Princip kolumna: Džulijan Asanž od ideje Vikiliksa do 12 godina zatočeništva

Džulijan Asanž osnivač Vikiliksa, australijski urednik, izdavač, aktivista, borac za slobodu, haker, “najopasniji čovek na svetu”, pobunjenik visprenog uma, suprug, otac… međunarodnu pažnju javnosti privukao je 2010. godine kada je objavio seriju poverljivih informacija.

Katastrofalni uslovi zatvora u Gvantanamu, američki vojni dnevnici ratova u Avganistanu i Iraku, snimak pucnjave američkih trupa na civile u Iraku, mejlovi kabineta Hilari Klinton koji su uticali na izbore u SAD – sve su to ne samo najveća otkrića Vikiliksa, već ikada u informisanju javnosti.

Nas na ovim prostorima posebno interesuju diplomatske depeše o Srbiji i nezavisnosti Kosova i Metohije koje su objavljene 2010. godine.

Jedna od njih je depeša američkog ambasadora u Francuskoj Krega Stejpltona, napisana 12. decembra 2006. godine, a odnosi se na detalje o tome kako su zapadne sile svim diplomatskim sredstvima pokušavale da izdejstvuju nezavisnost Kosova i za to čak dobiju i podršku Rusije.

No, kako je Princip magazin bez politike, crne i žute hronike, tako ću se zaustaviti ovde, sa linkom koji vas vodi do poverljivih dokumenata.

Čovečanstvo neće osloboditi ratovi, već istina i borci za istinu, i zato je Asanž toliko opasan. Svako drugi ko bi došao u posed takvih dokumenata bio bi istinski prestravljen, ali ne i on. Hrabro osniva organizaciju Vikiliks 2006. godine u Australiji koja objavljuje tajna dokumenta. Prvi problemi su nastali već 2010. godine kada su objavili pola miliona dokumenata vezanih za američke ratove. Te iste godine švedski tužioci izdaju nalog za hapšenje Asanža zbog optužbi za silovanje. Asanž je negirao optužbe i napustio zemlju. Zatim je 2012. godine tražio azil od Ekvadora, gde je i proveo narednih sedam godina, izbegavajući izručenje SAD-u. Paralelno sa tim vojnik Čelsi Mening (ranije Bredli) koja je dostavila tajne dokumente Vikiliksu biva optužena i osuđena na 35 godina zatvora u SAD-u. Mening se tada izjašnjava kao transrodna osoba, usvaja ime Čelsi, služi kaznu zatvora u muškom vojnom zatvoru, gde dva puta pokušava samoubistvo. Dobro je poznat i Edvard Snouden koji je radio za Nacionalnu agenciju za bezbednost, koji je otkrio veliku količinu dokumenata o nadzoru i završio zarobljen u Moskvi jer mu je Amerika uništila pasoš.

Asanž se 2015. godine zbližava sa advokaticom Stelom Moris, sa kojom je kasnije dobio dva sina. Stela koja je promenila ime, doslovno nikome nije smela da kaže, čak ni roditeljima da je u vezi sa Asanžom. Razvijali su vezu kao u nekom trileru, odnose su imali iza šatora, pošto su svuda oko njih bile kamere, nosila je široku odeću da čuvari ne bi videli da je trudna, čuvar ju je upozorio da ne ostavlja pelene, jer su službe htele da uzmu DNK da bi dokazali čije je dete… Nedavno je govorila koliko se Asanž razlikovao od svih drugih ljudi koje je poznavala, koliko je uprkos zatvorskim uslovima bio brižan, direktan i veoma zainteresovan za njen život. Da razgovori sa njim nikada nisu bili obični.

Četiri godine kasnije Asanž biva uhapšen, tako što mu ambasada Ekvadora ukida azil, a britanska policija ga odvodi u pritvor. To sve izaziva proteste širom sveta.

Dok je čekao izručenje, SAD su dodavale optužbu na optužbu. Prva je za hakovanje, a druga je za kršenje Zakona o špijunaži tako što je tražio i objavljivao američke nacionalne-bezbednosne tajne. Prema sporazumu koji je sklopio u ponedeljak, on će se izjasniti krivim po toj optužbi, ali to će sudeći po mnogima imati značajne reperkusije za slobodu medija.

Asanžov slučaj je jasna direktiva, kako će završiti svako ko pomisli da napravi neprofitnu medijsku organizaciju koja razotkriva korupciju i ratne zločine. Ali zar to nije ideja medija? Da budu u službi naroda, da otkrivaju istinu, korupciju, nepravdu, zločine, zagađenje, političke obmane… Zar nije prikrivanje zločina, zločin?

Citiraću Asanža “Morate početi od istine. Istina je jedini način na koji možemo stići bilo gde. Jer svako donošenje odluka koje se zasniva na lažima ili neznanju ne može dovesti do dobrog zaključka.”

Sa godinama se bojimo promena, posebno onih fundamentalnih. Nagodba, odnosno prihvatanje optužbe za špijunažu zapravo ubija istinu. Zahvaljujući Vikiliksu dobili smo dokaze, da ne postoji nikakva borba za demokratiju, nego samo za profit.

Ukloni li se istina, sloboda, ideja, gde smo?

AUTOR: LENA SLADOJEVIĆ