Jelena Gavrilović na dodeli filmskih nagrada u Londonu, na sebe je skrenula pažnju ne samo ulogom u filmu „Gassed Up“ već i lepotom i stajlingom

Jelena Gavrilović našla se među zvanicama dodele nacionalnih filmskih nagrada u Londonu, povodom nominacije britanskog filma „Gassed Up“ reditelja Džordža Amponsa za najbolji triler, u kome naša glumica igra igra jednu od uloga. Film je snimljen u produkciji Amazon Prime Video, nominovanog za nagradu BAFTA, a naša proslavljena glumica podelila je za Princip magazin kakav je osećaj biti među svetski poznatim glumcima.

Kakav je osećaj biti na ovako značajnoj manifestaciji?
-Pre svega velika je čast i zadovoljstvo, kada dobiješ priliku da odeš na bilo kakvu dodelu nagrada, kada je tvoj film nominovan u bilo kojoj kategoriji. Ja mislim da je to jako važno za sve nas koji se bavimo filmskom umetnošću jer to negde znači da je tvoj rad i projekat u kom radiš, prepoznat na neki način. Tako da je meni ovo bilo jako lepo i divno iskustvo i stvarno baš sam puna lepih i pozitivnih utisaka.

Naročito što svi znamo koliko je Engleska hermetična, bar kada je filmska industrija u pitanju i koliko je zapravo teško dobiti bilo kakvu ulogu na Zapadu i naročito u jednom takvom filmu koji je u potpunosti britanske produkcije.

Da li je vaš film osvojio neku nagradu i kako je prihvaćen od strane žirija?
-Film je bio nominovan u kategoriji za najbolji triler. Nažalost, nije osvojio tu nagradu, ali su jako lepe kritike i baš sam razgovarala sa ljudima koji su bili na dodeli nagrada i super je kada jedan tako interesantan, nezavistan, kako kažu “independent movie”, zapravo dođe u situaciju da bude nominovan za jednu prestižnu nagradu. Iako su u trci bili veliki igrači i ozbiljne produkcije sa mnogo većim budžetima, ovaj film se opet našao na listi nominovanih.

Koga igrate u filmu “Gassed Up” i da li je u dosadašnjoj vašoj inostranoj karijeri ova uloga najveći glumački zadatak?
-Ovo jeste svakako najveći glumački zadatak u mojoj inostranoj karijeri. Ja igram glavnog negativca, ženu koja je vođa kriminalističke organizacije u koju su upleteni glavni junaci, nešto u čemu se sada komotno osećem. Interesantno mi je kako su to i “preko” ljudi prepoznali, ali zaista je svakako najveća uloga i dosta velika funkcija i veliki zadatak u ovom projektu.

Koga ste bili u prilici da upoznate od zvezda na ovoj manifestaciji?
-Bilo je stvarno puno glumaca, puno poznatih britanskih glumaca. Ja ne volim da se namećem i jednostavno sam se držala svoje ekipe.

Kakav utisak su na vas ostavili Entoni Hopkins i Džoni Dep?
-Entoni Hopkins se javio videoporukom, na žalost nije mogao da prisustvuje manifestaciji a Džoni Dep je jedan od mojih omiljenih glumaca. Međutim, nisam ga videla, iskreno. Ali svakako, Entoni Hopkins je za mene jedan od najvećih glumaca, a Džoni Dep jedan od meni omiljenih glumaca mog detinjstva, uz Lorensa Olivijea.

Kako se ponašao Sajmon Le Bon?
-Svi su bili toliko super i toliko zabavni, ovo je stvarno jedna onako prava zapadnjačka dodela nagrada, koju prožima mnogo humora i mnogo interesantnih ljudi. Ko god je dobio nagradu je imao priliku nešto da kaže, ko god je vodio program, čak i ljudi u publici su komentarisali glasno, jako opušteno i jako zabavno.

