Hrana nije samo potreba, već i priča o nama, našim precima i načinu na koji vidimo svet. Svako jelo nosi u sebi deo istorije, sećanje i vrednosti jedne zajednice. Na to posebno ukazuje muzejski savetnik Etnografskog muzeja, Miloš Matić, koji smatra da je ishrana jedan od najsloženijih kulturnih sistema.
„Ishrana jeste egzistencijalna aktivnost, ali sve što je prati – od načina pripreme, preko običaja za trpezom, do simbolike jela – pokazuje da je ona mnogo više od puke potrebe“, objašnjava Matić.
On podseća da svaki narod, pa čak i svaka porodica, ima svoj jedinstveni kulinarski svet.
„Raznovrsnost u ishrani nije samo pitanje ukusa. To je i pitanje identiteta. Način na koji jedemo, šta spremamo i šta smatramo ‘našim’ – sve to govori o nama i našem mestu u kulturi“, dodaje on.
Matić ističe da se na primeru Balkana jasno vidi koliko zajedničkog nasleđa delimo.
„Isti proizvod, poput sira, paprike ili suvog mesa, priprema se u svakoj zemlji na svoj način. To je lepota našeg regiona – imamo zajedničke osnove, ali svaka kuhinja ima svoju dušu“, kaže Matić.
Govoreći o tradicionalnim namirnicama, Matić napominje da su mnoge od njih nekada bile pitanje preživljavanja, a danas su simbol umeća i nasleđa.
„Na Balkanu se naročito cene namirnice koje mogu dugo da stoje – kiseli kupus, slanina, sir u mehu, čvarci, zimnica… To su svedoci vremena i mudrosti ljudi koji su znali kako da prežive zimu. Kiseli kupus je, recimo, nekada bio obavezan deo svake porodične bačve – znak zajedništva i početka zime. Danas je simbol tradicije, ukusa detinjstva i porodične bliskosti“, objašnjava muzejski savetnik Etnografskog muzeja.
On dodaje da način ishrane često odražava stanje u društvu.
„Kada se menja način na koji jedemo, menja se i način na koji živimo. Brza hrana, manjak vremena za kuvanje, nestanak porodičnih ručkova – sve su to znaci savremenog doba“, ističe Matić.
„Hranom, u stvari, razgovaramo“, dodaje on. „Njome pokazujemo poštovanje, empatiju, gostoprimstvo. Hrana je način da se prepoznamo među svojima, ali i da se razlikujemo od drugih. Kroz jelo pričamo priču o sebi.“
