Pisac Meti Kamberi u otvorenom pismu podržao studente „Ovo je pitanje istine, a istina nije ni romska, ni srpska, ni manjinska“

Pisac Meti Kamberi nikoga nije ostavio ravnodušnim kada je objavio bestseler „Grad bola“ 2019. godine u kojem je opisao svoju životnu priču od dečaka ulice, do pisca, ali i obradio složenu temu o sistemu i deci bez roditeljskog staranja. Nakon „Grada bola“ usledili su naslovi „Grad greh“ i „Valcer odbačenih“, ali i zbirka pesama „Diši dok te ima“. Kao neko ko je osetio nepravdu već u prvim godinama života, postaje veliki borac koji se neretko osvrće na mnogobrojne probleme našeg društva. I baš zato, čistog srca je podržao zahteve studenata u otvorenom pismu, koje vam mi prenesimo u celosti:

Volim svoj narod i svoju zemlju, i kada kažem narod, mislim na Srbiju. Verujem u snagu našeg zajedništva, u snagu istine koja nije vezana ni za jednu ideologiju, ni za jednu grupu. Verujem u ono što je u svakom od nas, jer zajedno možemo da stanemo uz ono što je ispravno, da se borimo za budućnost koja pripada svima nama.

Mene politika nikada nije zanimala, niti će, jer ja sam sluga umetnosti, sluga reči, sluga Božji. Verujem u ono što dolazi iz srca, iz bića, iz istine koja se ne može kupiti, prodati, ugasiti, jer istina ne sme da bude tiha. Odrastao sam u domu. Vaspitavali su me sociolozi, pedagozi, profesori.

Celog života sam bio dete sistema. Vaspitavali su me ljudi koji su verovali u um, u obrazovanje, u ideju da čovek nije ono u šta se rodi, već ono što od sebe napravi. Bio sam student Filozofskog fakulteta u Beogradu. Nisam dao nijedan ispit, ne zato što nisam mogao, već zato što mi se otvorio drugi put – umetnost. Ipak, moj indeks i dalje stoji kod kuće, kao podsetnik da sam imao izbor, da i dalje biram, da razumem šta znači biti suočen s putevima i raskrsnicama. Zato, braćo i sestre, nemojte misliti da ste diskriminisani dokle god sami pristajete na ćutanje. Jer tišina nije pravda, tišina je pristanak.

Ako znate da nešto nije ispravno, ako osećate da nešto nije pravedno, onda nemojte stajati sa strane. Pozivam vas – one koji misle, one koji osećaju, one koji imaju hrabrosti da budu svoji – da stanu uz studente. Da stanu uz istinu. Ne zbog politike, ne zbog lične koristi, već zbog časti, zbog dostojanstva, zbog budućnosti.

Ja sam bio u živom blatu, osetio hiljadu puta “bol” iznad granice bola, ali sam oprao lice i krenuo. Ako sam mogao ja, možete i vi. Znam šta znači krenuti ispočetka hiljadu puta. Znam šta znači boriti se.

Zato verujte meni, ne rečima koje vam bacaju pred noge kao milostinju, ne obećanjima onih koji vas se sete samo kada im trebate da date svoj glas. Verujte svom srcu, svom biću. Ovo nije pitanje ni boje kože, nije pitanje ni ideologije. Ovo je pitanje istine. A istina nije ni romska, ni srpska, ni manjinska, ni većinska.

Istina je ono što čovek nosi u sebi. Iako se istina kreira. Ovo je nešto više od toga. Ova istina je univerzalna istina. Ovo je put – STUDENTI

Romi su nacionalna manjina. Tako piše u zakonima, u analizama, u statistikama, ali da li ste se ikada zapitali, vi braćo Romi, šta to zaista znači? Manjina nije isto što i slabost. Manjina ne znači da treba da ćutiš, da budeš zahvalan na mrvicama, da se bojiš sopstvenog glasa. Zato vas sada ja kao pojedinac pozivam da stanete tamo gde pravda stoji. To je moja moralna obaveza. Budite uz ljubav, budite uz pravdu. Budite uz univerzalnu istinu. Budite uz studente, ne bojte se. Strah ne postoji, on je samo plamen koji se pali u tami uma. Upalite svoj um.

AUTOR: METI KAMBERI