Sudbina meštana okoline Bora u milosti rudnika i države

Kada vam rudnik uđe u njive, dvorišta i bukvalno pređe prag vašeg doma, kada prašina prekrije povrće i voće, a brojni stanovnici krkljaju od astme, jedino što preostaje je selidba. Sudbina stanovnika sela Krivelj okoline Bora je takva da se mora celo selo preseliti zbog širenja rudnika čiji je vlasnik „Zijin Copper“ i nekadašnji Rudarsko topioničarski basen (RTV) Bor.

Selo Krivelj samo je jedno od borskih i srpskih sela koje se gasi pred naletom buldožera u svrhu širenja rudnika. Od osamdesetih godina prošlog veka Kriveljani žive okruženi rudnicima i dišu vazduh čiju boju neretko i vide.

Prvo je na obroncima njihovog sela formiran rudnik Veliki Krivelj, a potom i Cerovo. Oko njihovih kuća smeštena su postrojenja za preradu rude i jalovišta, odnosno odlagališta rudarskog otpada, kao i kamenolom u kome se proizovdi šut za potrebe rudnika.

RTV Bor jedini je proizvođač bakra i plemenitih metala (zlata i srebra) u Srbiji, no ipak, većinski ne pripada Republici Srbiji. Tadašnji ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić i izvršni direktor Ziđina i stariji potpredsednik ove kineske kompanije, Džordž Fang, 2018. godine potpisali su ugovor o preuzimanju 63 odsto RTV Bora  koji je od tada većinski u kineskom vlasništvu. Od tog trenutka rudnik prema rečima meštana radi 24 časa, sedam dana u nedelji, a svakim danom sve se više širi na račun imovine žitelja. 

Ne bi li rudnik bio što veći, a eksplotacija rude davala više dobiti, nestaće selo sa 600 domaćinstava u kojima živi oko 1.000 stanovnika, a na nečijoj dedovini kineski radnici će tražiti zlato ili bakar. Plan države je da se stanovnici Krivelja u narednih nekoliko godina presele, ali kada će i pod kojim uslovima Kriveljani napustiti svoje domove i gde će sa očevine i dedovine otići, još nije poznato. Do tog još uvek neodređenog trenutka disaće vazduh u boji, kašljati od prašine i živeti u strahu hoće li im se u toku noći zbog detonacija iz rudnika na glavu srušiti plafoni kuća u kojima su rođeni.

Prašina debela po dva prsta, voće i povrće koje niko neće da kupi, a ni da jede jer je crno, puno rupa, kuće čiji su zidovi polako počeli da pucaju, u kojima je teško živeti, a koje je još teže prodati. Ovo je slika današnjeg Krivelja i sudbina stanovnika koji još uvek nisu pobegli pod naletom širenja rudnika. Kako je u planu da se odavde u narednih 50 godina eksploatiše bakar, srebro i zlato, neophodno je rešenje. Svi meštani jedno žele: lokaciju na kojoj neće biti učestalih miniranja, zagađenja vode i vazduha, nešto što će biti trajno rešenje za njihov dalji život. Kako je u planu da se odavde u narednih 50 godina eksploatiše bakar, srebro i zlato, neophodno je rešenje. Koliko je tamo sada mučno za život najbolji su pokazatelji kuće i bašte meštana.

– Otkako su došli Kinezi, miniranja su konstantna. Rade u tri smene, čak i noću iskopavaju. Znaju i oni da neće dugo ni ova vlast, pa ni oni. Stoga i zapinju da izvuku rude što više. Sve to je donelo svima nama ovde brojne probleme, a nikakvu korist. Moja štala se urušila i dobro je što ste ovde dok pada kiša, da vidite kako to sada jezivo izgleda – objašnjava za magazin Princip meštanin sela Zoran Vojinović i dodaje da on i supruga ni u kući nisu više sigurni.

