Frontmen “Nevernih beba” Milan Đurđević: “Kompromisi nikada nisu bili tema”

Ulazanice za koncert pop rok grupe “Neverne bebe”, koji je zakazan za 21. februar u MTS Dvorani su rasprodate, ali je popularni bend zakazao još jedan i to za 19. mart. Članovi dugovečne koncertne atrakcije, koja već 31 godinu širom regiona izaziva oduševljenje svih generacija vrhunskim muziciranjem i karijerom bez umetničkih kompromisa, najavili su multimedijalni spektakl pod nazivom “Ovo je priča o nama” sa deset muzičara na sceni.

“Neverne bebe” su otkrile i prvog gosta za oba koncerta. Biće to Aleksandra Radović, koja je, prema rečima frontmena grupe Milana Đurđevića, poziv prihvatila sa oduševljenjem budući da sa bendom gaji slične umetničke afitnitete i senzibilitet.

Za početak razgovora Đurđević otkriva da li je očekivao toliko interesovanje.

– U našu publiku uvek verujemo. Od devedesetih, kada je bend nastao, prolazili smo kroz strašno turbulente faze i periode i lično, i lokalno i globalno. Ni danas se ništa ne menja, a mi smo i dalje na stanovištu da su muzika i umetnost uopšte jedino sigurno utočište, naravno, uz emociju koja je autentični znak dodira ljudske duše.

Naravno, radujemo se što je interesovanje ogromno od oktobra, kada smo i objavili datum prvog koncerta. Siguran sam da će svi koji dođu u MTS Dvoranu na oba koncerta biti deo nečega što ćemo zajedno pamtiti. To mogu da obećam u ime mojih ljudi iz benda.

Trudite se da tridesetak godina ne skrenete sa muzičkog pravca koji ste sebi zacrtaili. Koliko je teško opstati u moru šunda i kiča što se muzike tiče?

– Kada poštuješ talenat dat od Boga, onda nije teško. Međutim, iskušenjima na tom putu “kojim se ređe ide” nema kraja. Mi smo odgovor na ovo pitanje dali svojim prvom logo znakom, na kome je bila cucla sa žiletom, u skladu sa imenom benda. Hteli smo da dokažemo kakva vrsta subkulture se “gura” mladima od najranijih dana. A trideset godina kasnije, naš vrlo progresivni album “Hodaj”, koji je osvojio sve regionalne nagrade, na neki način je zatvorio krug i čini se da smo na istoj, možda i goroj poziciji. Zato poruke koje šaljemo kroz muziku moraju da ostanu dosledne, tako će i biti.

Ima li dovoljno prostora za prvu rok muziku?

– Ima. Nekad, kad smo Vlajko i ja počinjali sa “Novom zemljom” i po pet, šest sati čekali u holu Radio Beograda da damo snimke, bio je jedan radio i dva TV programa. Danas postoji milion načina za promociju i sve je svima dostupno. Problem jeste hiperprodukcija informacija i brzina, ali to je neka druga tema. U svakom slučaju, još uvek postoje, Bogu hvala, bendovi koji na rok koncertima okupljaju hiljade i hiljade poklonika svih generacija.

Da li je bilo teško izgraditi karijeru “bez umetničkih kompromisa”?

– Suština je u toj fanatičnoj posvećenosti, ideji, ljubavi prema instrumentima i pre svega strasti koja nosi sve ljude u bendu i dan-danas. Vlajko, Ranđa i ja smo zajedno od početka, Jelena je tu 21 godinu, Tijana 13… To je “tvrdo jezgro” koje ovde ne drži ni slava, ni popularnost, ni neka kvazi ideja o novcu kao prioritetu. Zanima nas samo muzika koja prvenstveno nas dotiče i inspiriše. Status je došao, kompromisi nikada nisu bili tema.

Izjavili ste da ste trudili da svojom muzikom obeležite ožiljke vremena, ali i vaše lične. Koji period je za grupu bio najteži?

– Ovo je teško pitanje i gotovo je nemoguće odgovoriti na njega. Devedesetih kad se država raspala a ljudi bili na ivici egzistencije (i fizičke i egzistencijalne), mi smo svirali gde god je bilo puteva i struje. Za vreme bombardovanja bili smo sa građanima mete na trgovima. U kovid pandemiji oduzeto nam je pravo na rad. Dve godine nismo imali koncerte, bili smo pre svega šokirani momentom da ne možemo da se viđamo svakodnevno među sobom, a onda i sa publikom. Da ne spominjem usputne događaje poput poplava, kada smo jedno vreme svirali samo humanitarno. I nije to nama bio problem, naprotiv.

Uvek smo bili tu i bićemo kada je to nekome potrebno, kada mu treba pomoći da ožiljci makar manje bolno zarastu. Muzika je tu neprikosnoveni lek.

Imate li muzičke naslednike?

– Sigurno da imamo. Mnogo mladih talentovanih ljudi se bavi muzikom, ima strašno talentovanih klinaca. Možda je malo problem ideja i već spomenuta hiperprodukcija, ali svako ko je potpuno iskren u ljubavi prema muzici ima šansu da iza sebe ostavi neke večne pesme koje će se pevati kroz više generacija.

Kakvi su vam planovi za naredni period? 

– Počinjemo rad na novom albumu, ide koncertno leto, koje ćemo pre svega posvetiti ostatku regiona i promociji albuma “Hodaj” gde ga do sada nismo promovisali “live”. Ima planova i za neke saradnje koje godinama planiramo. Pre svega nam je plan da se radujemo zajedno muzici i susretima sa svojom publikom veoma specifičnog senzibiliteta po kome smo se prepoznali.

FOTO: DAFINA DOSTANIĆ