Kolumna: Koliko dečjeg programa, pitam!

Nedavno sam čula podatak da analiza televizijskog programa za decu čini svega nekoliko procenata ukupnog programa i da se tih nekoliko procenta postiže vikendom u prepodnevnim satima. U Srbiji je očigledan nedostatak posebnog programa namenjenog deci, ali diskutabilan je i kvalitet takvog sadržaja. Kako sam samohrana tetka petoro i aktivno učestvujem u njihovom odgajanju u toku sam šta deca konzumiraju.

Na televizijama sa nacionalnom frekfencijom nema ništa, stoga su deca okrenuta raznim dečjim kablovskim kanalima. Sve bi to bilo lepo, da iza svega toga ne stoji dobro organizovana kapitalistička mašinerija. To nisu dečiji kanali to je „noć reklamoždera“, jer na svakih pola sata iskoči neka igračka koja pomuti dečji mozak ali i roditeljski novčanik. Na interentu ima odličan dečji materijal koji datira još iz mog doba. Međutim i tu nekontrolisano iskaču još gore reklame potpuno neprimerene za dečiji uzrast. Ukoliko hoćeš da ti to ne iskače, mora da se plati YT premijum paket. Bioskop je uvek dobra ideja ali se i tu suočite sa surovim kapitalizmom. Bez obzira što dete ima dve godine, ne postoji nikakav popust za decu, čak ni kad petoro vodite sa sobom. Opet kao u danu mrmota, reklame pre početka crtanog i tu se svakave igračke u dečju glavicu stavljaju, podrazumeva se one od 4.000 odnosno 5.000 dinara.
Veoma je tužno kada dođeš do saznanja da je dečji program ugušen reklamama, da u njihovim crtanima vlada magija, čudovišta, nasilje, a da je najmanje dečjeg programa, koji se bavi zdravljem, higijenom i ishranom.

Srbiji je hitno potreban dečji urednik, a kako odrasli nemaju pojma, najbolje bi bilo da se na to mesto postavi dete. Glasam za to, možda nam onda bude bolje.