Slavni arhitekta Antoni Gaudi neslavnog kraja beskućnika

Svetski poznati arhitekta Antoni Gaudi još za života postao je prepoznatljiv po svom stilu raskošnih boja, tekstura i oblika, po spoju morskih talasa, životinjskih elemenata i mitskih bića. Njegova genijalnost najbolje se oslikava u tome da i danas kada pomenemo tu profesiju, Španiju i Barselonu, prva asocijacija nam je zaovstavština slavnog katalonskog arhitekte. U saradnji sa Turističkom organizacijom Barselone „Turisme de Barcelona“, Princip magazin dobio je priliku da se bolje upozna sa likom i delom čuvenog arhitekte.

Gaudi je rođen u pokrajinskoj Kataloniji na mediteranskoj obali Španije u mestu Reus 18. juna 1852. godine, u skromnoj porodici, kao sin kazandžije. Ocu je često pomagao u poslovima, te je stekao veštine, a sve će mu to kasnije biti od posebnog značaja u arhitekturi. Veoma krhkog zdravlja, jer je kao dete dobio reumu, slobodno vreme je provodio u letnjikovcu u Riudomsu. Nije mogao da hoda, pa mu je često prevozno sredstvo bio magarac. Tu se više zainteresovao za prirodu, njene zakone i oblike, te je kasnije često isticao da je priroda „vrhovna učiteljica“.

Nakon smrti njegove majke, ne razdvaja se od oca i nećake, sa kojom će ostati do kraja života. Nije se ženio, a španski jezik je odbijao da priča, koristio je jedino katalonski i retko kada napuštao tu pokrajinu. Pokazujući rano interesovanje za arhitekturu, odlazi na studije u Barselonu 1869/70 godine, koja je bila najmoderniji grad Španije i politički i intelektualni centar Katalonije. Diplomirao je osam godina kasnije, jer je studije prekidao zbog služenja vojnog roka i drugih aktivnosti.

Kada je završio studije, tadašnji direktor je izjavio „Nisam siguran da li ovu diplomu predajemo ludaku ili geniju, vreme će pokazati“.

Nakon diplomiranja Gaudi je radio u gradskoj rasveti, gde je sudbinski upoznao Eusebija Guelja. On je jedan od zaslužnih koji je prepoznao Gaudijev talenat i koji je doprineo u stvaranju karijere arhitekte.

Prvi rezultat njihove saradnje je poznati Park Guelj, koji je prepoznatljiv po izražajnim bojama i oblicima pretočenim u mazik. Pločice za park je dizajnirao Gaudijev saradnik Jozef Marija Juhol I Gilbert, a njihova tekstura se najbolje ogleda na klupi u obliku morske zmije koja se nalazi na centralnoj terasi. Park ostaje nedovršen usled Prvog svetskog rata.

Tokom prvog projekta Parka Guelja, uz podršku Eusebija Guelja, Gaudi se toliko igrao u rasponu boja, tekstura i polihromije, da mu je već njegovo prvo zdanje donelo prepoznatljivost i ime. Sledeći projekat je bila kapela u koloniji Guelj. Kapela neobičnih oblika, forme, kosih cigala i kamenih stubova. Tu građevinu je dovršio kasnije, iako crkva nije nikada izgrađena.

Kasa Mila

Sledeći projekat je bila Kasa Mila, odnosno Kuća Mila. Popularan je i naziv La Pedrera što u prevodu znači „kamenolom“. Kuća je izgrađena po nalogu bračnog para Mile i nalazi se u samom centru grada, u ulici Paseđ de Grasija. Cela fasada je uređena u kamenu, dok je krov od keramičkih belih pločica. Na krovu se nalaze i Gudijevi prepoznatljivi dimnjaci, prekriveni staklom razbijenih flaša, koji liče na glave ratnika pod šlemovima. Spratovi zgrade su struktuirani tako da podsećaju na nagomilane lokvanje. Po lepoti se posebno ističe kovano gvožđe na balkonima oblika morskih algi. Upravo ovaj dizajn izazvao je bujicu komentara, tako da je Gaudi bio primoran da obrazloži svoju ideju.

Kasa Mila danas je u vlasništvu banke koja je u više navrata preduzela radove konzervacije i restauracije. U njoj se održavaju kulturne manifestacije, povremene izložbe i konferencije u auditorijumu. Kuća je otvorena za javnost i mogu se posetiti stanovi na četvrtom spratu, tavan i terasa na krovu. UNESKO je 1984. godine je Kasu Milu proglasio svetskom baštinom. 

Kasa Batljo

Kasa Mila i Kasa Batljo se nalaze u istoj ulici, na svega nekoliko minuta hoda. Meštani je nazivaju i „Casa dels Ossos“ što u prevodu znači „Kuća od kostiju“ jer njena spoljašna struktura podseća na skelet. Batljo je bila projektovana kao porodična kuća srednjeg staleža i spada u tipičan primer Gudijeve arhitekture. Veliki deo fasade prekriven je mozaicima, koji su napravljeni od polomljenih kermičkih pločica. Ta tehnika se zove „trencadis“ i veoma je tipična za sva zdanja slavnog arhitekte. Krov je u obliku zmaja, koji je takođe jedna od glavnih inspiracija Gaudija.

