Pojas Presvete Bogorodice, jedna od najvećih svetinja hrišćanskog sveta, danas oko 17 časova stiže u Beograd, u Vaznesenjsku crkvu, gde će biti organizovan svečani doček. Svetinja koju je, prema predanju, načinila sama Presveta Bogorodica, a koju je Sveti knez Lazar darovao manastiru Vatoped na Svetoj gori, u Srbiju dolazi posle šest vekova.
Najveća dragocenost Svete Gore koja se čuva u manastiru Vatoped jeste Časni pojas Presvete Bogorodice. Prema predanju, pojas je od kamilje dlake načinila sama Bogorodica, a danas je podeljen u tri dela i smatra se jedinom dragocenošću sačuvanom iz njenog zemaljskog života.
Verne žene koje pate od neplodnosti često se mole pred ovom svetinjom, a deo osveštane trake koja je dodirivala Sveti pojas daje se vernicima uz molitvu i veru.
Prema crkvenom predanju, apostol Toma nije stigao na sahranu Presvete Bogorodice, jer je u to vreme bio u Indiji. Kada je trećeg dana došao i zamolio da se otvori njen grob kako bi se oprostio, apostoli su videli da je grobnica prazna, ali da iz nje izlazi divan miris.
PROČITAJTE I OVU PRIČU:
Freske kao nove: Kako je veštačka inteligencija oživela lica srpskih vladara i svetitelja
Tog dana uveče, pred njima se pojavila Presveta Bogorodica i pozdravila ih rečima: „Radujte se, jer sam sa vama u sve dane!” Tada je, utehe radi, sa neba bacila svoj pojas, koji je Toma potom pokazao ostalim učenicima.
U prvim vekovima hrišćanstva Pojas Presvete Bogorodice čuvan je u Jerusalimu, a tokom četvrtog veka prenet je u Kapadokiju. U istom veku car Teodosije vratio ga je u Jerusalim, odakle ga je njegov sin Arkadije preneo u Konstantinopolj. Najpre je čuvan u hramu Halkopration, poznatom i kao Bakarni hram, a kasnije je, za vreme cara Leonta, prenet u crkvu Vlahernu.
Zlatni kovčeg i prvo veliko čudo
Za vreme vladavine Lava Mudrog, krajem 9. i početkom 10. veka, Pojas Presvete Bogorodice poštovan je kao velika svetinja i čuvan u zlatnom kovčegu. Prema predanju, kovčeg je prvi put otvoren na zahtev cara Lava Mudrog, čija je supruga, carica Zoja, bila teško duhovno obuzeta. Car se molio Bogu za njeno isceljenje i imao viđenje da će carica ozdraviti ako na nju bude položen Pojas Presvete Bogorodice.
Uz dozvolu patrijarha, kovčeg je otvoren, a prvo čudo bilo je to što pojas, iako je vekovima čuvan u kovčegu, nije propao, već je ostao sačuvan u svom izvornom obliku. Kada je položen na caricu Zoju, prema predanju, nečisti duh ju je napustio. U znak zahvalnosti, carica Zoja je ceo pojas izvezla zlatnim koncem, dajući mu izgled po kojem je i danas prepoznatljiv.
U 12. veku, za vreme cara Manuila Prvog Komnina, zvanično je ustanovljen praznik Svetog pojasa, dok se ranije praznovao zajedno sa Pokrovom Presvete Bogorodice. Sveti pojas se u Konstantinopolju nalazio do 12. veka. Posle poraza vizantijskog cara Isaka od bugarskog cara Asena 1185. godine, svetinja je odneta u Bugarsku. Kasnije je dospela u ruke Srba. Sveti knez Lazar srpski darovao je Pojas Presvete Bogorodice manastiru Vatoped, zajedno sa velikim delom Časnog krsta.
Od tada se ova svetinja čuva u oltaru Sabornog hrama manastira Vatoped na Svetoj gori.
Čudesna isceljenja kroz vekove
U godinama turske vladavine, bratstvo manastira Vatoped nosilo je Sveti pojas po Kritu, Makedoniji, Trakiji, Konstantinopolju i Maloj Aziji. Prema predanju, preko ove svetinje zaustavljane su epidemije kuge i kolere, mnogi bolesni su isceljivani, a zabeležena su i svedočanstva o vaskrsenju.
