U vremenu u kojem modni svet sve češće diktira brzinu, površnost i prolazne trendove, mlada dizajnerka iz Čačka, Đurđa Đukić, vraća estetiku starog sveta na modnu scenu. Inspirisana Parizom, Versajem i zlatnim dobima mode, ona svoj rad zasniva na vrednostima koje slave ženstvenost, sofisticiranost i trajnost. Kroz svoj brend “Đurđa Đukić Design”, koji je osnovala još 2018. godine tokom studija novinarstva, gradi vizuelni jezik visoke mode – oslonjen na haute couture, konstrukciju, bogate materijale i detalje koji podsećaju na dvorce, anđele i prošla vremena. Nedavno je svoje radove predstavila i na Nedelji mode u Parizu – trenutak koji, kako kaže, za nju predstavlja krunu dosadašnjeg rada.
Nedavno ste imali vrlo uspešnu Nedelju mode u Parizu, na kojoj ste predstavili Vaše radove. Koliko Vam znači i to što su u gradu svetlosti zasijale kreacije “Đurđa Đukić Design”?
– Zasijati u gradu ljubavi i svetlosti velika je stvar za mladog umetnika koji dolazi sa ovih prostora, noseći sa sobom svoj sjaj i talenat. Imajući u vidu da Pariz grli samo najbolje kada je u pitanju visoka moda, veliki ponos i osvešćenje sam doživela u okruženju takvog sveta.
Smatram da je skromnost vrlina najvećih, ali u takvoj energiji i okruženju koje bez zadrške podržava svakoga ko nosi talenat u tašni svoje životne trase, jednostavno se osetiš uvaženo i u trenutku osvešćeno. Revija u Parizu je do sada krunisanje mog rada i postojanja.
Brend “Đurđa Đukić Design” nastao je 2018. godine tokom Vaših studija novinarstva. Možete li se malo prisetiti početaka za Princip magazin?
– Sedam dugih godina truda i ljubavi je iza mene, a setiti se početaka je veoma emotivno i nimalo lako. Kada počinješ od nule, stvaraš iz čiste ljubavi i ideje, bez trunke pretencioznosti – to je prava stvar. Mislim da me je prizeman stav doveo do rezultata. Smatram da je skromnost vrlina bogova, nešto najlepše što čovek može da gaji i neguje u sebi. Ukoliko to izgubi kroz karijeru i napredak, bojim se da tog trena gubi i sebe. Početak ove priče je pun emocija i jedne smešne porodične anegdote, u kojoj je mlad i odličan student odlučio da krene putem svoje životne zamisli i pasije. Kada si toliko čvrst u svom osećaju i pratiš putanju srca – rezultati dođu. Verujem da nam je od Boga dato kako ćemo kroz život hoditi. Moda je moj život, a moć reči i novinarstvo moje prve ljubavi.
Koliko je teško bilo na početku, a sa kakvim se izazovima susrećete danas?
– Od starih Latinjana dobro smo upamtili da je put do zvezda posut trnjem – i ta rečenica mi je vodilja još od gimnazijskih dana. Ne mogu da se odlučim da li je teži bio početak ili sve kroz šta prolazim sada. Uspeh je lepa stvar, lično zadovoljstvo još lepša, ali okruženi smo jako čudnim i teškim narodom. Svet je svakog dana sve suroviji prema onima sa “mekanim i lakim” srcem, pa je teško kada osetiš na svojoj koži sabotiranja, neosnovanu mržnju ili bilo kakav pokušaj da te neko kroz struku uvredi ili unizi. Biti u svetu mode je za mene, kao žensku osobu, nešto najlepše – ali teško mi pada što je mentalitet našeg naroda vrlo sujetan i zavidan.
Nažalost, moda je druga industrija po zagađenju i otpadu, odmah posle naftne. Kako Vi to sagledavate?
– Ne svrstavam se u proizvođače koji ugrožavaju planetu, posebno ne u meri u kojoj to rade velike tekstilne industrije. Ja se ovim poslom bavim na sasvim drugačiji način – gledam na modu kao na umetnost, ne na “štancovanje” i umnožavanje. Moj pravac je haute couture, i u toj instanci ne mogu da ugrozim prirodu otpadom i zagađenjem kao što to rade masovne proizvodnje. Sve što radim jesu fini radovi za strpljive ruke i meka srca. Kao vlasnik brenda trudim se da doprinosim, a nikada da štetim ili oduzimam – ni prirodi, ni društvu.
Mlade devojke danas često kupuju sumanuto. Šta biste im savetovali – da slede trendove ili da ulažu u kvalitetne komade koji traju?
– Danas se hrli za trendovima koji su često izopačeni. To je vešto osmišljen rezon modnih marketing čarobnjaka i supervizora, koji sagledavaju koliko su žene nepromišljene u praćenju mode.
Svedoci smo da su i velike modne kuće često oskrnavile sebe neprihvatljivim komadima i ciničnim nastupima – to nije moda. Takvi primeri nam pokazuju koliko je lako manipulisati ženskom percepcijom o stilu. Smatram da svaka devojčica, majka te devojčice i svako žensko biće treba da bude svoje – da ima sopstveni pogled na život i modu.
U redu je kupovati u komercijalnim brendovima za svakodnevicu, ali uvek treba ulagati u bezvremenske komade – tašne i cipele. Italijani i Francuzi su tu nenadmašni. Zaključak: ne treba robovati ničemu.
Vaš brend deluje kao da zaista poštuje te principe. Koje biste komade koje ste kreirali izdvojili?
– Istorija mode i njen razvoj za mene su neprocenjivi. Način na koji se moda menjala, stil i smelost odevanja – to je nešto što se više nikada neće ponoviti, ali ostaje zauvek zapisano. Sve tri moje revije u poslednjih godinu dana bile su posvećene prošlim vremenima – francuskoj revoluciji i epohama koje su slavile ženstvenost i sofisticiranost. Omiljeni komadi su mi sa otvaranja Nedelje mode u Novom Sadu, kao i neki sa revije u Parizu. To su uglavnom konstrukcijski krojevi sa motivima anđela, žakardom i brokatom. Sve ono što je nekada označavalo moć, glamur i stil.
Kakav je osećaj ostvariti dečji san? I šta biste rekli mlađoj verziji sebe?
– Kada se ostvari dečji san, čudno je setiti se male devojčice koja je o svemu ovome sanjala. U osnovnoj školi sam na svesci iz srpskog jezika napisala devizu: “Snovi su frka živa.” I za mene su zaista bili. Sanjala sam o velikim stvarima. Maloj Đurđi bih danas rekla da je u životu sve na kraju baš onako kako treba da bude. Putevi su nam davno utkani. Poručila bih joj da ima više strpljenja, da se više grli i da nikada ne prestane da veruje u sebe. To ju je i dovelo do ovde.
AUTOR: LENA SLADOJEVIĆ