Sagrada Familija

Sagrada Familija se za Gaudija pretvorila u jedinu svrhu njegovog stvaranja i postojanja. Prvi projektant ove katedrale nije bio Gaudi, već Francisko de Viljara. Zbog sukoba sa drugim arhitektom Mortoljerom, Viljar podnosi ostavku i na njegovo mesto dolazi Gaudi.

Dok je radio na crkvi, Gaudi je postao izuzetno religiozan tako da je zapostavio sve druge poslove, kako bi se u potpunosti posvetio izgradnji crkve.

Gaudi je dao nacrte koji su imali takvu složenost da su sasvim prevazišli namere i fantazije najvećeg gotičkog majstora Viljara. Izmenio je dimenzije na 40 sa 120 m, i na taj način dobio građevinu u obliku latinskog krsta sa pet brodova upotpunjenih sa 12 zvonika, dok svaki zvonik simbolizuje jednog od 12 apostola, uz jedan tiburijum koji simbolizuje slavu Isusa Hrista. Osam prednjih stubova centralnog dela zdanja predstavljaju simbole gradova Valensije, Granade, Toleda, Saragose, Burgosa, Valjadolida, Santjaga i Sevilje.

Nije se oslanjao, ni na papir, ni na crteže, nego je svoje građevine oblikovao u samom prostoru. Prema uvidu u skice, može se zaključiti da je tek pred kraj života, uspeo da sagleda i zabeleži konačnu sliku ove bogomolje. Izgradnja crkve Sagrada Familija tekla je veoma sporo s obzirom da je velikim delom zavisila od privatnih donacija. 

Jedna od anegdota, možda može najbolje da nasluti i tužan način na koji je stradao, a ogleda se u tome kada je jedna vrla gospođa dala sitniš starcu.

Bio je vremešan, u iskezanom odelu i papučama, sede kose, zamršene duge brade – bio je slavni arhitekta Gaudi kojeg gospođa nije prepoznala.

On je uz osmeh uzeo milostinju i stavio je u sandučić za dobrovoljne priloge za izgradnju katedrale. Ubrzo je usledio i Španski građanski rat koji prekida izgradnju. Zajedno sa ostalim Gaudijevim građevinama, Sagrada Familija nalazi se na listi svetske kulturne baštine.

Poslednji dani

Najveću slavu Gaudi je dostigao 1910. godine kada je dobio ponudu da sagradi hotel u Njujorku. Međutim, 1911. godine se razboleo od bruceloze i ubeđen da će uskoro umreti, sastavlja testament. Do svoje smrti radio je samo na izgradnji crkve Sagrada Familija, a 1925. godine preselio se u studio koji se nalazio na gradilištu. Gaudi se nije ženio, a sve do 1912. godine živeo je sa svojom nećakom, koja je tada preminula. Nakon toga je preminuo i njegov verni saradnik Mestres, ali i njegov doktor i prijatelj Toras. Vrlo brzo je usledila i ekonomska kriza koja je dovela u pitanje izgradnje crkve Sagrade Familije. Sve to je uticalo na njegovo psihičko stanje. Zapuštenog izgleda, zamšljenog pogleda, svakog jutra je išao do crkve Svetog Filipa kako bi se pomolio.

Tog 7. juna 1926. godine udario ga je tramvaj. Taksisti su mislili da je beskućnik i odbili su da ga odvezu u bolnicu. Niko nije prepoznao najslavnijeg arhitektu sveta, a prijatelji su ga pronašli u bolnici za siromašne gde je tri dana nakon nesreće i umro.

U Barseloni se tog dana tramvaji ne voze. Gotovo svi stanovnici Barselone su obukli crninu i zaputili se da odaju poslednju poštu slavnom arhitekti koga je retko ko imao prilike da upozna. Njegova sahrana je bila velika manifestacija, na kojoj je prisustvovalo nekoliko desetina hiljada ljudi. Za 74. godine života nije dobio nijedno priznanje, ni nagradu, no njegova dela su ga zauvek smestila u ikonu Barselone i tako je zauzeo mesto koje mu je oduvek i pripadalo. Danas je jedan od nazaslužnijih Barselonanina, zbog kojeg taj grad ubira prihode od turizma.

Završetak Sagrade Familije

Predstavnik katalonskog modernizma, revolucionar svog vremena, Antoni Gaudi sahranjen je na mestu kojem je posvetio 43 godine svog života – u Sagradi Familiji. Nakon Gaudijeve smrti 1926. godine izgradnja je nastavljena, a 2010. godine završena je unutrašnjost crkve. Predviđeno je da bude u potpunosti završena 2026. godine, na stogodišnjicu Gaudijeve smrti, a zahvaljujući „Turisme de Barcelona“ Princip magazin će prisustvovati i tom događaju.

Citati

„Lepota je sjaj istine“

„Moje ideje su neosporne logike; Jedina stvar koja me dovodi u sumnju, je to što se nisu ranije primenjivale“

„Moji veliki prijatelji su mrtvi; Nemam porodicu, klijente, bogatstvo, ništa. Tako se mogu potpuno prepustiti katedrali“

„Morate jesti i spavati koliko je dovoljno da preživite“

„Jedna od najlepših stvari u životu je rad na miru“

„Arhitekta budućnosti oslanjaće se na oponašanju prirode jer je to racionalni, trajni, i ekonomični način svih metoda“

AUTOR: LENA SLADOJEVIĆ