Dobro došli na princip magazin, prvi magazin bez politike, crne i žute hronike.
Izbornik
Filozofski fakultet je najstariji fakultet Univerziteta u Beogradu (UB) čiji počeci sežu u 1838. godinu kada je aktom kneza Miloša u Kragujevcu osnovan Licej – prva Viša škola u Srbiji. Trenutno je u Srbiji 85 fakulteta u blokadi, a obustavu rada Filozofski fakultet je uspostavio 2. decembra, prema rečima studenata, vrlo spontano jer nisu imali iskustva sa sličnim vidovima samoorganizovanja. Veoma brzo su se udružili, kako objašnjavaju, sa ciljem da blokadu organizuju na način koji odgovara svima i situaciji, kako bi sve bilo što delotvornije. Studenti Filozofskog fakulteta UB su za Princip magazin podelili sagledavanje studentskih protesta sa sociološkog, filozofskog i phološkog aspekta.
Od početka blokade praktukujete „anti-tribine“, kako one izgledaju?
– Uglavnom variraju u svojoj tematici, kako bi studenti sa svih smerova našeg fakulteta našli po nešto u svom domenu interesovanja. Na njima gostuju kako profesori, tako istraživači, naučni saradnici i stručnjaci, ali ponekad i sami studenti, te nas blokade ne sprečavaju da učestvujemo u akademskom životu i svakodnevnom sticanju novih znanja.
Sa sociološke strane kako sagledavate ovu borbu?
– Naše stručno usmerenje pomoglo nam je da shvatimo širi kontekst u kom se naše društvo pre svega nalazi, a potom i izrodilo mehanizme borbe putem kojih se društvo bori protiv problematičnog sistema.
Rezultati i posledice ove borbe će neupitno i nedvosmisleno promeniti načine na koje posmatramo društvene okvire i dokazaće da korupcija nije društvena činjenica uklesana u kamen.
Kako su filozofi objašnjavali borbe građanstva za bolji život?
– Pokreti u društvu se svakako prirodno formiraju kao reakcija na sistemske probleme koji kulminiraju kroz određenen period, a u tom duhu prepoznajemo kako naš spontano formiran pokret može na isti način da se shvati kao vid sprege, ali svesni smo postojanja nekolicine teorijskih okvira kroz koje naš pokret može da se interpretira. Mi smo svesni vladajuće paradigme i svesni smo činjenice da naš pokret umnogome nastupa protiv iste, ali dalja pitanja o opsegu naših protesta nisu ona na koja samo studenti mogu da odgovore.
Koga, odnosno čije sagledavanje biste izdvojili?
Pre svega bismo se osvrnuli na Luja Altisera i njegove doprinose i inicijaciju teorije ideologije. Koliko god mi nastojali da se distanciramo od dominantnih ideoloških okvira, svesni smo da se makar u ovom trenutku naše delanje neće proširiti van hegemonog simboličkog okvira. Smatramo značajnim i osvrt na Jirgena Habermasa, te kako njegova analiza privatnih i javnih sfera otvara interpretaciju našeg pokreta kao priliku da se teorijski okviri materijalizuju u društvu.
Sa psihološke strane kako sagledavate ovu situaciju u medijima, brojne spinove, igrokaz jesu-nisu ispunjeni zahtevi…?
– Igrokaz je klasičan pokušaj stvaranja društvenog jaza i zbunjivanja šire javnosti, kako kroz medije, tako i kroz ostala sredstva informisanja. Pokušaji spinovanja su u suštini blede projekcije unutrašnje slike pojedinaca koji na umu nemaju opšte dobro, već partikularni interes.
Blokade su svojevrstan emotivni podvig i kao takav predstavljaju ogroman stres za svakog učesnika istih. Međutim, stres ne mora nužno biti negativan – može poslužiti kao alatka za konstruktivno delovanje i samoaktualizaciju individue. Osećaj za pripadnošću nije jedini koji smo osetili tokom protekla dva meseca; osetili smo želju za opštim boljitkom i promenom, ali smo pre svega osetili nadu.
Nada je naš pokretač i naša snaga – zbog nje i podrške naroda ostajemo i istrajemo na pravom putu. Medijski gledano, radimo sve što je u našoj moći da se javnosti prikaže realna slika, time nastojavši da izbegnemo manipulacije javnog mnjenja. Ne možemo da utičemo na ono što ljudi biraju da gledaju, ali možemo da utičemo na ono što do njih dolazi.
Koliko je pogubno sa psihološkog i sociološkog stanovišta sve što se dešava u našem društvu po građane?
– Koliko je pogubno, toliko je i ohrabrujuće jer simbolička smrt jednog društva i njegovog sistema otvara vrata za trasiranje puta društvene promene i učvršćivanja solidarnosti i blagostanja buduće države. Sa psihološkog aspekta, kolektivna trauma prikazuje priliku za učenje i lični i kolektivni razvoj.
U kakvom društvu, državi biste voleli jednog dana da radite i gradite budućnost?
– Iako su naši ciljevi prvenstveno usmereni ka ispunjenju četiri studentska zahteva, nadamo se da smo uspeli da otvorimo širu javnost ka mogućnosti da se kolektivno zalažemo kako za sebe i svoja prava, tako i za osnovna prava svih naših sugrađana. Verujemo da govorimo za sve kada kažemo da ne želimo da živimo u društvu u kojem vlada apatija, u kom izolovani jedni od drugih odbijamo da adresiramo korenite probleme kojih smo svesni, između ostalog zato što odbijamo da ponižavamo svoje struke, jer ipak u okviru ovog sistema treba kao stručnjaci da se pronađemo, a upravo zato konstantno naglašavamo da ovim protestima adresiramo probleme trenutne vladajuće paradigme.
Kada smo kod apatije, šta je ono što vam je neophodno i kako vam možemo pomoći dok ste u blokadi?
– Pre svega, najviše cenimo podršku građana i neizmerno nam je drago da ih vidimo sa nama na ulici, na ulazu na fakultet i u svakoj drugoj prilici. Bez njihove nesebične podrške ništa od ovoga ne bi bilo moguće i na tome smo im beskrajno zahvalni. Što se tiče materijalnih potrepština, uvek su nam potrebne stvari poput hrane, ćebadi i lekova. O ovome se građani mogu informisati putem zvaničnih naloga fakulteta u blokadi na društvenim mrežama.
AUTOR: LENA SLADOJEVIĆ
Jedan odgovor
Zakoni štite državu bolje od zidina grada. Kako je 1839 uzurpator izgubio vlast? Ovo je slična situacija, studenti su ustavobranitelji, a uzurpator je ustavokršitelj. Možda može nešto da se nauči iz istorije.