Господин Андрејевић, старица Анђа из Девича, мати Макарија из Соколице и прогнани из Приштине и Косова Поља – сведочанства мартовског погрома
Не знам да ли постоји земља на свету у којој медији које народ плаћа називају тај народ ружнијим, погрднијим и срамотнијим називима него што се то чини у Србији. И да ли постоји равнодушнији народ према делу свог народа који је на сопственом огњишту проглашен странцем. И запрећено му депортацијом. А где? Депортација је испоручење из земље у којој живе у земљу из које потичу. Да ли се десило да народ буде депортован из земље у исту ту земљу, а да то није гробна рака, и да то остали део истог народа равнодушно посматра или окрене главу на другу страну?
Али, то смо ми. Зато смо овде где смо.

ФОТО: Wикипедиа
Тог 17. марта 2004. године горели су векови
Један човек је стигао из касарне „Косовски јунаци“ у Приштини.Гледа кроз мене док му причам, не чује ме и не разуме. Неколико пута понављам да ће за сада бити смештен у спортској сали, осим ако има некога да лежи на неком одељењу у болници. Наједном ме погледа и каже:
Претплатите се да бисте прочитали цео текст
Претплата
3 € месечно
30 € годишње · 2,50 € месечно
Неограничен приступ свим текстовима Принципа. Откажите кад год желите.
Претплати се Претплати сеПодршка
10 € месечно
100 € годишње · 8,33 € месечно
Све што доноси претплата, уз већу подршку независном новинарству.
Подржи Принцип Подржи ПринципВећ сте претплатник? Пријавите се·Честа питања



