Dokumentarac „Plastični detoks“ (The Plastic Detox), objavljen nedavno na Netfliks (Netflix) platformi, prati šest parova koji se bore sa sterilitetom, iako su svi bez zdravstvenih problema. Tokom tri meseca prati ih doktorka Šana Svan (Shanna Swan) i pokušava da im pomogne da uspostave novi način života bez plastike i hemikalija povezanih sa plastikom.
Dr Svan je jedan od najpoznatijih istraživača iz oblasti reproduktivne epidemiologije, koja je ovoj temi posvetila više od 25 godina karijere i među prvima u svetu ukazala na problem mikroplastike u ljudskom organizmu. Poseban fokus stavlja na ftalate i bisfenole – dve velike grupe hemikalija koje remete hormonalni sistem.
Film govori o tome šta je „plastični detoks“ i kako savremeni život izgleda kada ga posmatramo iz ugla fertiliteta: ambalaža, kozmetika, mirisi, odeća, posuđe, fiskalni računi iz prodavnica, plastične flaše, sintetičke tkanine, pa čak i način na koji čuvamo i zagrevamo hranu.
Dr Šana Svan profesorka je ekološke medicine i javnog zdravlja na „Icahn School of Medicine at Mount Sinai“ u Njujorku, gde radi od 2011. godine. Pre toga bavila se istraživanjem spontanih pobačaja, uticaja oralne kontracepcije i šireg delovanja „hormonski aktivnih agenasa“ iz okoline na reproduktivno zdravlje.
Njena stručna oblast je upravo ono o čemu danas svi govore, a malo ko razume: kako hemikalije iz svakodnevice utiču na razvoj reproduktivnog sistema.
Šira javnost posebno pamti njen rad iz 2017. godine, kada je kao jedan od glavnih autora objavila veliku sistematsku analizu koja je pokazala značajan pad koncentracije spermatozoida i ukupnog broja spermatozoida među muškarcima iz Severne Amerike, Evrope, Australije i Novog Zelanda između 1973. i 2011. godine. Ta analiza procenila je pad od oko 50 do 60 odsto i izazvala ogroman odjek u nauci i medijima.
PROČITAJTE I OVAJ TEKST:
Neprodata luksuzna roba: spaljena, uništena ili zakopana daleko od očiju
Sa novinarkom Stejsi Kolino objavila je i knjigu „Odbrojavanje“ (Count Down), u kojoj je temu krize reproduktivnog zdravlja proširila izvan muške neplodnosti: endokrini disruptori, po njenom mišljenju, ne utiču samo na spermogram, već i na razvoj fetusa, pubertet, hormonsku ravnotežu i plodnost žena.
Istorija plastike počinje mnogo ranije nego što mislimo. „Plastics Europe“ navodi da je jedan od prvih ranih primera bila plastika parkesin iz 1855. godine, dok je ključni proboj došao 1907. kada je belgijsko-američki hemičar Leo Bekeland napravio bakelit – prvu potpuno sintetičku plastiku namenjenu masovnoj proizvodnji.
Od tada plastika više nije bila samo tehnički izum, već temelj modernog potrošačkog sveta.
Danas čovečanstvo proizvodi više od 400 miliona tona plastike godišnje, a Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) upozorava da veliki deo te plastike vrlo brzo postaje otpad. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) procenjuje da je globalna proizvodnja plastike porasla sa 234 miliona tona 2000. godine na 460 miliona tona 2019. godine, dok je količina plastičnog otpada više nego udvostručena.
Kada se govori o plastici, često se stiče utisak da je ona „svuda“, ali da je niko konkretno ne proizvodi. To nije tačno. „Plastic Waste Makers Index“ 2023 pokazuje da su najveći proizvođači primarnih polimera namenjenih jednokratnoj plastici „ExxonMobil“, „Sinopec“ i „Dow“. Samo ove tri kompanije zajedno učestvuju sa oko 16 odsto globalne proizvodnje polimera koji završavaju u jednokratnoj plastici.
