Филм „Биће нових лета“, инспирисан истинитим догађајем забележеним у кратком новинском чланку о породици која се данима скривала у стану, глумећи да је на летовању, прераста у суптилну, духовиту, али и узнемирујућу причу о привиду нормалности и потреби да се пред другима сачува слика успешног живота. Балансирајући између драме и комедије, редитељ Гвозден Ђурић истражује „беле лажи“ као свакодневни механизам опстанка, али и као тихо место пуцања савременог човека.
У разговору за Принцип магазин, Ђурић говори о породици као микросвету друштва, култури привида и притиску да будемо „најбоља верзија себе“, о снажним женским ликовима, али и о филму као простору у којем емпатија постаје важнија од спектакла.

ФОТО: Матија Тошовић и Мила Максимовић
Филм „Биће нових лета“ настао је из истинитог догађаја. У ком тренутку сте схватили да та прича превазилази анегдоту и постаје универзална филмска прича о породици?
Током једног дужег временског периода, кроз писање различитих сценарија, бавио сам се истраживањем феномена такозваних „белих лажи“ – ситних, наизглед безазлених обмана којима људи покушавају да сакрију своје слабости, несавршености или, прецизније речено, све оно што би могло да угрози идеалну слику о њима. Управо због тога ме је кратак, готово анегдоталан новински чланак о породици која се данима скривала у стану, глумећи да је на летовању, одмах заинтригирао и зазвучао као одличан материјал за креирање још једне филмске приче.
Претплатите се да бисте прочитали цео текст
Претплата
3 € месечно
30 € годишње · 2,50 € месечно
Неограничен приступ свим текстовима Принципа. Откажите кад год желите.
Претплати се Претплати сеПодршка
10 € месечно
100 € годишње · 8,33 € месечно
Све што доноси претплата, уз већу подршку независном новинарству.
Подржи Принцип Подржи ПринципВећ сте претплатник? Пријавите се·Честа питања