Deo pojasa koji nije mogao da napusti obalu
Jednom prilikom, monasi manastira Vatoped boravili su u kući jednog sveštenika u Ainu. Sveštenikova žena krišom je uzela deo Svetog pojasa. Kada su se monasi ukrcali na brod, iako je more bilo mirno, nisu mogli da isplove. Shvativši da je uzrok tome njeno sagrešenje, popadija je vratila deo svetinje. Tek tada je brod mogao da krene. Posle tog događaja napravljena je posebna kutija u kojoj se čuva deo pojasa koji je ona pokušala da zadrži.
Za vreme revolucije 1821. godine, na molbu Krićana, monasi su preneli Sveti pojas na Krit kao pomoć narodu. Međutim, kada su se spremali za povratak, Turci su ih uhapsili i poveli na pogubljenje. Sveti pojas tada je otkupio engleski konzul Domeniko Santoni i preneo ga na Santorini, u svoju kuću.
Kada se vest proširila ostrvom, episkop je obavestio bratstvo Vatopeda. Konzul je tražio veliku sumu novca, ali je narod, iako napaćen, uspeo da sakupi potrebna sredstva, pa je Pojas vraćen u Vatoped.
Prema predanju, i u ovom slučaju se ponovilo ono što se dogodilo u Ainu. Konzulova žena tajno je odsekla deo Svetog pojasa, posle čega je konzul iznenada umro, a njena majka i sestra teško obolele. Zbog toga je 1839. godine zamolila manastir da pošalje predstavnika i preuzme deo svetinje koji je ostao kod nje.
Kolera prestala kada je brod sa pojasom stigao u luku
Godine 1864. Sveti pojas prenet je u Konstantinopolj zbog epidemije kolere koja je kosila stanovništvo. Prema predanju, čim se brod sa svetinjom približio luci, kolera je prestala, a oni koji su već bili oboleli počeli su da ozdravljaju. Ovo čudo izazvalo je toliku pažnju da je i sultan poželeo da celiva Sveti pojas.
Dok je Sveti pojas bio u Konstantinopolju, jedan Grk iz Galate zamolio je da se svetinja donese u njegovu kuću, jer mu je sin bio teško bolestan. Kada je pojas stigao, mladić je već bio preminuo. Sveštenici, međutim, nisu izgubili nadu. Zatražili su da vide telo, a kada su na njega položili Sveti pojas, prema predanju, mladić je oživeo.
Najezda skakavaca u Maloj Aziji
Godine 1894. Sveti pojas pozvan je u mesto Madito u Maloj Aziji zbog najezde skakavaca koji su uništavali šume i poljane. Kada je brod sa svetinjom stigao u luku, nebo je prekrio oblak skakavaca koji su počeli da padaju u more, toliko da je brod jedva mogao da se usidri. Narod je, gledajući ovo čudo, oduševljeno pojao: „Gospode, pomiluj.”
Do danas se veruje da Sveti pojas čini čuda, naročito kod žena koje ne mogu da imaju dece. Njima se daje deo osveštane trake koja je dodirivala Pojas Presvete Bogorodice, a vernici uz molitvu i veru traže milost od Gospoda i porod.
Nemoguće je nabrojati sva čuda koja se, prema svedočanstvima vernika, događaju preko Pojasa Presvete Bogorodice. O njima pišu grčki i svetski mediji, a zabeležene su stotine hiljada svedočanstava, kao i veliki broj knjiga posvećenih ovoj svetinji.
Pojas Presvete Bogorodice u Beogradu do 29. maja
Uoči Spasovdana, slave grada Beograda, Pojas Presvete Bogorodice biće donet danas oko 17 časova u Vaznesenjsku crkvu, uz delove Časnog krsta.
Njegova Svetost Patrijarh srpski Porfirije služiće praznično večernje, saopšteno je iz Srpske pravoslavne crkve. Sutradan, na Spasovdan, 21. maja, patrijarh Porfirije predvodiće svetu liturgiju u porti Vaznesenjske crkve, uz sasluženje otačastvenih arhijereja, svetogorskih monaha i domaćeg sveštenstva.
Zbog velikog broja vernika, pojas će biti iznet u portu crkve, gde je postavljena bina.
Tradicionalna Spasovdanska litija ka Hramu Svetog Save krenuće iz Vaznesenjske crkve 21. maja u 19 časova. Pojas Presvete Bogorodice biće u Hramu Svetog Save do 29. maja u podne, a za to vreme Hram će biti otvoren koliko bude potrebno.
Nakon toga, relikvija će biti svečano ispraćena na put za manastir Vatoped.
Princip magazin
PROČITAJTE I OVU PRIČU:
