Na autobuskoj stanici sede trudna žena i stariji muškarac. Naizgled se ne poznaju. On započinje razgovor, pita je u kojoj je nedelji trudnoće, pokušava da je ohrabri kada mu prizna da je uplašena. Tek nekoliko reči na samom kraju otkrivaju ono što menja smisao čitavog razgovora.
„Tata. Hajde.“
Stariji čovek nije slučajni prolaznik. On je njen otac koji boluje od demencije i više ne prepoznaje sopstvenu ćerku.
Mekkolgan je priču smestio u potpunosti na jednu autobusku stanicu. Nema velikih objašnjenja bolesti, medicinskih termina ni dramatičnih scena. Otac i ćerka razgovaraju kao dvoje nepoznatih ljudi. Prema podacima o filmu, „The Wait“ je osvojio nagradu ,,Best Micro Drama“ na ,,Discover Film Awards“ 2018, kao i nagradu za scenario na ,,Kinsale Shark Awards“, a prikazivan je i na festivalima u Kembridžu, Fojlu i Keriju.
Film „3 nedelje posle“ osvojio nagradu na Filmskom festivalu u Karlovim Varima
Priča koju „The Wait“ prikazuje u četiri minuta svakodnevica je miliona porodica. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), 2021. godine sa demencijom je u svetu živelo oko 57 miliona ljudi, dok se svake godine pojavi 10 miliona novih slučajeva. Demencija nije jedna određena bolest, već termin koji obuhvata više bolesti i stanja koja utiču na pamćenje, mišljenje, ponašanje i sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti.
Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije i, prema procenama SZO, čini između 60 i 70 odsto svih slučajeva. Svetska zdravstvena organizacija naglašava i da demencija nije normalan deo starenja, iako su godine najznačajniji poznati faktor rizika. Kako bolest napreduje, obolelima je potrebna sve veća pomoć u svakodnevnom životu, a mogu se javiti i teškoće u prepoznavanju članova porodice i prijatelja.
Precizan registar svih osoba sa demencijom u Srbiji ne postoji, zbog čega je važno govoriti o procenama, a ne o tačnom broju obolelih. Prema podacima koje objavljuje Srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest, procenjuje se da u Srbiji sa nekim oblikom demencije živi oko 140.000 ljudi. Bolest, međutim, ne menja život samo obolele osobe. Prema proceni ovog udruženja, posledice neposredno oseća još najmanje 420.000 njihovih srodnika i drugih bliskih osoba.
Upravo je taj, često manje vidljiv deo bolesti u središtu filma „The Wait“. Mlada žena čeka dete i suočava se sa strahovima koje donosi velika životna promena. Istovremeno brine o ocu koji je pored nje, ali je bolest promenila njegovu sposobnost da prepozna čak i sopstvenu ćerku.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2019. godine, članovi porodice, prijatelji i drugi neformalni negovatelji u proseku su provodili oko pet sati dnevno pružajući negu osobama sa demencijom. Na neformalnu negu odnosila se približno polovina tada procenjenih globalnih ekonomskih troškova demencije. Kako bolest napreduje, pomoć porodice postaje sve važnija – od svakodnevnih obaveza i brige o bezbednosti do stalnog nadzora i nege.
„The Wait“ je za samo četiri minuta uspeo da približi jednu od najtežih strana demencije – trenutak kada roditelj više ne prepoznaje sopstveno dete. Film Džejsona Mekkolgana i danas se iznova deli na društvenim mrežama, osam godina nakon što je snimljen, pokazujući koliko je tema o kojoj govori i dalje bliska milionima porodica širom sveta.
VIDEO: „The Wait“, Jason McColgan (2018)
