Prodato 7.000 humanoidnih robota: Stižu i modeli za usamljene ljude

Oko 7.000 humanoidnih robota prodato je širom sveta tokom 2025. godine za industrijsku i profesionalnu upotrebu, pokazuju novi podaci Međunarodne federacije za robotiku (IFR). Iako je taj broj još mali u poređenju sa stotinama hiljada klasičnih industrijskih robota koji se svake godine instaliraju širom sveta, prognoze ukazuju da bi upravo humanoidni roboti mogli da budu jedna od tehnologija sa najbržim rastom u narednim godinama.

Ali roboti koji liče na ljude više se ne razvijaju samo da bi podizali teret, radili u fabrikama ili obavljali poslove opasne za čoveka. Nova generacija dobija sasvim drugačiju ulogu – da razgovara sa ljudima, prepoznaje njihovo raspoloženje i pravi društvo onima koji žive sami.

Šta je zapravo humanoidni robot?

Prema kriterijumima Međunarodne federacije za robotiku, humanoidni robot mora da ima izgled koji podseća na čoveka i da bude sposoban da autonomno funkcioniše u prostoru napravljenom za ljude. Zanimljivo je da čak nije neophodno da ima noge da bi bio svrstan u ovu kategoriju.

IFR već tri decenije prikuplja podatke o robotici, ali je humanoidne robote tek sada počeo da prati kao posebnu kategoriju. To nam prvi put daje nešto jasniju sliku o tome koliko je ova tehnologija zaista prisutna van sajmova.

Tokom 2024. godine širom sveta instalirano je oko 542.000 industrijskih robota, dok je prodato još oko 199.000 profesionalnih servisnih robota, namenjenih, između ostalog, transportu, ugostiteljstvu i čišćenju. Naspram njih, nekoliko hiljada humanoidnih robota i dalje predstavlja veoma mali deo ukupnog tržišta.

Mnogi još uvek zapravo „uče“

Još zanimljivije je gde je završilo tih približno 7.000 robota. Veliki broj nije kupljen da bi odmah zamenio čoveka na nekom radnom mestu. Koriste ih istraživačke ustanove i kompanije za testiranja, prikupljanje podataka i unapređenje modela veštačke inteligencije.

Automobilska industrija jedna je od prvih koja eksperimentiše sa humanoidnim robotima u stvarnom proizvodnom okruženju, ali su trenutni pilot-projekti još mali i često obuhvataju tek nekoliko ili desetak robota.

Drugim rečima, između impresivnog robota prikazanog na tehnološkom sajmu i mašine koja pouzdano može da radi osam sati dnevno u fabrici još postoji značajna razlika. IFR je još prošle godine upozoravao da masovna upotreba humanoidnih robota nije počela i da njihove stvarne oblasti primene tek treba dokazati u praksi.

Od radnika do – društva za usamljene

Međutim, možda najzanimljiviji pravac razvoja humanoidnih robota nema mnogo veze sa fabrikama. Na tržište stižu roboti namenjeni druženju i emocionalnoj podršci ljudima, a posebno interesovanje postoji za njihovu moguću primenu kod osoba koje žive same i starijih ljudi.

Kineska kompanija ,,UBTech Robotics“ ovog leta predstavila je seriju U1 – izuzetno realističnih humanoidnih robota napravljenih upravo za druženje i emocionalnu interakciju.

Postoje muške i ženske verzije, a najnapredniji modeli imaju realistično izrađena lica i kožu, dok sistem veštačke inteligencije omogućava robotu da prepoznaje različita emocionalna stanja sagovornika i reaguje na njih. Kompanija navodi da njen sistem može da identifikuje više od 20 ljudskih emocija.

Cene pokazuju koliko je ova tehnologija još daleko od proizvoda za prosečno domaćinstvo. Najjednostavnije verzije, koje obuhvataju samo gornji deo tela robota, koštaju od oko 120.000 juana, dok cena najnaprednijih humanoidnih modela dostiže 990.000 juana, odnosno oko 146.000 dolara.

Ipak, interesovanje očigledno postoji. ,,UBTech“ je objavio da je primio više od 13.000 porudžbina za U1 seriju i da planira isporuke tokom ove godine.

Može li robot da ublaži usamljenost?

Iza razvoja ovakvih proizvoda nalazi se i ozbiljan društveni problem. Sve starije stanovništvo u mnogim zemljama, manji broj članova porodice i rast broja domaćinstava u kojima živi samo jedna osoba otvaraju novo tržište koje tehnološka industrija već naziva „ekonomijom društva“ (companionship economy).

Analitička kompanija TrendForce procenjuje da bi samo tržište humanoidnih robota namenjenih druženju i podršci moglo da dostigne vrednost od 1,1 milijardu dolara do 2030. godine. Kao glavne pokretače navodi upravo starenje stanovništva, pad nataliteta i sve veći broj ljudi koji žive sami.

Ideja nije nužno da robot zameni ljudske odnose. U pojedinim slučajevima zamišljen je kao dodatna podrška – neko ko može da razgovara sa starijom osobom, reaguje kada joj je potrebna pomoć ili jednostavno bude prisutan u trenucima kada nema nikoga drugog.

Ali upravo tu počinju i mnogo teža pitanja…

Šta ako se čovek emotivno veže za mašinu?

Što roboti budu više ličili na ljude i bolje oponašali empatiju, to će granica između korisnog tehnološkog pomagala i zamene za ljudski odnos postajati komplikovanija.

Slična pitanja već se istražuju kod AI aplikacija namenjenih razgovoru i emocionalnoj podršci. Istraživanja ukazuju na veoma različita iskustva: razgovor sa veštačkom inteligencijom nekim korisnicima može pružiti osećaj podrške i prostor da izraze emocije, dok istovremeno postoje zabrinutosti zbog mogućeg stvaranja zavisnosti i produbljivanja usamljenosti.

Kod humanoidnog robota taj odnos mogao bi da bude još snažniji. Sagovornik više nije samo tekst ili glas sa telefona. On ima lice, gleda čoveka, reaguje na njegove reči i fizički je prisutan u prostoriji.

Od 7.000 do više od milion godišnje?

Bank of America Global Research procenjuje da bi već tokom 2026. moglo biti isporučeno oko 90.000 humanoidnih robota, a da bi do 2030. godišnje isporuke mogle da dostignu čak 1,2 miliona uređaja. To su projekcije, a ne ostvarena prodaja, i zato ih treba posmatrati sa rezervom.

Pitanje više nije samo da li će roboti jednog dana raditi pored ljudi u fabrikama. Sve ozbiljnije se postavlja i mnogo ličnije pitanje – da li ćemo razlikovati ljude od robota?

Izvori: International Federation of Robotics (IFR), TrendForce, UBTech Robotics, naučni rad „Emotional Support with Conversational AI: Talking to Machines About Life“