Učiteljica starog kova Snežana Tomić Sladojević „Slušajte decu da bi vas slušala“

– Mišljenja sam da onlajn nastava ne može da nadomesti klasičnu. Volim živu reč, da vidim u njihovom pogledu da li su razumeli predavanje, koliko su zainteresovani za nova saznanja. Iz razgovora može najbolje da se uvidi ko koliko zna. Tokom onlajn nastave svi su bili odlični, a, kada smo se vratili na klasičnu, ispostavilo se da nije baš tako. Vrlo lako deca mogu da se snađu, da na računaru ili na mobilnom telefonu pronađu tačan odgovor, te sam definitivno pobornik starovremenog načina predavanja – započinje razgovor za magazin Princio učiteljica Snežana Tomić Sladojević.

Pola veka je provela u učionici, predano prenoseći znanja, ali i važne životne vrednosti brojnim generacijama đaka. Njena želja da ih uči i vaspitava podjednako je snažna i danas, pa je poslednjem odeljenju koje predvodi posvećena još i više – bogato radno iskustvo i velika ljubav prema nastavničkoj profesiji doprineli su da je deca doživljavaju kao omiljenu učiteljicu, uvek spremnu da ih nauči, uputi, posavetuje i usmeri, kako bi izrasli u vredne i primerne ljude.

Šta je uticalo na Vas da se opredelite za poziv koji obrazuje i priprema za život mlade generacije?
– Radim ovaj posao već 37 godina, a izraženu ljubav prema deci imala sam oduvek. Još u osnovnoj školi znala sam šta ću upisati i šta će biti moja profesija. Niz životnih okolnosti nametnuo je da upišem Srednju pedagošku školu „Dušan Vukasović Diogen”. Najviše me je insprisao razredni starešina, inače nastavnk geografije Obrad Jakovljević, koji mi je pomogao da napravim korak više ka životnom pozivu učitelja. Još uvek mi, kao eho, odzvanjaju njegove reči da ćemo jednog dana biti kolege.

Koliko generacija ste izveli do sad?
– S obzirom na to da sam radila i u našem isturenom odeljenju u selu Šuljam, gde sam izvela sedam genaracija, a u gradu kasnije još šest i, pred kraj moje učiteljske karijere, još jednu – ukupno ih je četrnaest. Rekla bih da nije malo!

Šta je to „dobra škola“ i mora li đacima u njoj biti teško da bi i znanje koje iz nje ponesu bilo kvalitetno?
– Ono što je pre podrazumevala „dobra škola“ danas se, nažalost, znatno promenilo. Da bi jedna osmoletka ponela taj epitet neophodna je dobra komunikacija između đaka i prosvetnih radnika, potom i kvalitetan odnos sa roditeljima, ali i među zaposlenima u kolektivu. Naglasila bih da su međuljudski odnosi u našoj školi izvanredni, da se kolege poštuju i dopunjavaju. Pomenula bih i nesebičnu podršku stručne službe, koja je tu da podrži i unapredi naš rad. Zbog svega toga neretko ponesemo titulu najbolje škole u Sremu.

Šta, po Vašem mišljenju, čini dobrog učitelja? Na koji način se stvara dobra atmosfera u učionici i sa učenicima gradi odnos međusobnog poštovanja?
– Pripadam starom kovu učitelja. Volim da uspostavim disciplinu, ali to postižem tek nakon što zadobijem poverenje, kako đaka tako i roditelja. Deci morate, pored znanja, pružiti i toplinu i igru, kako bi vas poštovala. Često im kažem: „Lepo smo se ispričali, hajde sad gospodo da počnemo sa radom.”

Na koji način održavate pažnju i disciplinu za vreme časa?
– Sve zavisi od časa – puštam im muziku, nekada i oni sami osmisle čas ili održe prezentaciju, u poslednje vreme sve češće se družimo sa savremenom tehnologijom jer to decu današnjice interesuje. Ukoliko neko od dece želi da priča o nečemu što je njima blisko, uvek im to dozvolim. Umem često i da se našalim sa decom, ali nekada i da podviknem. Tada im kažem: „Kada vi odgovarate, ja vas ne prekidam, zato nemojte ni vi mene.” Deca uče da vas slušaju tako što vi slušate njih.

Da li učenicima dajete neki poseban domaći zadatak tokom letnjeg raspusta, na primer, da čitaju lektiru. Koliko njih pročita preporučeno i koliko njih su generalno zainteresovani za čitanje?
– Mojim učenicima ne zadajem domaći tokom letnjeg raspusta, zato što mislim da je to odmor i za decu. Malo je učenika koji će tokom celog raspusta čitati, pa se onda sve svede jednu ili dve nedelje pred polazak u školu, kada žure da pročitaju sve, pa nastaje haos i za decu i za roditelje. Đaci kojima sam učiteljica tokom redovne nastave idu u biblioteku, uzimaju i čitaju knjige, i to i one koje nisu u okviru lektire. Štaviše, vole i da pomognu koleginici koja radi u biblioteci tokom velikog odmora.

Da li imate neki obavezan spisak ili preporuke knjiga ili autora koje bi učenici trebalo da pročitaju?
– Pored naših velikih pisaca, gde posebno ističem Desanku Maksimović, Branka Ćopića, Dobricu Erića, Dragana Lukića, Ljubivoja Ršumovića i mnoge druge, preporučujem deci i Braću Grim, Renea Gijoma i Džeka Londona.

