Rtanjski vrt je raj modernog doba, u kojem nijedno voće nije zabranjeno, u kojem žive Milan i Bojana prema svim mogućim postulatima Majke Prirode. Dok drugi maštaju, sanjare, pa i lažu sami sebe, da će se jednog dana odvažiti i preseliti na selo, uzgajati svoju hranu, ljubiti nebo i zvezde – Milan Stanković i Bojana Radisavljević hrabro slažu plastenike svog sna.
Vrednim rukama su ispleli mesto, u kojem čovek živi u skladu sa prirodom, gde pojedinac živi u malim zajednicama, po permakulturnim principima, okružen izobiljem šuma hrane.
– Za ime smo bili inspirisani sanskritom gde slovo R znači negovati, davati, a Vrt znači pojaviti se u univerzumu, vrteti se u njemu i gubiti u istom. Rtanjski vrt na sanskritu znači: Čovek je deo Prirode i deo Univerzuma. Sanskrit: rtam vrtam – neprestani ritam stvaranja – istakli su na početku razgovora za Princip magazin na Rtnju.
Svoje „mesto pod suncem“ pronašli su tamo gde se sastaju obronci Južnog Kučaja i planine Rtanj. Prvo je došao Milan koji je već postojeću štalu adaptirao u stambeni objekat. Entuzijazam ga nije napuštao, pa je kupio hektare zemlje sa jasnom vizijom veće zajednice.
– Naravno da je u početku bilo teško. Tada se mnogima svidela ideja, ali samo na kratko, pa sam prvu zimu proveo u tihovanju i samovanju. Taman kada me je uhvatila ta zlokobna misao o odustanju, stvari su krenule na bolje, onako kako to biva, sa prolećem.
Tu se pojavljuje Bojana, a kasnije i Alisa – govori Milan.
Bojana koja je do tada živela u Beogradu, dolazi na Rtanj spremna sa izvanrednim permakulturnim znanjem. Dok je istraživala svet pečuraka i lekovitog bilja, srela je Milana. Čudesnim putevima sudbine, možda je Milan sreo nju – bilo kako bilo, prepoznaše jedno drugo u ovom životu i to je jedino bitno. Vrlo brzo im se pridružila Bojanina ćerka Alisa.
Danas, iako je njihovo imanje i dalje u razvoju, mogu se pohvaliti površinom od sedam hektara na kojoj lagano raste njihov permakulturni Vrt. Interesovalo nas je puno toga, ali pre svega smo pitali Bojanu koje su to glavne vrednosti i principi koje zastupaju, kako u radu, tako i u životu u prirodi?
– Sama permakultura zastupa tri osnovna principa: briga o prirodi, briga o čoveku i ravnomerna raspodela. Trudimo se da u svakom smislu negujemo i pratimo ljubav, i da živimo istinu prema sebi i drugima. Veći deo imanja je trenutno zarastao i prekriven žbunjem, puzavicama, divljim voćem, ili je pod šumom te je pred nama obiman dugogodišnji projekat stvaranja održivog permakulturnog vrta i zajednice. Za sada smo raskrčili jedan hektar imanja i kreiranje šume hrane je već u toku, i radi se prvenstveno na zonama 1 i 2.
Takođe smo izabrali jedan ravan deo imanja tiho i ušuškano parče zemlje idealan za pčelarstvo na kome smo već postavili dvadesetak košnica i na kome polako sadimo medonosno bilje, hibiskus, raznovrsno voće, evodiju, bagrem…
Ovo medonosno polje veličine 0.8ha dopuniće organsku pašu pčelama na već postojeću bogatu pašu sa okolnih livada i šuma – objašnjava Bojana, dok se Milan nadovezuje da se najviše trude da im biodiverzitet bude što bogatiji, jer to povećava otpornost i zdravlje celog vrta:
– Od biljaka imamo sve što uspeva u našem podneblju. Voće i povrće, lekovito i začinsko bilje, zatim ukrasne i cvetne vrste, jestive žbunove, a šuma nam daje pečurke i divlje plodove.
Naši psi nas čuvaju i idu sa nama u šetnju po šumi, mačke zavode red među miševima, maze se i umiruju, koke se šetkaju po dvorištu, jedu bubice i nose jaja, ribice plivaju u jezeru. Planiramo još životinja u budućnosti.
Sve je to kako kažu bio prirodan sled okolnosti, baš onako kako to samo može Majka Priroda da uredi, baš onako kako to nikada ne bi moglo u gradu da se realizuje. Život u gradu, vođen svojim apsurdom svakodnevnice, kako objašnjava Milan, neodrživ je i pogrešan koncept.
– Grad ne dopušta punu posvećenost, niti prema sebi, niti prema bližnjima, a ni prirodi. Ima svoj ritam, svoja pravila, koja guše duše kao što sam ja ili Bojana, ili svakog onog koji se pronalazi u ovoj priči, u ovom tekstu.
Mnoge su prednosti života u prirodi. Na prvom mestu mir i tišina, zatim zdravo okruženje, čist vazduh i čista voda, sopstvena organska hrana.
Najveći izazov su međuljudski odnosi od kojih se ne možeš sakriti i na kojima moraš konstantno da radiš i unapređuješ – govori Milan, dok se Bojana nadovezuje:
– Najveći izazovi su osloboditi se uticaja i programa grada, a prednosti otkrivamo individualno kroz suživot i veštine koje stičemo živeći u prirodi.