U podrumu kuće stavili su podupirače kako bi makar malo bili bezbedniji. Ovakvo stanje nije samo slučaj na njegovom imanju, nego je sudbina Bora i svih sela koja ga okružuju.

– Čovek ode da radi osam sati, pa ide kući da se odmara, za mene i moju suprugu Slavicu to nije tako, kod nas mašine rade 24 sata. Ne možemo da spavamo, ni jedemo kako treba – objašnjava Dragoslav Nikolić.

Baka Stana Veselinović od 87. godina pamti dobro kako je rudnik i pre radio, no ne pamti da je baš bilo ovako strašno. Ono što je posebno brine oko selidbe je to da je neko ne prevari jer će morati da napusti imanje koje se prostire na 30 ari okućnice i 20 ari placa na kome i sada uzgaja žito.

– Sve i ako bi se ostvarila ta selidba, plašim se da mi neće dati zemlju i plac kakav sada imam. No, i ovo sada što imam, ne vredi nešto jer mi je prašina prekrila povrće, pa čak i cveće. Izgore sve. Prokleta ruda – objašnjava baka pokazujući propale plodove dok kašlje u prašini.

Kuda, kad u dvorište uđe rudnik?

– Ako daju selo, ja ću u selo ako se bude preseljavalo. U Bor ne želim i ne mogu, ostarila sam na poljani i sada po stare dane ne želim u zatvor. Ne znam kakav je tamo teren, neću da mi daju uzbrdicu. Ja hoću da mi daju takav plac kakav imam sada, ja hoću ravnicu. Stara sam i na želim uz brdo. Ne želim ni pare. Kuća je kuća, to će vam svako star reći. Moraju i tamo da urede da bude crkva, groblje, kafana i prodavnice – objašnjava baka Stana.

Na susednom imanju Dragoslava Nikolića sve funkcioniše perfektno, kuća je renovirana, mačor opružen uz peć, brojna stoka namirena, ogromna prostranstva pod baštom. Domaćinstvo koje čak samo pravi ulje od bundeve i to hladno ceđeno. Utoliko je to sve i teže posmatrati sa razmišljanjem da će sve uskoro biti porušeno. Problem njegovog imanja je dvostruko veći jer će njemu ova selidba zbog rudnika biti druga po redu.

– Nažalost, to je realnost i bez obzira koliko nam je ovde lepo jer ipak smo na dedovini, to je nešto što mora da se desi jer se rudarski radovi šire. Nadam se da će nam i Kinezi, Republika Srbija i Vlada izaći u susret makar da znamo gde nam je Krivelj. Ono što je najgore, što mi svi ovde naslućujemo, da oni nemaju novu lokaciju i da samo kupuju vreme. Ceo Bor je dat na istraživanje. Institucije moraju da kažu više gde se mogu naći slobodni prostori – govori Nikolić.

Ono što muči Kriveljane je odgovor na pitanje koja je dinamika preseljenja? Kako navode, tražili su da to bude manje od pet godina jer kako ističu “ne seli se Čikago, seli se jedno selo od 400 do 600 domaćinstava.”

Ipak, Krivelj nije pravo naselje koje na ovakav način mora biti preseljeno. U Kolubarskom basenu je raseljeno preko 3.000 domaćinstava, a slično se dešava sada u Kostolačkom basenu. Sve je to tako na papiru, u zakonu i po pravilu, a meštani u realnosti i dalje imaju mnogo briga.

Zagađen vazduh: problem prošlog veka

Zbog konstantnog rada rudnika, kako kažu, rad na njivi, prodaja voća i povrća, mir, disanje, ali i život meštana Krivelja uopšteno se ne odvija normalnim tokom.