Vaši đaci neretko se priključuju različitim humanitarnim akcijama.
– Naša škola učestvuje u svim humanitarnim akcijama koje se sprovode u gradu. Skupljali smo i novčanu pomoć za bolesnu decu i uvek pomagali naše mališane koji su slabijeg materijalnog stanja. Nekoliko puta do sada smo nosili pomoć u Svratište za decu i omladinu u Beogradu, u vidu gardarobe, obuće i igračaka, a učestvojemo i u akciji „Čepom do osmeha”. Sarađujemo i sa humanitarnom organizacijom „Svi za Kosmet” – uglavnom prikupljamo pomoć i paketiće, a trenutno sakupljamo za njih i đački pribor.

Da li smatrate da bi i učitelji, pored roditelja, trebalo da utiču na stvaranje dobrih navika kod dece, kada je reč o slušanju muzike, izboru knjiga, odlasku u pozorište, muzeje, bioskope…?
– Mislim da je danas zadatak prosvetnih radnika – nikada veći – usmeriti decu da gledaju nešto svrsishodno na televiziji, da što manje vremena provode na telefonu igrajući igrice, da posebno vode računa kome ostavljaju lične podatke i na koji način koriste društvene mreže. U današnje vreme, mislim da ni roditeljima ni prosvetnim radnicima nije nimalo lako da usmere decu ka nečemu dobrom i svrsishodnom. Naša škola, u tom smislu, organizuje odlaske u pozorište, muzej Srema, Carsku palatu Sirmium i u galerije.

Šta, po Vama, kada je reč o onlajn nastavi, predstavlja najveći problem? Da li ona može da nadomesti direktnu interakciju sa učenicima? Kada biste mogli da birate između onlajn i klasične nastave, kojoj dajete prednost?
– Mišljenja sam da onlajn nastava ne može da nadomesti klasičnu. Volim živu reč, da vidim u njihovom pogledu da li su razumeli predavanje, koliko su zainteresovani za nova saznanja. Iz razgovora može najbolje da se uvidi ko koliko zna. Tokom onlajn nastave svi su bili odlični, a kada smo se vratili na klasičnu ispostavilo se da nije baš tako. Vrlo lako deca mogu da se snađu i da na računaru ili na mobilnom telefonu pronađu tačan odgovor, te sam definitivno pobornik starovremenog načina predavanja.

Saradnja s roditeljima važan je deo Vašeg posla. Ipak, mame i tate uglavnom su na strani svoje dece, čak i kada ona nisu u pravu. Kako tada postupiti?
– Roditelji dođu ljuti, a onda ih zamolim da sednu i smire se. Potrudim se da lepo porazgovaramo. Prvo ih pustim da ispričaju svoju verziju, a onda pokušam da im objasnim kako zaista stoje stvari. Za vreme studija, imali smo na akademiji i dečju i opštu psihologiju i do danas sam zahvalna na svemu naučenom. Težnja roditelja da zarade, kako bi zadovoljili sve dečje potrebe i želje, stvara im dodatni stres, i to je nešto što takođe treba razumeti.

Da li imate savet za kolege koji su na početku karijere?
– Moj savet je da poštuju đake kao sebi ravne, da uvažavaju njihovo mišljenje i da ih razumeju kada su neraspoloženi. Svako ima loš dan, pa i deca. Posebnu pažnju posvećujem roditeljima, s kojima sam stalno u kontaktu. Za ovaj posao treba imati mnogo strpljenja i zato je moj najvažniji savet da se za ovu profesiju ne odlučuje onaj ko je zaista ne voli.

Da li imate neku poruku za vaše đake?
– Ono što ne želite da kažu vama, nemojte ni vi da govorite drugima. Život je čudo, samo verujete u sebe.
Mirjana Vidović

LIČNA KARTA ŠKOLE
Osnovna škola „Boško Palkovljević Pinki“ je obrazovna ustanova sa visokim kriterijumima i dugom tradicijom. Njeni zaposleni ponosni su na činjenicu da se u ovoj obrazovno-vaspitnoj ustanovi neguju rad, aktivnost, kreativnost, drugarstvo, disciplina, saradnički odnosi, istrajnost, samokritičnost, sloboda mišljenja i poštovanje razlika. Učenicima se pruža mogućnost da steknu kvalitetna znanja iz svih nastavnih oblasti.
Škola se sastoji iz matične škole sa sedištem u Sremskoj Mitrovici i izdvojenih odeljenja u selima Grgurevci i Šuljam. U izdvojenom odeljenju u Grgurevcima nastava se odvija kao osmorazredna, a u Šuljmu kao četvororazredna, sa dva kombinovana odeljenja (prvi i treći i drugi i četvrti razred).
U izdvojenim odeljenjima, pored osnovne škole, postoje i posebne zgrade u kojima radi predškolsko odeljenje.
Matična škola ima najdužu tradiciju među osnovnim školama u Sremskoj Mitrovici, a osnovana je školske 1953/54. godine. U sadašnjoj zgradi škola se nalazi od 1959. godine.

Autor: Jelena Komarica