Duško Ašković o predstavi „Profesionalac“, društvenim prilikama i mladima
Remek-delo „Profesionalac“ akademika, reditelja i pisca Dušana Kovačevića, kultna drama koja i danas postavlja pitanje da li se sistemi zaista menjaju – ili samo njihova imena – premijerno će biti izvedena 21. februara u Zvezdara teatru. Reditelj i glumac Duško Ašković glumi u novoj pozorišnoj postavci, ali se takođe pojavljuje u filmskoj verziji iz 2003. godine kao pripadnik Državne bezbednosti, u scenama u kojima se, preko ekrana, posmatraju demonstracije – mladi ljudi ispred Narodne skupštine, sa ikonama u rukama i suzama na licu. Dve decenije kasnije, te slike deluju zastrašujuće blisko savremenom trenutku. Zato smo Aškovića pitali kako sagledava društvene okolnosti.
– To je vrlo složeno pitanje. Izgubili smo kao narod mnoge vrednosti. Uništeni smo. Sada treba da se vratimo u normalu, ako možemo, u neko dogledno vreme, da bismo mogli da funkcionišemo i menjamo stvari, ako to zaista želimo. Moramo da se vratimo normalnim tokovima, ljudskosti – to je veoma važno – iskren je Ašković.
Akademik Dušan Kovačević takođe je govorio o tome da su se mnogi nadali promenama, ali da se mentalitet teško menja.
– Da, zatvoren je, ubijen od raznih vlasti, ne govorimo samo o sadašnjoj vlasti, nego uopšte. Interesi pobeđuju sve, uglavnom ekonomski. Ljudi rešavaju sopstvene probleme, ne pristupaju drugačije. Prave svoje klanove i sve ostalo što nije dobro. To nije društveno. I toga je sve više – istakao je glumac.
Ašković dugo trči „počasni maratonski krug“ sa Dušanom Kovačevićem. Kaže da je odlično sarađivati sa našim proslavljenim piscem i rediteljem i zato mu je posebno drago što je „Profesionalac“ ponovo na „daskama koje život znače“.
– Kada imate genija koji tako piše – on bukvalno piše unapred. Kako uspeva to, ne znam, ali njegove reči, njegove rečenice su božanstvene. Razvijao sam sa njim ideje nekoliko puta. Njegova suzdržanost i plemenitost u isto vreme – to je retkost – rekao je Duško Ašković, a mi smo se nadovezali: „Prirodi je trebalo milion godina da od majmuna napravi čoveka, a komunizmu samo 50 godina, da od čoveka ponovo napravi majmuna!“
Njegova karijera traje pet decenija – od jugoslovenskog filma osamdesetih, preko tranzicionog perioda, do savremenih serija i pozorišta. U jednom trenutku odlučio je da se više ne bavi pozorištem.
– Vratio sam se kasnije, ali kao inspicijent, organizator i sve ostalo. Tako sam ponovo počeo da funkcionišem u pozorištu. Gluma je bila više moj povremeni izlet. Ali ja sam zaljubljenik u pozorište. Ceo život sam posvetio pozorištu i dan-danas sam u pozorištu. Ja sam pozorišni čovek – istakao je Ašković.
Pamtimo ga i po suptilnim ulogama, između ostalog u filmu „Univerzalna ljubav“ sa Anicom Dobrom. Film je režirao Tomas Vošic (Thomas Woschitz), a radnja se dešava u Njujorku, Tokiju, Rio de Žaneiru, Marseju, Luksemburgu i Beogradu.
– To je bio veliki projekat. Austrijski film. Igrali smo glavne uloge u beogradskoj priči. Bio je to veliki izazov za mene. Anica je šarmantna, divna glumica, koja nosi i pleni – kazao je Duško Ašković.
U razgovoru dolazimo i do njegove male uloge, ali u velikom filmu „Ptice koje ne polete“, gde je igrao oca bolesnog deteta. U pitanju je istinita priča o devojčici koja boluje od leukemije i odlazi kod deke u šumu na izlečenje. Danas, kada svedočimo borbama bolesne dece i roditelja, deluje da je ta priča aktuelnija nego ikad.
– Sam film je težak, ali ima nade. Govori o tome kako priroda i zdrav život mogu da pomognu. Mi smo se udaljili od prirode, a od nje treba da crpimo mnogo. Ja volim prirodu, dosta sam obilazio sela, brda, planine. Zaboravljamo na to. Film je bio opomena i putokaz, ali kod nas takve opomene slabo funkcionišu. Treba više takvih edukativnih filmova i predstava, pogotovo za omladinu – apeluje Ašković.
Kao reditelj postavio je predstavu u Ubu „Bajka o pozorištu“, a danas ima ideju da radi i Putujuće pozorište Šopalović. Kultura je, kako kaže, na niskom nivou i smatra da pozorište mora da se brani.
– Upravo sve ono što sam naučio u radu sa našim proslavljenim rediteljima ja sam u toj predstavi, ali i u drugim projektima, primenio. Zainteresovali su se i mladi ljudi, tako da sam i tamo napravio jednu školu, koju je pohađalo 30 dece uzrasta od 13 do 18 godina. Vrlo su bili zainteresovani, tako da sam došao na ideju da napravim predstavu „Davitelj protiv davitelja“, koja je zaista bila popularna. Od tih klinaca, petoro je sada na Akademiji dramskih umetnosti – istakao je reditelj i dodao da je sve to radio kako bi pružio mladima neki smisao:
– Teško im je. Sistem ih često uči pogrešnim vrednostima. Prava škola dolazi tek sa životom. Kada uđu u praksu, suoče se sa realnošću. Danas je vreme ubrzano, nema se strpljenja. Mladi su ubačeni u kavez sa lavovima i moraju da izdrže. Ja se trudim da im pomognem savetom, koliko mogu – kazao je Ašković.
„Profesionalac“ je tokom decenija doživeo više interpretacija, sa izuzetnim glumačkim ostvarenjima, ali mnogi će se složiti da je pozorišna izvedba, sa Danilom Batom Stojkovićem u naslovnoj ulozi, ostala upamćena kao antologijska. Oni srećni gledali su Batu uživo 1990. godine, dok su ostali – zahvaljujući tehnologiji – dobili svoju kartu u prvom redu preko Jutjuba.
Danas, sa novom glumačkom postavom, predstava ponovo dobija savremeni izraz, i ne sumnjamo da će i ova ekipa dosegnuti umetničke visine svojih prethodnika. U predstavi „Profesionalac“, osim Aškovića, glume i Igor Đorđević, Nenad Jezdić i Ana Franić. Nakon premijere 21. februara, naredna izvođenja zakazana su za 25, 26. i 28. februar u Zvezdara teatru.
– Biće to dobra predstava. Pre svega zato što je tekst fenomenalno napisan. Svaka rečenica je smislena. Ne možete da improvizujete. Svaka rečenica ima težinu. Pisano je pre 40 godina, a danas je aktuelnije nego ikada – rekao je Duško Ašković.
AUTOR: LENA KARMAN
