Čuvarkuća, prvo crveno ofarbano uskršnje jaje, zauzima posebno mesto u srpskoj vaskršnjoj tradiciji. O tome je govorio Saša Srećković, muzejski savetnik Etnografskog muzeja, ističući da je čuvarkuća mnogo više od ukrasa.
„Čuvarkuća simbolizuje zdravlje, napredak i zaštitu doma od zla i bolesti“, objašnjava Srećković. „Ona se farba kao prvo jaje na Veliki petak, najčešće u crvenu boju, i zauzima istaknuto mesto u kući, često pored ikone. Veruje se da štiti ukućane tokom cele godine.“
PROČITAJTE I OVAJ TEKST:
Slanina, sir u mehu, čvarci, kiseli kupus – hrana kao ogledalo kulture
Prema njegovim rečima, stara čuvarkuća se nikada ne baca.
„Kada se farba nova čuvarkuća, stara se pažljivo uklanja. U mnogim krajevima postoji običaj da se stara zakopa u bašti, spusti niz reku ili ostavi na drvetu, čime se simbolično zahvaljuje za zaštitu koju je pružila. Neki običaji predviđaju i ritual umivanja vodom u kojoj je potopljena stara čuvarkuća, zajedno sa bosiljkom, drenjem i zdravcem, što donosi zdravlje ukućanima“, objasnio je Srećković i naglasio i simboličko tumačenje stanja čuvarkuće.
„Ako jaje nije puklo i ostalo očuvano, veruje se da je godina bila mirna i blagoslovena. Ako pak pukne, smatra se predznakom nesreće.“
Srećković je dodao da čuvarkuća predstavlja snažan kulturni i duhovni simbol koji povezuje tradiciju, verovanje i svakodnevni život i da je njeno mesto u domu znak zajedništva i brige za porodicu.
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Toga dana je Gospod Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji darovao večni život. Zbog značaja ovog praznika, svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs.
Vaskrs spada u pokretne praznike i praznuje se u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice ili neposredno posle nje, ali nikada pre te ravnodnevnice. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru.
Za Vaskrs su vezani brojni lepi običaji u našem narodu. U celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik vezan je običaj darivanja jajima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. Kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako i vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji ga primaju.
Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih običaja, koji se nije iskorenio ni u gradovima, jeste farbanje jaja za Vaskrs. Vredna domaćica, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boji na Veliki petak, u dan kada se, inače, ništa drugo ne radi, već su sve misli upućene na strašni događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja od ljudi na Golgoti i u Jerusalimu.
Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom, u kome će kuvati i farbati jaja, dodaje malo osvećene vodice koja je osvećena u toku vaskršnjeg posta. Na šporetu vri voda sa bojom (varzilom), domaćica u nju spušta jaja, pazeći da ravnomerno budu obojena, dok deca obigravaju oko majke i broje sveže ofarbana jaja, čiji broj raste svakoga časa.
Prvo obojeno jaje ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se čuvarkuća.
Pre farbanja jaja ona se mogu šarati. Sa rastopljenim voskom i perom za pisanje, ili nečim sličnim, na jaje se nanosi topljeni vosak. Pošto vosak ne prima boju, posle farbanja na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova. Na jajetu se obično piše X. V. i V. V. (Hristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse), crtaju krstići, cvetići i druge figurice. U novije vreme koriste se i specijalne nalepnice od papira ili plastike.
Farbanje jaja vrši se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalena Mironosica putovala u Rim da propoveda Jevanđelje i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak pažnje, predala crveno jaje i pozdravila ga rečima: „Hristos Vaskrse“.
Crvena boja simbolizuje Spasiteljevu nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je istovremeno i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. To je prvenstveno boja hrišćana i crkve, bez obzira na to što su pojedini pokreti kroz istoriju pokušavali da ovu boju prisvoje i kompromituju.
Kada svane dan Vaskrsenja Hristovog, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova dugo zvone sva zvona i objavljuju dolazak velikog praznika. Domaćin sa svojom porodicom odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu.
Posle službe narod se međusobno pozdravlja rečima: „Hristos Vaskrse!“ i „Vaistinu Vaskrse!“ Taj pozdrav traje sve do Spasovdana. Po povratku kući ukućani se međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Domaćin potom pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi ukućane i kuću, a zatim se čitaju molitve. Posle zajedničke molitve svi sedaju za svečano postavljenu trpezu.
Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a zatim i ostali ukućani. Tada nastaje takmičenje čije je jaje najjače, što predstavlja posebnu radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se: „Hristos Vaskrse“ i „Vaistinu Vaskrse“.Na Vaskrs se najpre jede kuvano vaskršnje jaje, a zatim ostala jela. Ukoliko gost dođe u kuću, prvo se daruje farbanim jajetom.
Prvi ponedeljak posle Vaskrsa naziva se Pobusani ponedeljak. Toga dana uređuju se grobovi umrlih srodnika, pale se sveće i služe parastosi. Na grobove se nose farbana vaskršnja jaja i dele sirotinji.
PROČITAJTE I OVAJ TEKST:
Šaranje uskršnjih jaja voskom: radionice za decu i odrasle u Etnografskom muzeju
PROČITAJTE I OVAJ TEKST:
Moba – solidarnost i inovacija kao moguće rešenje za prazne njive i prazna sela
