Lekovita voda u maloj crkvi Vodice kod Kikinde dovodi na izvor i pobožne i bezbožne

Rano jutro u ataru Banata negde pre pevca da zapeva, sveštenstvo pravoslavne crkvice posvećene svetoj velikomučenici Marini, u narodu poznatijoj kao Ognjenoj Mariji, pripremalo se da obeleži slavu. Mit o lekovitoj vodi koja teče iz bogomolje Vodice kod Kikinde počeo je vekovima pre i danas dovodi veliki broj ljudi, kako bi na ovom izvoru lečili tegobe. Stolećima teče vera u isceliteljska svojstva, baš onako kako teče snažan mlaz izvorske vode.

Brojna čuda su se dešavala u ovoj crkvici, vrlo skromnoj ali bogatoj blagodaću i upravo zato na ovaj praznik su mnogi došli u nadi za ozdravljenjem, počinje razgovor Vesna Popov.

– Znam da su dolazili mnogi i da su se isceljivali sa vodom. Sa verom u Boga i molitvom Bog pomaže kroz naše svetitelje koje prizivamo da nam pomognu – govori sa sigurnošću.

Hadži-Mileta Dragojević objašnjava da je u prostoriji pored crkve ranije bila bolnica i da su dolazili ljudi nezdravi duhom i telom. Čitala su se molitvena pravila, a onda su bogomoljci pojali pesme mučenici Marini, dodaje, i svim svetima naravno i gospodu.

– Baš tu na livadi su nekada ranije ljudi umeli da rešire šatre i da čekaju rano jutro uz molitvu kako bi se napojili vode i kako bi se pričestili na svetoj liturgiji. Odlazili su svojim kućama zdravi i veseli –  kaže Dragojević.

Postoje i brojne legende i predanja kako je otkriveno da je voda lekovita. U ravničarskim krajevima, gde brojni ljudi čuvaju svinje i ovce, vekovima pre, čobanin dok je čuvao stado pronašao je lekoviti izvor.

– Imao je ranjave noge i dolazio nekoliko dana tu da pije vodu, kako on tako i njegovo stado. Vidao je on tu svoju ranu, koja mu je zadavala bol i posle nekoliko dana on je osetio da je isceljen. Tada je postavljen krst, a ubrzo potom je i napravljena mala crkvica – govori Dragojević i dodaje da postoji i ona o šugavom konju kojeg je vlasnik pustio da luta „pa šta mu Bog da“, a gospod ga naveo na ovu vodu i šta drugo nego se konj vratio zdrav vlasniku.

– Čuo sam ja da je jedan pastir sa ovcama koji je prolazio tuda, one koje su bile bolesne pile su vodu sa izvora, a već drugi dan su bile zdrave – kaže on.

Prema rečima vernika zahvaljujući lekovitoj vodi lečili su rane, slabovidost, pogotovo kožna oboljenja, pa čak i neplodnost. No, o tome ne žele puno da pričaju jer kako kažu“ne valja se o čudima tako”.

– Veruje se vekovima da voda pomaže i zdravima i bolesnima tako da smo svi iz tog razloga došli ovde – govori Ivan Gavrilov i dodaje da je voda veoma lekovita, a da je to narod utvrdio godinama unazad. Prema njegovim rečima čuda su se dešavala i ima dosta i zapisanih.

– Voda je toliko lekovita da je mnogi od nas piju i tokom godine, pa čak je koristimo i dok kuvamo jela. Koristimo je da umivamo oči. Ma ko šta želi i ko veruje pogotovo. Onaj ko ne nosi veru u sebi, ne vredi ni da dolazi – objašnjava Gavrilov.

Lečio je izvor Ognjene Marije i bolesnu decu i duševne bolesnike, a najviše se našao nevoljnicima tokom pandemije korona virusa. Brojni su oni koji dolaze svake godine na taj veliki praznik, kako bi našli spas za svoje muke, ali i kako bi se zahvalili za sve dobro što imaju u životu i za zdravu čeljad i ukućane.

Otac Boban Petrović objašnjava da se čuda dešavaju kako na moštima svetiteljke, tako i na mestima gde se njeno ime slavi, pa tako i ovde gde izvire lekovita voda.

– Prvi crkveni zapis u kojem se pominje ovaj pravoslavni hram potiče iz 1837. godine, „Na prostoru zvanom Valov, gde iz brega voda suzi, nalaze se drveni krst i dve ikone i koliba trskom pokrivena“ što je jasna naznaka da se radi o kakvom svetilištu. Sadašnje crkveno zdanje, prema spisima SPC podignuto je 1865. godine. Ceo crkveni kompleks stavljen je pod državnu zaštitu 1980. godine. Svetilište je 11 godina kasnije ozvaničeno kao istorijsko kulturno dobro od posebnog značaja – objašnjava sveštenik i dodaje nešto i o svetiteljki:

– Krstila se u 12 godini, zbog čega je se otac i odrekao. Zbog vere u gospoda, posle teških muka posečena je mačem u 16 godini u doba cara Dioklecijana. Smatra se da Ognjena Marija uvek odgovara na molitve i leči bolesne, bez obzira na veroispovest.

Na samo tri kilometra ovo sveto mesto udaljeno je od Kikinde, no kako put nije dobro označen, bez pomoći meštana, teško se nalazi. Uprkos tome, okupani verom na ovaj ovaj praznik dolaze mnogi, ne samo iz okoline grada, nego i iz drugih delova Srbije, različitih veroispovesti, pa čak i iz inostranstva.

– Čuda svetaca su jedan od mnogih dokaza istinitosti vere, ali za čuda treba vera, nada i ljubav – dodaje za kraj Vesna Popov i poziva druge da dođu, da posluže Bogu i da nađu spas za svoje muke.

Autor: Lena Sladojević