Reditelj Gvozden Đurić o filmu „Biće novih leta“: porodica u ogledalu privida

Film „Biće novih leta“, inspirisan istinitim događajem zabeleženim u kratkom novinskom članku o porodici koja se danima skrivala u stanu, glumeći da je na letovanju, prerasta u suptilnu, duhovitu, ali i uznemirujuću priču o prividu normalnosti i potrebi da se pred drugima sačuva slika uspešnog života. Balansirajući između drame i komedije, reditelj Gvozden Đurić istražuje „bele laži“ kao svakodnevni mehanizam opstanka, ali i kao tiho mesto pucanja savremenog čoveka.

U razgovoru za Princip magazin, Đurić govori o porodici kao mikrosvetu društva, kulturi privida i pritisku da budemo „najbolja verzija sebe“, o snažnim ženskim likovima, ali i o filmu kao prostoru u kojem empatija postaje važnija od spektakla.

Film „Biće novih leta“ nastao je iz istinitog događaja. U kom trenutku ste shvatili da ta priča prevazilazi anegdotu i postaje univerzalna filmska priča o porodici?

Tokom jednog dužeg vremenskog perioda, kroz pisanje različitih scenarija, bavio sam se istraživanjem fenomena takozvanih „belih laži“ – sitnih, naizgled bezazlenih obmana kojima ljudi pokušavaju da sakriju svoje slabosti, nesavršenosti ili, preciznije rečeno, sve ono što bi moglo da ugrozi idealnu sliku o njima. Upravo zbog toga me je kratak, gotovo anegdotalan novinski članak o porodici koja se danima skrivala u stanu, glumeći da je na letovanju, odmah zaintrigirao i zazvučao kao odličan materijal za kreiranje još jedne filmske priče.

U prvom tizeru filma vidimo spoj humora i normalnosti. Koliko Vam je bilo važno da balansirate između drame i komedije?

Od samog početka sam intuitivno osećao da je spoj drame i komedije pravi ton budućeg filma i da upravo taj balans može da postane njegov ključni element. Bilo mi je veoma važno da se još u fazi pisanja scenarija sačuva lucidnost samog događaja, ali i to da se nakon toga ni u jednom trenutku ne sklizne u persiflažu ili neku tešku dramu.

PROČITAJTE I OVU VEST:

Režiser i pisac Filip Čolović: Ubeđen da danas vrlo često pravda nije dostizna

Porodica Škrbić nosi priču filma. Da li Vam je porodica, kao mikrosvet društva, i dalje najtačnije mesto za razotkrivanje savremenih lomova – i zašto?

Kao što znamo, porodica, kao najbliži i najintimniji oblik ljudske zajednice, često služi umetnicima kao snažan tematski okvir, upravo zato što je to prostor u kojem se odnosi najbrže ogole i postanu vidljivi. U tom smislu, trudio sam se da i sam, kroz demaskiranje jednog „neobičnog“ porodičnog mikrosveta, sve vreme istražujem unutrašnja stanja glavnih junaka, ali i da, kroz njih, ponudim svoje viđenje različitih društvenih pojava.

Vaši filmovi i serije često se bave onim što se prećutkuje: potisnutim konfliktima, strahom od istine, društvenim pritiscima. Da li smatrate da danas živimo u kulturi privida – i koliko je „Biće novih leta“ film o toj potrebi da se „ne vidi da nam ne ide“?

U filmskim pričama kojima se bavim uvek mi je važno da postoji prostor za snažnu, duboko ukorenjenu unutrašnju tenziju kod glavnih junaka koji su neprestano pod pritiskom da budu „najbolja verzija sebe“ – uspešni, stabilni, zadovoljni ili makar da tako izgledaju. To nije slučajno, jer smatram da danas u velikoj meri živimo u kulturi privida, u kojoj je važnije ne kako nam zaista jeste, već kako to izgleda drugima.

Radili ste ponovo sa Urošem Tomićem, sa kojim imate dugogodišnju saradnju. Šta se, nakon „Grupe“ i „Kljuna“, promenilo u vašem zajedničkom radu – i šta Vas je ovaj put najviše iznenadilo u procesu?

Ništa me nije iznenadilo. Jedan drugome dugi niz godina „čuvamo leđa“ u različitim ulogama i funkcijama, od projekta do projekta, sa potpunim poverenjem i prijateljskim razumevanjem. I to je veoma važno.

U Vašim projektima posebno su upečatljivi ženski likovi. Da li je to svesna autorska odluka i šta Vam je bilo najvažnije u oblikovanju ženskih perspektiva u ovom filmu?

Iz nekog razloga, gotovo po inerciji, u domaćim filmovima glavne uloge su često rezervisane za muške junake, što samo po sebi nije problem, ali postaje problematično onda kada taj lik ima status dominantnog junaka, dok su ženski junaci uglavnom pasivni. U tom smislu, pokušao sam da i u ovom projektu izbegnem takvu postavku i da u središte priče postavim Senku Škrbić, koju igra Tamara Krcunović, i da je predstavim kao snažan karakter koji sve vreme provocira život, ali ima i hrabrosti da dovede u pitanje sopstveni osećaj istine. Da, Senka je impulsivna malograđanka, često greši i ima sulude ideje, ali je i neko ko ne želi da bude sporedni lik u sopstvenom životu.

Za razliku od prethodnih projekata koji su tematski mračniji, „Biće novih leta“ donosi topliji, letnji ton. Da li Vam je ovaj film doneo i lično olakšanje – ili je bio jednako emotivno zahtevan?

Na površini, ovaj projekat deluje jednostavnije i zabavnije, ali je svakako deo mog filmskog habitusa, kao i sve prethodno što sam radio. Najjednostavnije rečeno, želeo sam da napravim film kakav bih i sam voleo da gledam u bioskopu – film koji bi bio kombinacija američkih indi komedija i filmova novog rumunskog talasa. Oduvek me je zanimalo kako bi izgledao film „12:08 Istočno od Bukurešta“ da ga je režirao Aleksander Pejn ili „Mala mis Sanšajn“ kada bi ga režirao Korneliju Porumboju, pa sam upravo iz te tačke krenuo u razmišljanje o stilu i tonu svog filma.

Kada danas pogledate društvo u kojem živimo, da li verujete da film još uvek ima snagu da menja pogled na stvarnost – ili je njegova najveća vrednost u tome da nas makar natera da se iskreno zagledamo u sebe?

Parafrazirajući mađarskog pisca Petera Hajnocija, rekao bih da čovek najčešće ne strada zbog onoga što mu se događa, već zbog onoga što o sebi mora da prećuti. U tom smislu, ne verujem da film ili umetnost generalno imaju moć da menjaju svet, ali verujem da često mogu biti jasna refleksija sveta u kojem živimo. Ponekad je dovoljno da film samo podstakne empatiju ili neku sličnu emociju kod pojedinca, nakon čega će njegov unutrašnji svet sigurno početi drugačije da reaguje i na različita društvena pitanja.

AUTOR: LENA KARMAN

PROČITAJTE I OVU VEST:

Biće novih leta – objavljeni prvi kadrovi novog filma

PROČITAJTE I OVU VEST:

Magdalena Mijatović Kapor u „Uni“: necenzurisano o istorijskim ciklusima borbe mladih za slobodu