Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) zahteva hitno uklanjanje bilborda sa natpisom „Srbija pobeđuje“, postavljenog 28. maja na Palati Albanija u centru Beograda, jer je, kako navode, blokirao pristup gnezdima strogo zaštićenih belih čiopa (Tachymarptis melba), zbog čega mladunci ove ugrožene vrste umiru od gladi.
„Ova vrsta se gnezdi u kutijama roletni na prozorima pomenute zgrade, tako da je sada roditeljima onemogućen pristup do gnezda i desetine mladunaca već drugi dan, polako, ali sigurno, umiru od gladi. Odrasle jedinke panično udaraju o prozore sa preostalih strana zgrade u pokušaju da nekako dođu do svojih mladunaca“, navodi se u saopštenju.
Jedini način da se spasu mladunci i očuva kolonija ovih ptica jeste, kako ukazuju iz Društva, hitno uklanjanje bilborda. Kako su mladunci još uvek goluždravi i potpuno zavisni od roditelja, vreme njihovog preživljavanja meri se satima.
DZPPS zahteva od nadležnih institucija, Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Ministarstva zaštite životne sredine, da reaguju i pokažu da im je stalo do opstanka strogo zaštićene vrste i poštovanja zakona Republike Srbije.
„Natpis na bilbordu i ptice koje umiru iza njega. Poruka je vrlo jasna, samo nedostaje potpis“, ističu u DZPPS.
DZPPS je još 2018. godine obavestio naučnu i širu javnost o prisustvu belih čiopa u glavnom gradu, upravo na ovoj zgradi. Ornitolozi, ljubitelji ptica i prirode već godinama dolaze u centar Beograda da se dive najkrupnijoj čiopi na evropskom kontinentu.
Bele čiope su selice i stižu u naše krajeve tokom prolećne seobe, uglavnom krajem aprila ili početkom maja, slično srodnoj crnoj čiopi, od koje su znatno krupnije. Na ovim prostorima zadržavaju se do sredine jula, kada odrasle jedinke zajedno sa mladuncima kreću u postepenu seobu.
Ova vrsta se pretežno gnezdi u planinskim oblastima južne Evrope i Azije. U poslednjoj deceniji polako širi areal rasprostranjenja ka severu i gnezdi se i u gradovima poput Beograda i Novog Sada.
Bele čiope spadaju među najneobičnije ptice Evrope. Iako na prvi pogled podsećaju na laste, sa njima nisu blisko srodne. Veći deo života provode u vazduhu — u letu se hrane insektima, piju vodu, pare se, a prema istraživanjima mogu čak i da spavaju tokom leta, koristeći termalne struje toplog vazduha.
Gnezdo je praktično jedino mesto na koje sleću, zbog čega je pristup mladuncima u sezoni gnežđenja presudan. Njihove veoma kratke noge nisu prilagođene hodanju, ali imaju snažne prste i oštre kandže koje im omogućavaju da se zadrže na vertikalnim površinama ili u blizini gnezda.
Od crnih čiopa razlikuju se po veličini, belom stomaku i grlu. Gotovo su duplo krupnije od drugih čiopa koje se gnezde na istom prostoru, sa rasponom krila od oko 57 centimetara. Iako se prirodno gnezde na liticama i u pećinama južne Evrope i Azije, vremenom su se prilagodile i urbanim sredinama, pa za gnežđenje koriste pukotine, otvore i stare zgrade. Upravo zato zatvaranje pristupa gnezdima u vreme odgajanja mladunaca za njih može biti kobno.