Zato je jasno da problem nije samo u potrošačima koji kupuju plastične flaše vode, šampone ili druge proizvode, već i u industrijskom modelu koji i dalje računa na stalni rast proizvodnje plastike, bez stvarnih posledica po proizvođače.
Najveći problem nisu samo komadi plastike koje vidimo, već i hemikalije koje plastika nosi sa sobom. Dokumentarac objašnjava da su ftalati hemikalije koje plastiku čine mekanom i savitljivom, dok bisfenoli, poput BPA, učvršćuju tvrdu plastiku i koriste se i u termalnim računima.
Obe grupe spadaju u endokrine disruptore – supstance koje mogu da poremete hormonalne signale u organizmu.
Pregledni radovi iz 2022. i 2024. godine navode da ftalati i bisfenoli mogu biti povezani sa neplodnošću, metaboličkim poremećajima, poremećajima razvoja i pojedinim oblicima kancera. Važno je ipak naglasiti da ne postoji jedna hemikalija iz plastike koja „direktno izaziva rak“, već govorimo o rastućem broju dokaza o povećanom riziku i hormonskim poremećajima koji mogu doprineti razvoju bolesti.
Najuznemirujući deo priče nije to što je mikroplastika u okeanima, već što je pronađena u ljudskim tkivima i biološkim uzorcima. Pregledi iz 2024. navode da su mikroplastika i nanoplastika registrovane u placenti, mekonijumu, semenu, stolici, sputumu, urinu i majčinom mleku.
Studija iz 2024. godine pronašla je mikroplastiku u svih 62 analiziranih placenta, sa polietilenom kao najčešćim polimerom.
Mikroplastika je pronađena i u majčinom mleku. Istraživači pritom naglašavaju da ovi nalazi nisu razlog da žene odustanu od dojenja, već upozorenje da je problem okoline stigao do najintimnijeg nivoa ljudskog života.
Noviji radovi pronalaze mikroplastiku i u semenu. Studije iz 2024. i 2025. povezuju prisustvo određenih vrsta mikroplastike sa lošijim parametrima sperme, uključujući progresivnu pokretljivost i oštećenje DNK spermatozoida.
„Plastični detoks“ ne znači da ćemo živeti bez ijednog komada plastike, nego da ćemo sistematski smanjiti kontakt sa najvećim izvorima plastičnih hemikalija. Dr Svan u filmu posebno izdvaja pet oblasti: ambalažu za hranu i piće, parfeme i mirise, proizvode za ličnu negu, kuhinjski pribor i svakodnevne navike kupovine i skladištenja hrane. Posebno upozorava da toplota pojačava migraciju hemikalija iz plastike u hranu, pa preporučuje staklo, keramiku i nerđajući čelik za čuvanje i podgrevanje.
Jednostavno rečeno, plastični detoks u domaćinstvu značio bi:
izbaciti plastiku iz mikrotalasne i izbegavati zagrevanje hrane u plastici
preći na staklene i metalne boce, kutije i šolje
kad god je moguće, kupovati hranu bez plastične ambalaže
smanjiti korišćenje parfema, osveživača vazduha i mirisnih sveća
zameniti plastični kuhinjski pribor drvenim ili metalnim
obratiti pažnju na odeću, posebno na sintetiku koja je uz kožu
kad je moguće, birati papir, staklo, metal i prirodne materijale umesto plastike
Do kraja dokumentarca više parova imalo je veliki pad izloženosti hemikalijama. Pošto muškom telu treba oko 70 dana da proizvede novu spermu, tromesečni period bio je dovoljan da se vide promene u pojedinim parametrima.
Radosna vest bila je da su tri, od šest parova dobili dete.
Film ne dokazuje da je uklanjanje plastike „izlečilo“ neplodnost niti da su svi uzroci problema bili isključivo hemijski. Ali pokazuje da smanjenje izloženosti može imati merljive efekte i da, bar u nekim slučajevima, „plastični detoks“ daje rezultate.
AUTOR: LENA KARMAN
PROČITAJTE I OVAJ TEKST:
