Predstava u Teatrijumu „Usamljeni Balkan“: Težina greha i filozofija na sceni

Predstava „Usamljeni Balkan“, adaptirana po motivima drame „Usamljeni zapad“ Martina Mekdone, osvojila je nagradu za najbolju novu predstavu na međunarodnom pozorišnom festivalu „Prague Fringe 2023“. Ovaj komad nije samo dramski prikaz života, već duboko filozofsko istraživanje odnosa, vere i tehnologije. Razgovarali smo s glumcima Milanom Bobićem i Lukom Antonijevićem, kao i sa dramaturškinjom Vanjom Šević, o njihovom iskustvu u radu na predstavi „Usamljeni Balkan“ na letnjoj sceni Teatrijuma u Kapetan Mišinom zdanju.

„Usamljeni Balkan“ je priča o dva brata, koji se posle smrti svog oca suočavaju sa svojim gresima i sopstvenim greškama.

U originalnoj drami junaci su Irci, a Srbija i Irska imaju dosta toga zajedničkog – obe zemlje prošle su kroz turbulentne istorijske periode i ratove, ali i oslobođenja, pa su glavni junaci Valen i Kolen u domaćoj verziji dobili imena Vladimir i Kosta. Tako je „Usamljeni zapad“ postao „Usamljeni Balkan“.

Uspeh u Pragu i reakcije publike

– „Usamljeni Balkan“ osvojio je srca publike u Pragu, a nagrada je samo potvrda da smo dotakli univerzalne teme. Nismo očekivali tako veliki odjek. Osvajanje nagrade u Pragu je ogroman podsticaj za nas – kaže Milan Bobić, koji tumači lik Vladimira. Luka Antonijević, koji igra njegovog brata Kostu, dodaje:

– Mislim da smo kroz ovu predstavu pogodili nešto univerzalno, nešto što ljudi prepoznaju u sebi, bez obzira gde žive.

Vera, tehnologija i kontroverze

Predstava ne beži od teških tema poput vere i tehnologije, često prelazeći granice prihvatljivog. Kako objašnjava Antonijević želeli su da idu do ekstrema, jer pozorište ne može da funkcioniše „na pola“. Određene scene su izazvale burne reakcije publike.

– Naš cilj nije bio da pljujemo po veri, već da postavimo pitanje o njenom pravom značenju – da li je vera u Boga ili strah od Boga? – pita se Bobi i dodaje da su reakcije publike varirale od izlazaka iz sale do dubokih diskusija nakon predstave.

– U Pragu su nas grlili i govorili da su se osećali kao kod kuće dok su gledali predstavu. Italijani su nas zvali na piće posle predstave da pričamo o tekstu – kaže Luka, potvrđujući da predstava otvara važne teme koje su danas relevantne.

Adaptacija i dramaturgija: Pogled sa Balkana

Vanja Šević, dramaturškinja i apsolventkinja na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, imala je zadatak da prilagodi originalni tekst Martina Mekdone balkanskom kontekstu.

– Kad su mi Milan i Luka prišli s idejom da radimo adaptaciju „Usamljenog zapada“, bila sam na samom početku studija. Originalni tekst me oduševio svojom crnohumornom prirodom, koja mi je bila bliska, ali smo morali da napravimo određene izmene kako bi se predstava prilagodila našem kontekstu – kaže Šević.

Najveća promena bila je fokusiranje radnje samo na dvojicu braće, što je pojačalo tenziju i intimnost predstave.

– Posebno mi je draga scena na kraju, kada Kosta uništava sve što je Vladimiru drago, dok u pozadini svira pesma ‘Man Without Love’. Taj kontrast između muzike i događaja na sceni uvek me je fascinirao – rekla je dramaturškinja.

Promišljanje kroz umetnost

Na kraju, glumci Milan Bobić i Luka Antonijević pozivaju mlade da dolaze u pozorište kako bi razmišljali i postavljali pitanja. 

– Pozorište nije mesto gde dolaziš da spavaš, već mesto gde dolaziš da razmišljaš – kaže Milan, dok se Luka nadovezuje:

– Mladi ljudi treba da dolaze u pozorište da preispituju sebe i svet oko sebe. To je suština umetnosti.

„Usamljeni Balkan“ ne prestaje da izaziva publiku, ne samo u Srbiji već i širom sveta. Ovaj komad postavlja duboka filozofska pitanja, istražuje granice vere i tehnologije, i otvara prostor za introspektivne razgovore. Reakcije publike i nagrade samo su potvrda da ovaj tim autora i izvođača uspešno preispituje aktuelne teme kroz umetnost.

AUTOR: PROF. VLADIMIR PUVAČA