U vremenu u kojem se filmske nagrade često doživljavaju kao potvrda umetničke i društvene vrednosti, američki dokumentarista Judžin Džareki (Eugene Jarecki) otvoreno dovodi u pitanje njihovo stvarno značenje. Govoreći povodom nagrade osvojene na ovogodišnjem Kanskom filmskom festivalu „Cannes Film Festival“ za dokumentarni film „Čovek od šest milijardi dolara: Džulijan Asanž i cena istine“ (The Six Billion Dollar Man: Julian Assange and the Price of Truth), Džareki je istakao da priznanja u savremenom filmskom tržištu često ne znače ono što su nekada značila. Na pitanje „Šta znači osvojiti Zlatnog globusa, za ovaj film ali i za Vas“ reditelj je odgovorio odsečno.
„Ne želite ni da mi postavite to pitanje. To ne znači ništa“, rekao je Džareki za ScreenOffScript. „U današnjem tržištu film No Other Land je osvojio Oskara za najbolji dokumentarni film, a ipak nije mogao da pronađe distributera. Ono što se dešava na tržištu destruktivno je po pravo javnosti da zna šta se zaista događa.“
Džareki upozorava da filmovi mogu osvajati najprestižnija priznanja i donositi autorima kratkotrajan osećaj pobede, ali da se ta euforija brzo raspline.
„Film poput našeg može da pobedi u Kanu, da osvoji nagrade i da nam donese razna priznanja i da se jedan dan osećamo sjajno. A već sledećeg dana shvatite da to zapravo ne vredi mnogo, jer je tržište surovo i želi da hrani ljude glupostima – pojedinačnim skandalima i senzacijama. Ne želi da ljudima govori ono što treba da znaju“, rekao je Džareki za ScreenOffScript.
Ipak, rediteljka filma Ketrin Furnije (Kathleen Fournier) primećuje da interesovanje publike postoji.
„Postoji prava glad za ovom pričom. Imali smo ovacije i snažan odziv publike. Mislim da će ljudi sami tražiti ovaj film – a to je, na kraju, najbolje čemu se možete nadati“, istakla je Furnije.
U razgovorima vođenim nakon festivalskih prikazivanja filma, Džareki i Furnije, osim na pitanja o filmu, odgovarali su i na pitanja o slobodi medija, tržištu dokumentarnog filma i ceni istine u savremenom svetu, u intervjuu za zakahmedfilms. Jedno od ključnih pitanja odnosilo se na to zašto borba za slobodu – posebno slobodu štampe – tako često dolazi uz gubitak lične humanosti.
„Ljudska rasa se bori za veću slobodu još od vremena kraljeva i kraljica, verovatno još od pećinskih ljudi. Postojao je spor, ali postojan uspon demokratskih vrednosti u društvima širom sveta“ istakao je Džareki.
Prema njegovim rečima, problem nastaje u trenutku kada centri moći, naročito ekonomske moći, shvate da im takav razvoj ne odgovara.
„Moć je shvatila da joj ne odgovara da javnost zna, da ima moć i da može da odlučuje o sopstvenoj sudbini. Oni žele maksimalan profit i maksimalnu kontrolu. Zato su borbu za slobodu vremenom učinili sve težom“, rekao je Džareki.
Kada se pojave organizacije koje razotkrivaju takve mehanizme, reakcija je gotovo uvek ista.
„Kada se pojavi grupa poput Vikiliksa i osvetli ono što se dešava iza kulisa, oni ne idu na problem – idu na glasnika. Jer ne žele da javnost zna šta rade“, rekao je Džareki za zakahmedfilms.
Džareki naglašava da sloboda medija nije izdvojeno pitanje, već preduslov svih drugih društvenih borbi.
„Ne možete da kažete da vam je stalo do klimatskih promena ili zaštite životne sredine, a da ne shvatite da su sloboda štampe, novinarski integritet i pristup informacijama deo toga. Ako želite da budete humani građanin, traganje za istinom mora biti visoko na listi vaših prioriteta“ kazao je dokumentarista.
To se, kako dodaje, odnosi i na lični život, ali i na način na koji se informišemo – šta čitamo, gde učimo i kome verujemo.
Govoreći o radu na filmu, Džareki je istakao da je jedan od najvećih izazova bio – rad protiv sopstvenih pretpostavki.
„Morali smo stalno da se pitamo da li je ovo istina, da li smo manipulisani, da li nam se nešto servira. Morali smo da se suprotstavljamo svakom narativu na koji bismo naišli“, rekao je Džareki za zakahmedfilms.
Proces je, priznaje, bio iscrpljujući.
„Ali kada izađete iz toga, osećate se obogaćeno i zauvek promenjeno. To je naš posao prema publici. Gledaoci su došli u bioskop na dva sata. Naš zadatak je da za to vreme zaista pokušamo da okrenemo svaki kamen. Ne da ponudimo zgodan argument i odemo kući. Ne pravimo samo zabavu – pokušavamo da ispričamo priču sa što više nijansi“, rekao je Džareki.
Asanž je osnivač platforme WikiLeaks, koja je od 2010. godine objavila stotine hiljada poverljivih dokumenata — uključujući ratne izveštaje iz Iraka i Avganistana, diplomatske depeše Sjedinjenih Američkih Država i snimke koji su ukazivali na moguće ratne zločine. Njegovi pristalice ga vide kao simbol borbe za slobodu informisanja, dok ga kritičari optužuju za ugrožavanje nacionalne bezbednosti.
Godine 2012. Asanž je dobio politički azil u ambasadi Ekvadora u Londonu, gde je proveo gotovo sedam godina u svojevrsnoj izolaciji, strahujući da bi izručenje Švedskoj moglo dovesti do njegovog izručenja Sjedinjenim Američkim Državama. Azil mu je ukinut 2019. godine, nakon čega je uhapšen i prebačen u britanski zatvor Belmarš.
Posle dugog pravnog procesa, 2024. godine pušten je na slobodu nakon sporazuma sa američkim vlastima, kojim je izbegao izručenje i potencijalno dugogodišnju zatvorsku kaznu, ali je prihvatio određena ograničenja javnog delovanja – sporazum koji su mnogi protumačili kao svojevrsni dogovor o ćutanju.
Nedavno je ponovo dospeo u fokus javnosti nakon što je pokrenuo pravni postupak protiv Nobelovog komiteta.
Asanž tvrdi da je Komitet godinama ignorisao slučajeve uzbunjivača i boraca za slobodu informisanja, uprkos tome što Nobelova nagrada za mir, kako navodi, nominalno slavi doprinos miru, slobodi i ljudskim pravima. Prema njegovim rečima, izostanak reakcije i javne rasprave o njegovom slučaju predstavlja institucionalno ćutanje pred pritiscima moći kojima je bio izložen.
U raspravama o slobodi medija često se ponavlja misao da je istina prihvatljiva samo dok ne narušava naš komfor, a da onog trenutka kada postane neudobna – postaje i nepoželjna.
Upravo između komfora, tržišta i odgovornosti nalazi se i priča o Džulijanu Asanžu – ali i pitanje koliko je savremeno društvo zaista spremno da se suoči sa istinom?
AUTOR: LENA KARMAN