Kada je u pitanju stepen aerozagađenja, Bor sa okolinom je već godinama unazad crna tačka Srbije, vrlo često i Evrope. Da Ziđin zagađuje vazduh, vodu i okolinu, zna i država Srbija, koja je prema pisanju portala “CINS” kinesku kompaniju u dva navrata novčano kaznila kaznom od oko 1,4 miliona dinara. Kineska kompanija je tom prilikom za zagađenje krivila nasleđenu zastarelu opremu, međutim, skoro četiri godine od dolaska Ziđina, kroz Krivelj i dalje teče zeleno-plava reka, a vazduh koji je pun prašine jedva se diše. U ovakvom vazduhu se nalazi velika količina sumpor-dioksida (SO2) koji dovodi do učestalog kašlja, utiče na rad srca i pluća, a jednako ugrožava decu, stare osobe sa hroničnim bolestima.

Jedan od zadataka nadležnog resora je da kontroliše aktivnosti rudarskih kompanija kako na ovom području tako i na svim na kojima se vrše rudarske aktivnosti, međutim, za trenutni problem zagađenosti vazduha u ovom području navode da je nasleđen.

– Zagađenost vazduha u Boru problem je iz prošlog veka i kompanija Ziđin ulaže maksimalne napore za kvalitet vazduha i poboljšanje stanja životne sredine i ekologije. U tom cilju je investirala značajnu sumu novca u sistem za odsumporavanje koji je počeo sa radom pre dve godine tokom kojeg su se pokazali dobri rezultati, s obzirom da su pokazatelji emisije sumpor-dioksida daleko ispod graničnih vrednosti – objašnjavali su iz nadležnog resora na konferenciji za štampu.

U selu objašnjavaju da niko Kinezima nije zadovoljan, i da ne znaju koje su plate šefovima i koji procenat uzimaju poslovni partneri, ali ni sami kineski radnici nisu srećni.

– Njima su ugorožena osnovna ljudska prava, žive po kontejnerima i idu po šumi da love svašta. Prevoz im nije rešen, ostave ih kao jadnike da idu peške kilometrima nakon posla. Ukoliko su oni takvi prema svom narodu, kakvi onda mogu biti prema nama – kaže zabrinuti Zoran i dodaje da meštani okoline rudnika od njegovog rada nikada nisu imali preteranu korist, osim radnih mesta na kojima su izgubili, kako kaže, ono najvrednije, zdravlje.

Podaci studije pod imenom „Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji“, u čijoj izradi su učestvovali Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, Ministarstvo zdravlja i zaštite životne sredine pokazuje da stanovnici Bora i okoline imaju veći rizik od oboljenja i umiranja od svih malignih bolesti. Meštani imaju povećan rizik od umiranja od drugih bolesti kao što su respiratorna, digestivna i kardiovaskularna oboljenja. 

Kako dalje?

Zbog brojnih ratova Srbija nije na vreme uskočila u brzi voz napretka, kako objašnjavaju meštani, zato sada dok se druge zemlje EU okreću zelenoj proizvodnji energije, Srbija se oslanja na rudu i sadi na jalovinu. Bolje sutra Kriveljani slabo vide, jer kažu da žive zaboravljeni između rudnika, kineskih predstavnika i države.

Odgovor borskog gradonačelnika u vezi ove teme potpuno je izostao. Iz zaduženog resora uveravaju ih da za selidbu novca ima, pa se neki od njih nadaju da će sve biti rešeno uprkos višegodišnjem obećavanju. Meštani se ipak nadaju da će institucije biti na njihovoj strani.

– Da nam obezbede da nastavimo dostojanstven život jer mi sa ovim živimo 40 godina i nije normalno da ljudi ovako žive – kazao je Dragoslav dodajući da postoje samo dva rešenja ako vlast ništa ne uradi, a rudnik nastavi ovako neumitno da radi:

– Sve ovo da ostavimo i odemo negde daleko, a druga je da prevremeno završimo.

Autor: Lena Sladojević

REČ AUTORA: Televizijski prilog koji je napravljen o ovoj temi nikada nije emitovan zbog uređivačke politike, ali onako kako je obećano meštanima sela, njihova priča je našla put šire. Neobjavljivanje ove priče, a i mnogih drugih, upravo je i iniciralo da nastane magazin Princip.