Mikis Teodorakis i slavni govor koji se ne zaboravlja: „Stidite se zbog Srbije!“

Prošlo je 27 godina od trenutka kada je Mikis Teodorakis (Μιχαήλ “Μίκης” Θεοδωράκης), jedan od najvećih grčkih kompozitora 20. veka, na atinskom trgu Sintagma stao pred hiljade ljudi i izgovorio reči koje su ostale upamćene i u Srbiji i u Grčkoj: „Stidite se zbog Srbije!“

Tokom NATO bombardovanja 1999. godine, Teodorakis je javno govorio protiv razaranja Jugoslavije, upozoravajući da bombardovanje ne donosi mir, već samo novu patnju.

„Žele da pretvore Srbiju u pustoš, pustinju pepela i krvi, da bi je mogli pokazati narednim žrtvama i reći: pogledajte šta će vam se desiti ako se ne pokorite“, poručio je tada okupljenima na prepunom trgu Sintagma.

Uz gromoglasan aplauz dodao je:

„Mi, Grci moramo biti ponosni jer smo jedini koji ujedinjeni kažemo: ‘Ne varvarizmu!’ Stojimo pored žrtava, naše srpske braće, i želimo da naša pesma nadjača zvuk sirena i fijuk raketa. Pevamo iz sveg glasa da nas svi čuju, da nas čuje Evropa, koja je, čini se, gluva i slepa. Budite hrabri, istina je na vašoj strani. Beograde, danas pevamo za tebe.“

Njegove reči okupljeni građani dočekali su frenetičnim aplauzom, dok su se iznad mase vijorile grčke i srpske zastave.

Glas savesti usred bombardovanja

Teodorakisov nastup na Sintagmi nije bio samo politički govor, već moralni apel. Govorio je da su najveće žrtve rata uvek obični ljudi, porodice, deca i civili koji ne odlučuju ni o bombardovanju ni o geopolitici. Taj protest ostao je jedan od najsnažnijih simbola grčke solidarnosti sa Srbijom tokom bombardovanja.

Mikis Teodorakis nije bio samo kompozitor

Mikis Teodorakis rođen je 29. jula 1925. na Hiosu, a preminuo je 2. septembra 2021. u Atini. Tokom života napisao je više od hiljadu dela i ostao upamćen ne samo kao kompozitor, već i kao politički aktivista, poslanik i simbol otpora. Njegova biografija obuhvata antifašističku borbu, hapšenja, progonstvo, mučenja tokom grčkog građanskog rata, kao i otpor vojnoj hunti od 1967. do 1974. godine, kada su mu muzika i pesme bile zabranjene, a on sam zatvaran, i proganjan.

Njegov život je zato bio neraskidivo vezan za ideju slobode. Teodorakis nije pripadao onim umetnicima koji se povlače pred istorijom, već onima koji joj se suprotstavljaju. Zato njegova podrška Srbiji 1999. godine nije bila izuzetak, već prirodan nastavak celog njegovog života i javnog delovanja. Podjednako se protivio ratu u Iraku 2003. godine i NATO intervenciji protiv Jugoslavije 1999. godine.

Dela koja su obeležila 20. vek

Širom sveta Mikis Teodorakis ostao je najpoznatiji po muzici za film „Grk Zorba“, čija je tema „Zorba’s Dance“ postala gotovo sinonim za Grčku. Komponovao je i muziku za filmove „Z“, „Serpiko“ i „State of Siege“, a njegov filmski i koncertni opus učinio ga je jednim od najprepoznatljivijih autora evropske muzike. Za rad na filmu „Z“ osvojio je BAFTA nagradu, dok su muzika za „Zorbu“ i „Serpika“ nagrađivane i nominovane i na drugim velikim međunarodnim priznanjima.

