Singapur će od 2027. godine uvesti jedinstven sistem disciplinskih mera u svim školama, uključujući i mogućnost fizičkog kažnjavanja učenika štapom u slučajevima ozbiljnog nasilja i nedoličnog ponašanja. Odluka je izazvala veliku pažnju javnosti i otvorila debatu o granici između discipline i nasilja nad decom.
Ministar obrazovanja Singapura Desmond Lee izjavio je u parlamentu da se kažnjavanje štapom koristi samo kao „krajnja mera“, kada druge disciplinske metode nisu dale rezultate.
– Škole koriste kažnjavanje štapom samo ukoliko su druge mere neadekvatne, imajući u vidu ozbiljnost prekršaja – rekao je ministar Li.
PROČITAJTE I OVU VEST:
Učiteljica starog kova Snežana Tomić Sladojević: „Slušajte decu da bi vas slušala“
Prema pravilima Ministarstva obrazovanja, kaznu mora da odobri direktor škole, a mogu je sprovoditi samo ovlašćeni nastavnici. Škole će pritom procenjivati uzrast i zrelost učenika, kao i da li će takva mera pomoći detetu da razume ozbiljnost svog postupka.
Nova pravila predviđaju da fizičko kažnjavanje može biti primenjeno isključivo nad dečacima i to uglavnom u višim razredima osnovne škole i srednjim školama. Učenici koji prvi put počine ozbiljan prekršaj mogli bi da dobiju jedan udarac štapom, dok bi ponovljeni ili teži slučajevi mogli biti kažnjeni sa do tri udarca.
Pored toga, mere uključuju suspenzije, zadržavanje nakon nastave, smanjenje ocene iz vladanja i nove onlajn kanale za prijavu vršnjačkog nasilja. Ministarstvo obrazovanja navodi da je cilj uvođenje jedinstvenih pravila u svim školama i efikasnije reagovanje na rastući problem nasilja među učenicima.
Odluka je izazvala različite reakcije u Singapuru. Dok deo roditelja i nastavnika podržava strože mere, drugi upozoravaju na moguće posledice po mentalno zdravlje dece.
U komentarima objavljenim u singapurskim medijima, pojedini stručnjaci navode da fizičko kažnjavanje može kratkoročno proizvesti poslušnost, ali i povećati anksioznost, agresiju i osećaj poniženja kod dece.
Singapurski obrazovni sistem već decenijama važi za jedan od najstrožih na svetu, a fizičko kažnjavanje predstavlja samo deo mnogo šireg sistema discipline, hijerarhije i kontrole ponašanja učenika.
Jedna od najkontroverznijih praksi jeste takozvano „public caning“ – javno kažnjavanje pred okupljenim učenicima. Takva mera rezervisana je za ozbiljne ili ponovljene prekršaje, poput nasilja, vandalizma, krađe, pušenja, alkohola, tuča ili povezanosti sa bandama. U pojedinim školama učenik mora da izađe pred celu školu tokom jutarnjeg okupljanja, izvini se, a zatim primi udarce ratan štapom preko odeće. Cilj ovakvog kažnjavanja nije samo kazna, već i „upozorenje drugima“.
Prema pravilima Ministarstva obrazovanja, maksimalna kazna danas iznosi tri udarca štapom, dok je ranije bilo dozvoljeno šest. Kaznu može sprovesti samo direktor škole ili nastavnik koji za to ima posebno ovlašćenje.
Singapur se godinama nalazi u samom vrhu svetskog obrazovanja, posebno kada je reč o matematici, prirodnim naukama i funkcionalnom znanju učenika.
Na međunarodnom OECD PISA testiranju, koje meri znanje i sposobnost rešavanja problema kod petnaestogodišnjaka, Singapur je među najboljima na svetu i često zauzima prvo mesto iz matematike, čitanja i prirodnih nauka.
Upravo zbog toga singapurski model obrazovanja mnoge države proučavaju kao primer efikasnog, ali izuzetno zahtevnog sistema. Nastava je veoma kompetitivna, učenici imaju veliki broj testova i domaćih zadataka, a disciplina se smatra ključnim delom uspeha.
Zanimljivo je da Singapur, iako ima manje od šest miliona stanovnika, ima univerzitete koji su često bolje rangirani od institucija iz mnogo većih država.
Pored fizičkog kažnjavanja, neke škole imaju i posebne „reformativne programe“ za učenike sa ponovljenim disciplinskim problemima. Učenici mogu biti poslati na obavezno savetovanje, društveno koristan rad ili programe nadzora ponašanja. U pojedinim školama učenici koji su više puta kažnjavani moraju redovno da se javljaju disciplinskom odboru, a roditelji bivaju pozivani na sastanke kako bi potpisali upozorenja ili prisustvovali kažnjavanju deteta.
Iako vlasti tvrde da se fizičko kažnjavanje koristi samo za ozbiljne slučajeve, školski pravilnici pokazuju da su učenici tokom godina kažnjavani i zbog pušenja, unošenja pornografskog sadržaja u školu, bežanja sa časova, pa čak i zbog „nepoštovanja autoriteta“. U nekim školama postoje čak i posebni sistemi poena za ponašanje, pa određeni broj negativnih poena automatski vodi do fizičke kazne za dečake.
Ipak, međunarodne organizacije za zaštitu prava dece godinama upozoravaju da ovakve mere mogu ostaviti dugoročne psihološke posledice i doprineti kulturi straha, a ne stvarnom rešavanju problema nasilja među decom.
Singapur je od siromašne luke bez prirodnih resursa postao jedna od najbogatijih i najuređenijih država sveta zahvaljujući dugoročnoj strategiji koju je još šezdesetih godina postavio njegov osnivač i prvi premijer Li Kvan Ju (Lee Kuan Yew). Verovao je da mala država može opstati samo ako izgradi vrhunski obrazovan kadar, pa je obrazovanje postalo jedan od temelja razvoja zemlje. Država je decenijama sistematski ulagala u škole, obuku nastavnika, matematiku, nauku i tehničke veštine, uz insistiranje na disciplini i meritokratiji. Danas Singapur izdvaja oko petine državnog budžeta za obrazovanje, što ga čini jednim od najvećih budžetskih sektora u zemlji, dok se ulaganja u obrazovanje kreću oko 3 odsto BDP-a. Upravo zahvaljujući takvoj politici, Singapur je za svega nekoliko decenija prešao put od zemlje trećeg sveta do jednog od globalnih finansijskih, tehnoloških i obrazovnih centara.
PROČITAJTE I OVU VEST:
„Škola u veselim bojama“: Izvanredan projekat uređenja prostora u OŠ „Filip Kljajić Fića“