Da se neko ne zavara, nije lagano i posla ima, i to mnogo, ne samo za njih dvoje, nego i za one koji se tu zadese, ili one koji dođu tu da volontiraju. A dolaze mnogi, kako bi što više naučili o samoodrživom razvoju, o organskoj hrani, o životu van sistema. Jedan od glavnih fokusa Rtanjskog Vrta jeste edukacija kroz društvene mreže, internet prezentaciju, ali i edukaciju kroz radionice i druge programe koje imaju na imanju. Iz njihovih radionica izašlo je mnogo toga što ima upotrebnu vrednost i olakšava boravak na imanju.
– Organizujemo kurseve iz permakulture, radionice izrade prirodnih preparata za ličnu negu i higijenu domaćinstva, radionice prirodne gradnje, prepoznavanje i skupljanje lekovitog bilja i još mnogo toga. Imamo i grupne programe obilaska istočne Srbije, kao i programe za „teambuilding“ – objašnjavaju Milan i Bojana.
Milan je uglavnom zadužen za deo rada sa drvetom i za gradnju, a Bojana za obradu hrane, pripremu zimnice, sokova, prirodnih sapuna i šampona. Za smeštaj posetilaca i volontera podignuti su vrlo moderan bungalov i kompostni toalet sa tušem.
– Priroda svima prija bez izuzetka. Kod svih se može primetiti da se brzo oslobode stresa, već posle nekoliko dana mnogo kvalitetnije spavaju, promene ishranu, oslobode se straha od buba i generalno od životinja i prirode. Kod svih se rodi želja da se presele nazad u prirodu, mada su kod mnogih mnoge prepreke na tom putu – rekao je Milan za Princip magazin.
Vrlo malo zavise od grada, i to su uglavnom namirnice koje ne uspevaju da proizvedu, ulje, so, kafa, šećer… Iz tog razloga bi voleli da je veća zajednica, pa mi mogli da imaju mašinu za proizvodnju ulja, pa i da posade suncokret za te namene. Automobil imaju, ali ga retko koriste i to samo tokom zime. Radi neophodnih namirnica „provozaju“ se 25 km na električnom biciklu do obližnjeg grada.
– S obzirom na to da živimo permakulturu, poštujemo kruženje resursa koje je zastupljeno u prirodi. Kompostiramo sve što je organsko, od trave, granja, hrane, i sve što ljudi i životinje proizvode svojim fiziološkim procesima. Obogaćujemo biodiverzitet sadnjom novih vrsta, ali i stvaranjem uslova za naseljavanje novih životinjskih vrsta, bubica, žaba, ptica i drugih. Naravno, ne koristimo nikakvu hemiju za prehranu ili zaštitu bilja – istakla je Bojana.
Da bi šuma hrane bila kompletna, ali i imanje samoodrživog tipa, kišnicu sakupljaju sa svih krovova i sa time navodnjavaju povrće u bašti. Sem kišnice, poseduju i dva bunara iz kojih takođe crpe vodu kako za plastenik, tako i za sve potrebe domaćinstva.
Struja na imanju je iz obnovljivih izvora. Za rasvetu, kućne aparate, i radne mašine koriste energiju iz solarnih panela. Jedini račun koji plaćaju trenutno je za interent, kako bi mogli nesebično da dele sa ostatkom sveta savete i ideje o životu van sistema. Možete ih pronaći na svim adresama: web: rtanjskivrt.rs / instagram: rtanjskivrt / fb: rtanjskivrt / youtube: rtanjskivrt
– Trenutno posedujemo 4 solarna panela ukupne snage 1,2kW i baterije kapaciteta 7kWh. U zavisnosti od doba godine i vremenskih uslova dnevno proizvodimo i do 10kWh struje. S obzirom na to da zimi proizvodnja iz panela može da bude izuzetno niska, a događa se da nedelju dana ne bude sunca na postojeći energetski sistem dodaćemo i vetro generator snage 700W. Za grejanje prvenstveno koristimo drvo iz sopstvene šume – govori Milan.
Celo imanje kao i okolina pruža idealno stanište pticama, divljim žvotinjama, kao i ljudima. Okruženi su stotinama hektara privatnih i državnih šuma pa se u celoj okolini mogu naći mnoge vrste pečuraka, lekovito bilje i divlji plodovi.
Sudeći po svemu Rtanjski vrt ima blistavu budućnost. Onako kako smo i očekivali Bojana i Milan imaju još pregršt ideja, te planiraju da pospešuju biodiverzitet, da šire šumu hrane, kako bi svega imali u izobilju.
– Cilj nam je stvaranje što boljih uslova za buduću zajednicu i gildu koju priželjkujemo da se osnuje u Rtanjskom Vrtu. Vredno radimo na stvaranju velike zajednice i trudimo se da inspirišemo ljude da se presele u prirodu i žive po principima permakulture. Sa lokalnom zajednicom razmenjujemo resurse i znanja, razvijajući dobre međusobne odnose – rekli su za kraj razgovora Milan i Bojana, osnivači Rtanjskog vrta.
AUTOR: PROF. VLADIMIR PUVAČA