Ali Teodorakisovo nasleđe ne čine samo filmske teme. Među njegovim najvažnijim delima su „Epitafios“, „Axion Esti“, „Romiossini“, „Canto General“, „Mauthausen Trilogy“ i niz simfonija, oratorijuma, opera i ciklusa pesama nastalih na stihove velikih grčkih i svetskih pesnika, od Janisa Ritsosa i Odiseja Elitisa do Pabla Nerude i Federika Garsije Lorke. Upravo ta veza visoke umetnosti, narodne melodije i političke svesti učinila ga je jedinstvenim.

Od Pariza do povratka u Grčku

Teodorakis je pedesetih godina studirao u Parizu, gde je usavršavao muzičku analizu kod Olivijea Mesijana i dirigovanje kod Ežena Bigoa. Još tada je stekao međunarodno priznanje, a po povratku u Grčku početkom šezdesetih godina okrenuo se snažno grčkim korenima i muzici zasnovanoj na poeziji i narodnom nasleđu. U tom periodu nastaju dela koja će promeniti modernu grčku muzičku kulturu i postati deo nacionalnog identiteta.

Posle pada hunte 1974. godine vratio se u Grčku kao moralni i umetnički pobednik. Kasnije je više puta biran u parlament, bio je i ministar, zalagao se za kulturu, obrazovanje, mir i grčko-tursko približavanje, a do kraja života ostao je javna figura čija se reč slušala i poštovala.

Zašto je Mikis Teodorakis važan i danas

Mikis Teodorakis je preminuo 2021. godine, ali njegovo ime nije ostalo samo u arhivama. Grčka je 2025. proglasila „Godinom Mikisa Teodorakisa“, povodom stote godišnjice njegovog rođenja, a tokom te godine održani su brojni koncerti, izložbe i programi posvećeni njegovom delu u Grčkoj i inostranstvu. U okviru istog jubileja, njegova kuća iz detinjstva u Galatasu dobila je status modernog spomenika, sa planom da bude obnovljena i pretvorena u kulturni centar.

To pokazuje da Teodorakis nije samo istorijska figura, već i dalje živa tačka oslonca za savremenu Grčku i evropsku kulturu. Njegova muzika i njegove političke poruke i danas podsećaju da umetnost ima smisla samo ako se ne odriče čoveka.

Mikis Teodorakis i Srbija

O značaju muzike u vremenu političkih potresa Mikis Teodorakis (Μίκης Θεοδωράκης) govorio je i prilikom dolaska u Beograd neposredno po završetku bombardovanja 1999. godine. Isticao je da muzika ne mora biti politička da bi nosila snažnu poruku – ona sama po sebi može da izrazi slobodu, ljubav i demokratiju, ali i da podseti narode na važnost očuvanja sopstvenih korena, kulturne tradicije i istorijskog pamćenja. Govorio je tada i da je njegov Zorba „vernik slobode“, simbol čoveka koji se ne odriče dostojanstva ni u najtežim okolnostima.

Tom prilikom u Srbiju je doputovao ne samo kao umetnik već i kao prijatelj naroda kojem je želeo da pruži podršku – doneo je i humanitarnu pomoć od 15 tona hrane i lekova.

Njegova muzika nastavila je da živi i na našim scenama. Na temu iz filma „Grk Zorba“ koreograf Krunislav Simić postavio je 1994. godine istoimeni balet u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, koji je ostao na repertoaru godinama. Publika u Beogradu imala je priliku da se ponovo susretne sa njegovim delom i 2006. godine na Beogradskom festivalu igre, kada je izveden baletski spektakl „Kanto General“, nastao prema stihovima Pabla Nerude.

Iako je planirano da Teodorakis tada bude gost festivala, zbog narušenog zdravlja nije mogao da doputuje, ali se publici obratio putem video-poruke, priznajući da mu je velika želja bila da ponovo vidi Beograd i prijatelje u Srbiji.

Jedna njegova misao posebno se pamti:

„Borba je neprekidna, baš kao i nepravda. Zadovoljstvo je svaka pobeda nad nepravdom.“

Princip magazin