Postoje poslovne biografije koje inspirišu, postoje one koje deluju neverovatno, a zatim postoji priča o Ivonu Šunjardu (Yvon Chouinard), legendarnom američkom penjaču, ekološkom aktivisti i osnivaču brenda Patagonija. Njegov put počeo je na liticama Stoni Pojnta i Josemita, gde je kao mladić živeo gotovo nomadskim životom, spavajući u šatoru, hraneći se tunjevinom iz oštećenih konzervi i trošeći tek nekoliko desetina centi dnevno. Šunjard je oduvek govorio da nije želeo da bude biznismen, već slobodan čovek – ali sudbina i upornost napravile su od njega jednog od najuticajnijih preduzetnika današnjice.
Kao tinejdžer, sa samo četrnaest godina, priključio se Južnokalifornijskom sokolarskom klubu. Upravo spuštanje niz litice do sokolskih gnezda probudilo je u njemu strast prema penjanju. Uskoro je provodio dane na stenama, okružen imenima koja će oblikovati čitavu epohu američkog alpinizma: Rojalom Robinsom, Tomom Frostom i kasnije Čakom Pratom. Bio je deo takozvanog Zlatnog doba josemitskog penjanja i učestvovao je u prvim usponima koji su definisali moderni alpinizam.
Kako nije imao novca da kupuje skupu opremu, Šunjard je naučio da kuje svoje klinove i alatke. Od starog žitnog sečiva iskovao je prve čelične pitetone – klinove za stenu (steel pitons) – a glas o njihovom kvalitetu brzo se širio. Prodavao ih je iz gepeka automobila dok je putovao između surfovanja, penjanja i kampovanja. Njegov život tada nije imao nikakve veze s idejom o kompaniji – samo sa slobodom, pokretom i prirodom.
Jedan od ključnih trenutaka u njegovom razvoju bila je spoznaja da alati koje proizvodi uništavaju stene. Udari čeličnih klinova ostavljali su duboke ožiljke na pukotinama Josemita nacionalnog parka. Umesto da ignoriše problem, Šunjard i Tom Frost odlučili su da pređu na čokove – aluminijumske klinove koji se postavljaju bez udaranja. Bilo je to revolucionarno i ekološki hrabro rešenje, a njihov katalog iz 1972. godine postao je manifest „clean climbing“ pokreta.
Upravo iz te odluke rodila se filozofija koja će kasnije postati srce brenda Patagonija: pravi uspeh nikada ne sme da bude na štetu planete. Šunjard je govorio da je cilj biznisa da popravi svet, a ne da ga iscrpljuje. Iako tada još nije znao, upravo ta filozofija postaviće temelje jednoj od najuticajnijih ekoloških kompanija na svetu.
Brend Patagonija nastao je gotovo slučajno. Na zimskom penjanju u Škotskoj 1970. godine, Šunjard je kupio ragbi dres samo da bi mu grejao vrat i štitio ga od užadi. Njegovi prijatelji penjači odmah su poželeli isti takav. Kako su se porudžbine nizale, Šunjard je shvatio da odeća može biti održiviji, profitabilniji i ekološki odgovorniji deo poslovanja. Ubrzo su se pojavile prve Patagonijine jakne, brzosušeće majice i čuveni flis.
„Najbolji biznis je onaj koji rešava problem, a ne onaj koji ga stvara“, izjavio je Šunjard u jednom intervjuu.
Priča o Patagoniji jednako je priča o prijateljstvu koliko i o preduzetništvu. Još na početku karijere Šunjard je zapošljavao prijatelje i prijatelje njihovih prijatelja i nikada nije odstupio od te prakse. U jednom intervjuu govorio je o tom nekonvencionalnom pristupu ljudskim resursima.
„Svi koje smo zaposlili bili su nam prijatelji. Nisam imao nikoga sa poslovnom diplomom sve do pre par godina. To su bili antropolozi, anglisti.“ Kako je takav tim uspeo da stvori brend od milijardu dolara koji traje pola veka? „Svi smo bili idealisti“, jednostavno je rekao.
Kako je biznis rastao, rasla je i briga osnivača za planetu. Patagonija je 1986. počela da izdvaja 10% profita za spas ekosistema, a kasnije donela odluku da daje 1% od svake prodaje neprofitnim organizacijama koje se bave zaštitom prirode. Do danas, kroz ovu inicijativu donirano je više od pola milijarde dolara.
Još važnije, Patagonija je postala pionir ekoloških inovacija – prelazila je na organski pamuk kada je industrija tvrdila da je to nemoguće, pravila reciklirani poliester davno pre nego što je to postalo trend i insistirala na fer-radu u globalnoj proizvodnji. Šunjard je smatrao da kompanije ne treba da se povinuju kapitalističkom rastu, već da ga redefinišu. U njegovim rečima: „Najodrživija stvar koju možete kupiti je ona koju ne morate zameniti.“
Nastavio je da živi jednostavno: kampujući, surfujući, penjući se, vozeći kombi i bežeći od svega što ga je podsećalo na korporativni svet.
Magnet za penjanje, antipotrošač i čovek koji je više vremena proveo u planinama nego u kancelarijama, Šunjard je izgradio brend koji se protivio svemu što je tipična korporacija.
U septembru 2022. godine napravio je potez koji je uzdrmao svet biznisa. Objavio je da prepušta 100% vlasništva nad Patagonijom – vrednom više od tri milijarde dolara – neprofitnim organizacijama, kako bi se sav budući profit trajno ulagao u spas planete.
U istorijskoj izjavi rekao je: „Umesto da prirodu pretvaramo u bogatstvo, odlučili smo da bogatstvo vratimo prirodi. Ozbiljno sam shvatio zadatak: spasimo planetu.“
Njegova deca ostala su uključena u rad kompanije, ali bez vlasničke koristi. Sav novac koji Patagonija zarađuje – a to su stotine miliona dolara godišnje – odlazi u borbu protiv klimatskih promena, obnovu ekosistema i zaštitu divljih prostora.
Danas, Ivon Šunjard ima status mitskog lika u svetu održivosti. Legendarni penjač koji je nekada živeo od 50 centi, spavao u šatoru i kovao klinove u dvorištu roditeljskog doma, postao je preduzetnik koji je redefinisao svrhu kompanije u 21. veku. Njegova priča govori o tome da se najveći uticaj ponekad ne gradi kroz ambiciju, već kroz skromnost, doslednost i veru da planeta nije na prodaju.
AUTOR: LENA KARMAN
