Kolumna: Priča o Dušanu Jovanoviću ne sme se zaboraviti!!!

Priča o Dušanu Jovanoviću tragičan je podsetnik na opasnosti koje nosi netolerancija i mržnja. Ovaj dečak, svega trinaest godina star, romske nacionalnosti, postao je žrtva nasilja motivisanog rasizmom u srcu Beograda, 1997. godine.

Dušan je živeo običnim životom sa svojom porodicom, išao je u osnovnu školu Ribnikar i bio je dobar đak. Otišao je jednog oktobarskog dana da kupi sok. Na tom, inače rutinskom putu, suočio se sa grupom skinhedsa. Njegovo odbijanje da im da novac rezultiralo je brutalnim napadom.

Mladi Dušan je preminuo od posledica povreda, polomili su mu vrat, ostavljajući iza sebe porodicu preplavljenu tugom i ogorčenošću.

Posle njegove smrti, Dušanovi roditelji su se suočili s nepodnošljivom boli. Njegova majka je, nakon dugogodišnje borbe sa tugom, izvršila samoubistvo, a njegov otac je preminuo nekoliko godina kasnije. Dušanova sestra, koja je rođena nakon njegove smrti, nikada nije imala priliku da ga upozna, ali je njen život oblikovan sećanjima na brata.
Ovaj događaj nije samo lična tragedija porodice Jovanović, već i važna lekcija o posledicama koje netolerancija i mržnja mogu imati na pojedince i zajednice.

Dušanovo ime i priča postali su simbol borbe protiv rasizma i nasilja u Srbiji, podsećajući sve na važnost razumevanja, prihvatanja i poštovanja različitosti.

Svake godine, u znak sećanja na Dušana, organizuju se memorijalni događaji, iako zvanični spomenik još uvek nije postavljen. Njegova priča podseća na važnost borbe za društvo u kojem su ovakvi događaji nemogući.

AUTOR: Veselin Jevrosimović