Dah Teatar je i ove godine otvorio prostor za umetničku slobodu i društvenu angažovanost na svom međunarodnom festivalu “Umetnost i ljudska prava”, a u svom četvrtom izdanju tema je “Misliti mir”. Ovaj jedinstveni festival u regionu obuhvata 23 aktivnosti, na šest lokacija u Beogradu, 43 učesnika iz 16 zemalja sveta i to: Crne Gore, Francuske, Grčke, Hrvatske, Holandije, Italije, Palestine/Češke Republike, Izraela, BiH, Severne Makedonije, Rusije, SAD-a, Sirije, Ukrajine, Nigerije i Srbije.
FOTO: Privatna arhiva
Gostujući umetnici i aktivisti kroz pozorišne predstave, radionice, instalacije, performanse, koncerte, razgovore i filmove prikazuju kako umetnost može doprineti izgradnji mira i harmoničnog društva. Program se održava na nekoliko lokacija u Beogradu: Dorćol Platzu, Prostoru Miljenka Derete, UK Parobrod i Češkog centra.
Dijana Milošević, rediteljka i suosnivačica festivala, otkriva koja pitanja pokreće ova manifestacija.
– Pre svega pitanja vezana za ljudska prava kao što su pravo na život u miru, pravo na čistu vodu, pravo na slobodno seksualno opredeljenje i td. Jako nam je važno da naši građani shvate da imaju prava i da moraju da se bore za njih, tj. da je i to njihovo pravo – priča Dijana Milošević.
Već skoro tri i po decenije funkcioniše Dah teatar. Koji su najznačajniji projekti i predstave vašeg teatra?
– Teško je izdvojiti, zato što se u svaki naš projekat i predstavu, potpuno ulažemo. Ono što bih možda izdvojila sada su svakako predstava “Drveće pleše” koja se bavi sprečavanjem seče drveća i igramo je u javnim parkovima i gradskim šumama. Ta predstava je prerasla u projekat koji je prepoznala i podržala Evropska Unija kroz program Kreativna Evropa i mi smo sada nosioci tog projekta u saradnji sa još šest partnera iz različitih zemalja.
FOTO: Privatna arhiva
Posle našeg festivala, odmah putujemo u Atinu gde ćemo igrati ovu predstavu na festivalu “Palo drveće – kriza egzisetncije” koji je organizovao Aeroplio teatar iz Grčke, kao deo ovog projekta. Drugi naš projekat HOPE se bavi edukacijom u vezi mira kroz teatar i podržan je u okviru Erasmus projekta i takođe smo vodeći partneri u saradnji sa organizacijama iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, sa Kosova i iz Grčke.
Taj projekat nam je posebno važan zato što se direktno nastavlja na naš festival čija je tema “Misliti mir”. Kako da zajedno mislimo mir je trenutno najvažnija tema, kako kod nas tako i u svetu i podrazumeva ozbiljne aktivnosti i temeljno obrazovanje koje se najdirektnije stiče upravo kroz umetnost.
Za one koji ne znaju vaš način rada, na koji način se Dah teatar razlikuje od tradicionalnog teatra?
– Mi radimo u tradiciji teatra laboratorije, što znači istraživački rad, koji kreće od teme koja nas opseda i onda u procesu rada, koji traje mesecima, razvijamo materijale zajedno sa glumcima i saradnicima. Mi smo takođe mali i jako efikasni tim, koji deli brojne zadatke koji su neophodni da se urade da bi naš umetnički kolektiv funkcionisao, tako da pored toga što sam rediteljka, na primer, ja imam još čitav niz zaduženja i obaveza vezanih za menadžment teatra. I tako svi mi koji činimo tim Dah Teatra.
Mi nismo na gradskom ili državnom budžetu, nego moramo da sva sredstva koja su nam potrebna – sami nađemo. U situaciji kada Gradski sekretarijat za kulturu protivzakonito poništava konkurs gde su već doneti rezultati, mi na žalost, ne možemo da računamo na podršku našeg sopstvenog grada i države, što je jedna tužna i opasna činjenica.
FOTO: Meri Zec
Kako izgleda proces rada na jednoj predstavi od ideje do realizacije?
– Krećemo od teme i onda na svakodnevnim probama tu temu istražujemo, koristeći različita sredstva, sarađujući sa stručnjacima iz različitih oblasti kao i pozvanim umetnicima. Na dnevnom nivou u Dah Teatru tokom rada na predstavi se radi na treninzima koji čine da izvođači mogu da iznesu predstavu na najbolji mogući način i radimo na nizu veština i tehnika. U procesu montaže, mi rediteljke (Jadranka Anđelić i ja) polako sklapamo predstavu koja je uvek višeslojna i sadrži bogatstvo tema i ideja.
Da li i na koji način sarađujete sa drugim umetnicima ili organizacijama, lokalno i međunarodno?
– Da, sarađujemo kroz brojne predstave i projekte koje zajednički realizujemo ili pozivamo druge umetnice/ke da sarađuju na različitim formama koje realizujemo, jer mi radimo i pozorišne instalacije i predstave gde se ukrštaju mnoge umetničke oblasti.
Čini se da za vašu umetnost imaju više sluha u svetu, nego kod kuće?
– Postoji izreka da “niko nije prorok u svom selu”. Meni je tu fokus na “selu” tj. da ne smemo da dozvolimo da ono što je dobro kod nas bude skrajnuto, jer to pokazuje uskogrudost i provincijalni mentalitet, koji nije vezan za selo ili grad kao toponime, već se odnosi na stanje duha.
Velike kulture itekako podržavaju svoje umetnike na sve načine i ponose se njima. S druge strane mi smo vrlo prepoznati od strane naše publike, o čemu svedoči sve veća i nova publika, pored one koja nas već tri decenije prati. I to nam je najvažnije.
Kakva su vaša iskustva sa međunarodnim festivalima i projektima?
– Sjajna, to su prilike za veliku profesionalnu razmenu, učenje, povezivanje i rast, kako profesionalni tako i lični.
Kako pristupate radu sa mladima i zajednicama kroz teatar?
– Kroz različite projekte koji su mišljeni za njih i gde zajedno sa njima oblikujemo ono što ćemo realizovati.
FOTO: Privatna arhiva
Kakve radionice i obrazovne programe organizujete?
– Dah Teatar je od početka razvijao edukativne aktivnosti kroz brojne radionice koje organizuje na različite teme, koje vode kako umetnice i umetnici Dah Teatra, tako i pozvani gosti iz celog sveta. Takođe organizujemo posebne programe kao što je Internacionalna škola za glumce i reditelje, to je letnja škola, zatim program “Unutar laboratorije” gde nam dolaze grupe studenata ili profesionalne pozorišne grupe, da rade sa nama određeni broj dana.
Kakvi su vam planovi za naredni period?
– U toku je festival “Umetnost i ljudska prava“ sa svojim brojnim i uzbudljivim programima a odmah posle festivala putujemo u Atinu, što sam već spomenula. Sa istom predstavom gostujemo tokom leta i u Nemačkoj i u Danskoj a u oktobru u Španiji. A već krajem juna, smo u selu Veliki Gaj, gde u saradnji sa Magnet Hausom realizujemo performativnu šetnju ”Tajni život Velikog parka”. I još puno toga a polako se oblikuje i ideja o novoj predstavi.
