Ne može drugačije mišljenje.
Mora jednoumlje.
Mogu svakakve nakaznosti,
ali nikako čovek.
Može neko zaljubljen u balon,
u lutku, u kozu ili konja.
Ali ne može normalan,
a kamoli ostvaren čovek.
Još ako je proslavljeni reditelj,
dobitnik velikih svetskih nagrada –
Kan, dve Zlatne palme, Srebrni lav i Srebrni medved,
Komandant Ordena umetnosti,
Vitez Legije časti,
tek to nikako.
Još ako je verujući…
kršten Nemanja – e, to baš nikako!
Šeron Stoun uručuje nagradu.
Kan ustaje na noge.
Venecija aplaudira.
Svet ga slavi.
A Jutjub kaže:
Ne može!
Može sadržaj koji šokira,
može nasilje i perverzija.
Mogu svetske zvezde i spotovi
u kojima su do kolena u krvi.
Mogu satanistički simboli,
pedofilski stihovi,
teroristički pokliči i nacistički pozdravi.
Može i govor mržnje.
Može i snimak prodaje deteta,
brak devojčice od nekoliko godina sa dedom.
Kažu, takva je kultura.
Mogu naši rijalitiji, već 20 godina,
gde tuku, muče, maltretiraju
i žene i životinje.
Sve može!
Ali ne mogu
Crna mačka, beli mačor,
Maradona,
Arizona Dream,
Sjećaš li se Doli Bel?
Ne može drugačiji pogled na svet.
Može totalitarizam i kapitalizam,
ali ne i racionalizam i humanizam.
Zar ne živimo u demokratiji?
To pitanje postavljamo stalno.
Da li smo ikada?
Ne znamo!
Društvene mreže,
nalozi,
Jutjub kanali,
nestaju preko noći.
Kao Meša – otišli na službeni put.
Dok glavni junaci njegovih remek-dela
preživljavaju ratove,
zatvore,
elektrošokove
i vraćaju se iz mrtvih,
kao onomad Crni,
Jutjub kanal Emira Kusturice
nije tako otporan.
Jer u ovom Domu za vešanje
algoritmom upravljaju Dadani.
A oni,
za razliku od Emira Kusturice,
nemaju čime da se proslave!
AUTOR: LENA KARMAN
