Princip intervju Braća Teofilović: Obeležavamo 30 godina rada koncertom u Domu omladine

Braća Teofilović, Ratko i Radiša Teofilović kažu da bi svoju karijeru nazvali muzičkom avanturom kojom su krenuli. Nije bilo jednostavno ali to im je donelo puno toga lepog. Anđeoski glasovi Ratka i Radiše Teofilovića nadaleko su prepoznatljivi. Više od tri decenije pevanje ovih blizanaca asocira na tradiciju i akapela pevanje. Definitivno, njihovo pevanje nikoga nikada nije ostavilo ravnodušnim.

Prošlo je dve i po godine od kako su Ratko i Radiša objavili album „Element“. Za početak razgovora otkrivaju da li rade na novim pesmama?

-Repertoar uvek obnavljamo, a tokom dugogodišnje karijere  mnoge pesme koje izvodimo nisu se našle na nekom od predhodnih albuma. Usresređeni smo na njihovo obnavljanje i davanje novih nijansi u izrazu dok ih izvodimo.

Idete li i dalje principom da vaše pesme ne budu ograničene vremenskim trajanjem?

-Svaka pesma ima osobenu priču koju  prenosite slušaocu i iz tog razloga ne ograničavamo se na dužinu trajanja pesme.

Koliko trenutno ima prostora na našem muzičkom nebu za tradicionalne narodne pesme?

-Ukoliko se vaše pitanje odnosi na medijsko muzičko nebo i ako je u pitanju muzika autentičnih izvođača, onda je taj  prostora jako mali.

I prošlog i ovog leta ste imali veoma zapažene nastupe širom regiona. Šta vas je publika obično pitala i komentarisala nakon vaših koncerata?

– Najupečatljivije razmišljanje slušalaca jeste da je nepotrebno bilo šta govoriti nakon iskustva koje su doživeli na koncertu.

Čini se da se poslednjih godina sve više ljudi okreće tradiciji, a samim tim i starim narodnim izvornim pesmama. Kakvo je vaše mišljenje o tome?

– Nas dvojica doživljavamo tradiciju kao važan temelj ili osnovu za stvaranje nekog dela, koje će zahvaljujući toj nadgradnji produžiti vek pesmi  i oživeti je u ovom vremenu i dati joj umetnički pečat. Današnje vreme ima svoje dobre i loše strane, a tako je i sa muzikom. Trudimo se da one dobre budu prepoznate.

Više od tri decenije ste u muzičkim vodama. Kada ste pokazali interesovanje za muziku kojoj ste se okrenuli?

-To se dogodilo početkom devedesetih godina kada smo iznenadnom smrću dirigenta prestali sa pevanjem u gradskom horu. Prepoznali smo  lepotu arhaičnih muzičkih zapisa i duboko uronili u neotkriveni svet  muzike.

Da li biste voleli da na nastupu ili albumu “ukrstite glasove” sa nekim kolegom?

– Oni koji poznaju ono što radimo znaju da često nastupamo sa vrhunskim instrumentalistima. Ukrstili smo glasove kao duet tako da ne treba očekivati neki treći vokal da bude  sa nama.

Kako izgledaju pop i rok pesme u vašem izvođenju i da li ih ponekad zapevate za svoju dušu?

-Nekada smo slušali i odrastali uz tu muziku. Ima jedan broj pesama koje jako volimo, a za svoju dušu otpevamo „Pjesmu no.3“ grupe „Time“.

Da li biste sa ove vremenske distance nešto promenili u svojoj karijeri?

-Nazvao bih ovo muzičkom avanturom kojom smo krenuli. Nije bilo jednostavno, ali to nam je donelo puno toga lepog. Sa ove vremenske distance  mislim da ne bi menjali gotovo ništa.

Kakvi su vam planovi do kraja godine?

-Ove godine obeležavamo 30 godina umetničkog rada i tim povodom želim da najavim naš koncert u Domu omladine u Beogradu 21. novembra u 20h, sa prijateljima i gostima. 

Pre tog koncerta imamo gostovanja u septembru u Apatinu, Peking u oktobru, potom koncert u Kanjiži i gostovanje na velikom Jazz festivalu u Sarajevu. Krajem godine očekujemo putovanje u Dubaiju.

AUTOR: DAFINA DOSTANIĆ