga me fascinira jer istražuje pitanja krivice, birokratije i nemoći pojedinca pred sistemom koji je nevidljiv i neshvatljiv. Atmosfera apsurda, beznađa i paranoje čini je i danas relevantnom. Franc Kafka je napisao: „Mislim da treba čitati samo one knjige koje su u stanju da nas dodirnu ili pogode. Ako čitamo knjigu koja nas neće probuditi udarcem u glavu, zašto je uopšte čitamo?“ – kazala je za kraj sociolog Lola Janković.
AUTOR: LENA KARMAN
nbsp;
