Postoji veoma malo glasova koje prepoznajete odmah, bilo gde na svetu. Još manje onih kojima verujete. A gotovo nijedan nije oblikovao način na koji generacije ljudi razumeju život na Zemlji.
Dok Ser Dejvid Atenboro (Sir David Attenborough) 8. maja proslavlja svoj 100. rođendan, teško je odvojiti čoveka od trenutaka koje nam je podario: snežni leopard koji tiho prelazi preko planinskog grebena, plavi kit koji izranja iz dubina okeana, prašuma koja oživljava zvucima neposredno pred svitanje.
Za mnoge, te slike nisu samo televizijski prizori – već uspomene. Detinjstvo provedeno uz porodicu ispred ekrana. Tihi nedeljni rituali. Ili, u novije vreme, ponovno otkrivanje kroz striming platforme i društvene mreže, gde je Atenboro pronašao novu generaciju gledalaca koja na njega reaguje jednako snažno kao i oni koji su uz njegove dokumentarce odrastali pre nekoliko decenija.
PROČITAJTE I OVU PRIČU:
Deda Andra na Staroj planini: Bez nogu i zamora kosi, cepa drva i deli životne lekcije
Ono što tu povezanost čini trajnom nije samo veličina priča koje pripoveda, već i način na koji to radi. U Atenborovom glasu nema prenaglašavanja, nema buke ni spektakla. Samo jasnoća, radoznalost i duboko poštovanje prema svetu o kojem govori.
Iza tog glasa stoji izuzetno životno delo. U saradnji sa BBC Natural History Unit timom, Atenboro je pomogao da prirodnjački dokumentarci postanu filmski, vizuelno impresivni i emotivno snažni.
Kako kaže Majk Ganton, kreativni direktor BBC Natural History Unit-a:
„Ono što Dejvida čini posebnim jeste njegova jasnoća – on tačno zna šta želi da kaže i zašto je to važno.“
Njegovi raniji filmovi slavili su čudo otkrivanja prirode, dok današnji radovi, osim divljenja, nose i osećaj hitnosti.
Ganton to opisuje jednostavno:
„Dejvid je oduvek verovao u govor istine – a istina danas podrazumeva i čudo i zabrinutost.“
Uticaj njegovog rada prevazilazi same programe. Ono što se često naziva „Atenboro efekat“ zasniva se upravo na snažnoj povezanosti sa publikom.
Kako primećuje Majk Dejvis:
„I najboljoj priči su i dalje potrebni snažni likovi, jasna naracija i emotivna povezanost.“
Istovremeno, menja se i način na koji se ove priče danas pričaju. Prirodnjački sadržaj sve se više približava ljudskom iskustvu – postaje intimniji, neposredniji i bliži svakodnevnom životu.
Kako objašnjava Tom Hju-Džons, producent serije „Divlji London“:
„Svet postaje sve urbanizovaniji. Posmatrati ljudski i prirodni svet kao odvojene više nije održiv model. Moramo da razmišljamo o tome kako možemo da koegzistiramo.“
Ta promena odražava i širu evoluciju Atenborovog pripovedanja – onu koja publiku poziva da ponovo otkrije prirodu koja je okružuje.
Hju-Džons ističe još nešto na šta publika danas posebno reaguje:
„Mislim da publika želi nešto stvarno. Želi autentičnost.“
Upravo je to kvalitet koji je oduvek definisao Atenborov rad – i koji i dalje snažno odjekuje među različitim generacijama.
Možda zato Atenboro, i sa skoro 100 godina, ne deluje kao figura prošlosti. Naprotiv, danas deluje relevantnije nego ikada.
Jedan vek je dugo vreme – dovoljno dugo da se posvedoči ogromnim promenama, ali i dovoljno dugo da se oblikuje način na koji te promene razumemo. U slučaju Dejvida Atenboroa, to nas podseća da su najmoćnije priče često one najtiše – priče koje nam jednostavno pomažu da vidimo.
Kroz različite generacije, rad Dejvida Atenboroa nastavlja da pronalazi novu publiku, a ovog maja gledaoci širom regiona moći će da uživaju u nekim od njegovih najpoznatijih ostvarenja na kanalu BBC Earth.
Povodom 100. rođendana Ser Dejvida Atenboroa, BBC Earth od 8. do 10. maja priprema specijalni programski blok.
Izdvajamo:
„Divlji London“ („Wild London“) – premijera u petak, 8. maja u 18:30
„Stvaranje života na Zemlji: Atenborova najveća pustolovina“ („Making Life on Earth: Attenborough’s Greatest Adventure“) – premijera u petak, 8. maja u 19:50
Program uključuje i dokumentarac „Attenborough and the Jurassic Sea Monster“, kao i maraton serije „Kingdom“.
Ser Dejvid Atenboro rođen je 8. maja 1926. godine u Londonu, a još kao dečak pokazivao je fascinaciju prirodom, skupljajući fosile, kamenje i različite primerke iz prirode. Studirao je zoologiju i geologiju na Univerzitetu Kembridž, nakon čega je započeo karijeru na BBC-ju koja će trajati više od sedam decenija.
Tokom karijere postao je jedno od najprepoznatljivijih televizijskih lica na svetu, a serije poput „Planet Earth“, „Blue Planet“, „Life on Earth“ i „Our Planet“ promenile su način na koji publika doživljava život na Zemlji. Pored televizijskog rada, Atenboro je postao i jedan od najvažnijih globalnih glasova u zaštiti prirode i upozoravanju na klimatske promene.
PROČITAJTE I OVU PRIČU:
Dok se planira delfinarijum u Srbiji, orke umiru u francuskom napuštenom akvaparku