Ko vas je neprijatno iznenadio bilo izgledom ili ponašanjem?
-Nisam obraćala pažnju na druge ljude, fokusirala sam se na svoju ekipu i na svoj “kast” koji je tu bio. Nekako smo se trudili da se super zabavimo i da nama bude dobro i nisam obraćala pažnju na druge. Britanke su bile izuzetno lepo sređene i drugačije, baš sam prijatno iznenađena i stajlizima i to kako su zapravo došli. To samo govori o tome da su veliki profesionalci i dobro se pripremaju za ovakve događaje. Niko tu nije zaostajao ni po čemu.

Kako su mediji reagovali na jednu srpsku glumicu na crvenom tepihu?
-Meni je zaista drago, jer su lepo reagovali. I ova odevna kombinacija koju sam nosila, Elysian bosanskog dizajnera Armina Hodžića, dosta je bila futuristička i drugačija. Negde sam se po stajlingu dosta izdvajala od drugih glumaca pa sam im bila interesantna. Puno su me fotografisali, ljudi su želeli da pričaju sa mnom, da se upoznaju. Lepo je bilo, svi su vrlo otvoreni, vrlo prijemčivi, svi žele da znaju ko si i šta radiš, čime se baviš, tako da mi je zaista bilo vrlo prijatno.

Čime ste bili iznenađeni na ovakvoj manifestaciji?
-Iskreno, nemam čime da budem iznenađena, ni negativno, ni pozitivno. Prosto to je nešto što sam očekivala, zaista su onako bili na nivou zadatka, dosta poznatih britanskih glumaca, ne samo filmskih, već i pozorišnih, dosta producenata.

Tek tu u stvari vidiš zapravo koliko je njihova kinematografija ozbiljna, koliko se oni bore, od velikih zvezda, velikih producenata do onih koji su manji, u nezavisnim filmovima, onako baš jedna pomešana ekipa različitih profila, ali svi se trude da budu u biznisu, da nekako jedni druge podržavaju i to je ono što mi je bilo lepo.

Šta su vas najčešće pitali dok ste bili u inostranstvu?
-Ono što generalno ljudi žele da znaju jeste odakle si, šta radiš, čime se baviš… Svi su čuli za Srbiju, naravno, i iznenađena sam pozitivno koliko su naši filmovi i naši reditelji takođe poznati. Ljudi znaju, jednostavno prate i našu kinematografiju i naš sport, dosta smo poznati u svetu po tome.

Da li ste dobili neke glumačke ponude?
-Ne bih moglo da pričam sada o tome svakako, tako da ukoliko budem imala nešto da najavim, ja ću to blagovremeno učiniti.

Koliko je naša kinematografija daleko od inostrane i u čemu se to najviše ogleda?
-Ja ne mislim da je naša kinematografija daleko od inostrane u bilo čemu. Mislim da mi imamo fantastične, talentovane reditelje, pisce, filmske radnike generalno. Samo imamo manje sredstava, ali isto tako moram da kažem da se u posljednjih nekoliko godina kod nas najviše snimalo u regionu, znači mi smo zemlja u kojoj se najviše snimalo i filmova i serija, tako da ne zaostajemo ni po čemu. Naravno, taj štrajk koji se u Americi dogodio, preneo se naravno na celokupnu svetsku kinematografiju, ali to nas nije poremetilo. Mi smo zaista u poslednjih nekoliko godina vrlo ozbiljno snimali i radili.

Kakve uopšteno utiske nosite sa ove dodele nagrada?
-Nagrade su nešto što dođe nakon velikog rada. Ti kada se vratiš kući posle tako jednog običnog dana, pošto je to uvek samo jedan dan, ti se osvrneš unazad i pogledaš koliko si nedelja, koliko si vremena potrošio u nešto, koliko si uložio truda. Tako da kada se vratiš sa jedne ovakve dodele, možeš samo da nosiš neki osećaj lične satisfakcije koja govori o tome da to što radiš jeste prava stvar i da si negde na pravom putu i da je lepo da se nađeš u “istom košu” sa jednom takvom ekipom ljudi, a to su talentovani ljudi.

AUTOR: DAFINA DOSTANIĆ

Foto Sabrina Nolan