Marija Labudović: “Šerbedžija i posle toliko godina i karijere i dalje pristupa glumačkom poslu kao malo dete”

Mlada glumica Marija Labudović je rodom iz Berana, živi u Podgorici, a radi na Cetinju. Zablistala je u filmu “Pontonovo srce” Senada Šahmanovića. Umetnica je članica Kraljevskog pozorišta Zetski dom na Cetinju. Završila je glumu u klasi Branislava Mićunovića i Branka Ilića. Gledaoci su je zapazili u filmovima i serijama: “Saga o tri nevina muškarca”, “Biser Bojane 1”, “Poseta”, a u ”Pontonovom srcu” je dobila priliku da zaigra glavnu ulogu, odlučnu glumicu Tamaru.

Vašeg dedu u filmu je igrao Rade Šerbedžija. Koliko ste imali bojazan igrati pored tako velikog glumca i da li ste se plašili da možda nešto nećete pogrešiti?
– Ta bojazan je uvek bila prisutna. Zapravo, na početku je postojalo to strahopoštovanje. Pre snimanja filma nisam lično poznavala ni Radeta Šerbedžiju, ni mog direktnog partnera Marka Janketića. Znala sam šta su sve snimili do sada, kakve su bile njihove uloge i koliko su sjajni glumci ali nisam znala kakvi su partneri. Imala sam ogroman strah pre samog početka snimanja filma.

Rade je prvi put snimao u Crnoj Gori i ja nisam znala da li čovek ima neke određene navike, ni kakav je njegov način funkcionisanja. Sve je to bilo opravdano s obzirom na njegovu glumačku kilometražu. Igrao mi je dedu i imala sam ogroman strah da li ćemo moći da se povežemo, da li će ta hemija između dede i unuke postojati, da li ćemo zaista da ostvarimo neki odnos, jer ja sam tip glumice koja zaista voli da se privatno sa nekim slaže.

Mislim da je to jedini način da zajedno napravimo nešto na sceni ili u kadru. Uvek krećem od toga da zajedno popijemo kafu, da se upoznamo, da se stvori neka hemija, kako bi sutra mogli da zajedno stvaramo. Nemam strah od neuspeha i da li ću nešto predložiti što ne treba ali ipak mi glumci nismo opušteni pred osobom koja je preko puta vas. Tačno je da sam imala ogroman strah. Međutim, već prvog dana kada smo popili tu čuvenu kafu na putu od Podgorice do Herceg Novog, rekla sam to je to i – sve je bilo lakše. Čovek je bio toliko divan prema meni, otvoren od samog starta, da smo posle svakog snimajućeg dana uveče zajedno radili na scenariju, zajedno prolazili scene za ono što treba sutra da se snima. Neke replike smo menjali naravno, uz odobrenje scenariste, i sve je bilo odlično.

U filmu postoje scene u kojima govorite odlomke iz predstave „Ukroćena goropad“ na sceni teatra. Kako je reagovao?
– Imao je samo reči hvale i čovek mi je dao toliko divnih saveta koje neću zaboraviti.

Kao na primer…
– Dao mi je konkretno savete za krupne kadrove, na koji način treba da ih snimam. To su neki praktični saveti, a između ostalog preporučio mi je dosta filmova i knjiga. Svi ti saveti su mi bili velika škola i zaista je bila čast da radim sa njim. Verujte mi, biti pored njega i ispred kamere, a tek iza kamere je velika škola. Imala sam zaista tu sreću da se povežem sa takvom osobom i videla sam šta znači biti u pravom smislu profesionalac. Kad osoba koja, pored toliko uloga, takvih uloga, dođe u Crnu Goru prvi put i snima film i na koji način se ophodi prema poslu, su strvari koje sam “pokupila od njega”. Posle toliko godina i karijere i dalje pristupa ovom poslu kao malo dete. Taj čovek se igra i jako je duhovit. On se toliko zalaže za partnera. Ja jednostavno nisam morala da razmišljam u kadru, ni o čemu. Jednostavno sam gledala njega direktno u oči i samo se se ta hemija desila i ostvarila.

Ljudi koji su pogledali film su, skoro svi, kontatovali da nam je bio potreban jedan ovako romantičan film. Da li se vi sećate nekog romantičnog filma koji iznova volite da pogledate?
– Ja sam porasla na romantičnim komedijama. Uvek sam volela da gledam filmove sa Metjuom Mekonahijem, dok je snimao romantične filmove – “How to Lose a Guy in 10 Days”, “The Wedding Planner”… Jednostavno i dan danas, kada dođem kući, uključim na primer, sitkom “Prijatelji”. Gledanje te serije mi daje nekakav mir, spokoj kad sam u kući.

Šta mislite da li postoje takve ljubavi oko nas?
– Mislim da ima. Na primer, Tamara i Kidi u “Pontonovom srcu” su pravi primer za to. Nikad ih u životu ne biste spojili, ali to je ipak jaka ljubav.

To su ljudi koji su sa potpuno različitih svetova, ali onog trenutka kad oni spuste gard i kad se otvore jedno prema drugom, vi ne znate gde vas ljubav čeka. Iza kog ćoška vas čeka osoba koju, ako ste dovoljno otvoreni dovoljno čujete, bez strahova, bez gardova, sa kojom ljubav proradi.

Mislim da je Tamara u ovom filmu dosta naučila od Kidija. Oni su spustili gard i jedno od drugog pokupili ono najbolje, otvorili srce. Ona je postala hrabrija, zahvaljujući njemu, a on je postao nežniji zahvaljujući njoj. Na samom kraju je počeo da joj upućuje neke lepe reči, poklanja cveće…

Da li je Marija privatno zaljubljena?
– Nažalost, nije (smeh). Ja sa mojih 29 godina sada već znam šta ne želim. Ja ne tražim nikog, apsolutno uživam u mojoj samoći. Želim da uživam u svakom trenutku života i stvarno verujem da me ljubav može sačekati iza ovog ćoška.

Kakvi su vam profesionalni planovi?
– Trenutno su moji planovi vezani za pozorište. Pre nekoliko dana sam imala premijeru predstave “Top prijatelji” u režiji Lele Milošević. Što se snimanja tiče u pregovorima sam za neki film, ali još uvek ništa nije sigurno.

Da li biste voleli da radite u Beogradu?
– Apsolutno. U Beogradu sam završila master studije na FDU, kod Marije Milenković. Tako da sam ovde živela dve godine i Beograd je moja druga kuća. Ja zaista volim ovaj grad i ovaj narod, i naravno da bih volela da radim, a ko ne bi?!

AUTOR: DAFINA DOSTANIĆ