Dobro došli na princip magazin, prvi magazin bez politike, crne i žute hronike.
Izbornik
Docent Pravoslavno-bogoslovskog fakulteta u Beogradu dr Nenad Božović prvobitno se otvorenim pismom obratio studentima u blokadi, da bi potom podneo ostavku, na mestu šefa katedre za Stari Zavet. Pismo vam prenosimo u celosti:
„Dozvolite da vam se nakon četiri nedelje ćutanja obratim ispovednim odgovorom, jer mi je tako lakše nego da vas pogledam u oči. Teško mi pada činjenica da sam vam iz udobne pozicije katedre govorio o pojmu pravde u Svetom Pismu i o proročkom nastupanju protiv korupcije i idolopoklonstva, a kada je nastupio čas da i svojim delima podržim ono što sam govorio, ustuknuo sam „straha radi judejskog“. Kada ste u Saopštenju citirali svetog proroka Isaiju i njegove reči „Učite se da dobro činite! Težite za pravdom! Potlačenom pomažite!…“ (Is 1,17) bio sam ponosan, jer sam shvatio da ste lekcije Starog Zaveta više nego dobro naučili i ne samo naučili, nego, za razliku od mene, ispunili, čime je moje ćutanje postalo još bolnije. Zato vas molim da mi oprostite i da taj moj čin ćutanja izuzmete iz onoga što sam do sada prema vama činio. Želim da vam pružim jasnu i nedvosmislenu podršku u vašim težnjama za pravdom i držim da su vaši zahtevi sasvim
opravdani.
Kada je pala nadstrešnica novosadske Železničke stanice na nevine ljude, čitajući psalme suzno sam se pitao: „Zašto Gospode daleko stojiš i skrivaš se u vreme nevolja?“ (Psalam 10, 1).
Učinilo mi se tada da, kao što kažu reči Knjige o Jovu „pravednik strada, a grešnik blaguje“, tmurno je i tamno izgledalo sve. No, vreme smutnje kratko je trajalo, jer je Gospod kroz vas progovorio, štaviše, zagrmeo tišinom vašeg bezglasnog stajanja i molitvenog bdenja u sećanje na nevine duše.
Vi ste deca koja nisu videla misirskog ropstva, odnosno naše prethodne padove (ratove, sukobe i cepanja), i koja neće olako okrenuti glavu od smrti nevinih ljudi dok se ne zadovolji makar ljudska pravda, jer za vas od ovoga nema gore. Zato ste deca slobodna i hrabra (Knjiga Isusa Navina 1, 6) kojoj će se otvoriti dveri Obećane Srbije, one u kojoj neće biti samovolje faraona i njegovih slugu i gde će se ljudi jedni prema drugima obraćati s dostojanstvom i poštovanjem, u kojoj će se poštovati Zakon Božiji i ljudski. Tu Obećanu zemlju koju ćete vi, možda moja i vaša deca zajedno izgraditi, verovatno nisam zaslužio da dočekam, ali jasno vidim njene obrise kao što je čežnjiv pogled k njoj uputio Mojsej iz pustinje. Ipak, držim, da znate reči i koje je često govorio blaženopočivši protojerej otac Radovan Bigović, profesor našeg Fakulteta, da je nemoguće od zemlje načiniti raj, ali da treba da učinimo sve da ne postane pakao. To ste vi i učinili, jer da ste zaćutali, kamenje bi progovorilo.
Vaša ljubav prema pravdi i istini jasno proističe iz crkveno-liturgijskog i svetosavskog etosa naše Srpske Pravoslavne Crkve. Kada ste sa zastavama Srbije, zastavama sa Hristovim likom i sećanjem na raspeto Kosovo i Metohiju hodili putevima ove zemlje pevajući Himnu Svetom Savi, Bože pravde i Vostani Serbie dotakli ste moje srce.
Kada je trebalo ograditi se od zloupotreba, u vašim ste mislima bili „mudri kao zmije“ i jasno razlikovali duhove, od političkog oportunizma do banalnog radikalizma, i „bezazleni kao golubovi“ jer ste na nasilje odgovarali nenasiljem i dobrotom. Na svaki pokušaj golijatske brutalnosti odgovarali ste mudro kao blaženi David, jer ste znali da se samo pameću i čvrstom verom u Boga možete boriti protiv sirove sile (vlasti).
Nisam, nažalost, bio tu za vas i pored vas kada su vas zajedno sa kolegama s drugih fakulteta napadali, gazili, šutirali i nazivali izdajnicima, buntovnicima bez razloga i obojenim revolucionarima. Uprkos svim preprekama, vi i dalje istrajavate. Tako ste u meni probudili povređeno, uspavano i uplašeno dete, zagrlili ga i izlečili svojom ljubavlju, vedrinom i nadom. Na tome ću vam biti do veka zahvalan. Stoga je ovo pismo jedino i moguće završiti rečima Jevanđelja: blaženi vi koji ste gladni i žedni pravde, jer ćete se nasititi“ (Matej 5, 6)„, navodi Božović u pismu.
