Postoje mesta na svetu koja se ne upoznaju samo obilaskom znamenitosti, već pričom koju nose. Takav je St. Kitts, malo vulkansko ostrvo u Karipskom moru, deo države Federacije Sveti Kits i Nevis. Na prvi pogled, ovo je destinacija s plažama, palmama, tirkiznim morem i tropskom klimom. Međutim, čim se malo zagrebe ispod te razglednice, otkriva se izuzetno bogata i često burna istorija. Upravo zbog toga St. Kitts ostavlja utisak mnogo većeg ostrva nego što zaista jeste.
Ako se u Basseterre ulazi sa strane luke i Port Zantea, gotovo je nemoguće ne primetiti veliki natpis „St. Kitts“. On je postavljen upravo na mestu na kojem većina posetilaca prvi put stupa na ostrvo – kod glavnog turističkog i kruzerskog područja (@allegra.krstarenja) – pa njegova uloga nije toliko da označi administrativnu granicu grada koliko da bude svojevrsna dobrodošlica.
To je zapravo prvo mesto na kojem se mnogi turisti, kao i ja, fotografišu nakon izlaska sa broda, pa je natpis vremenom postao deo vizuelnog identiteta Basseterrea.
Zahvaljujući kruzeru @ALLEGRA i turama koje obilaze ovakve destinacije, moguće je doživeti i mesta koja možda ne bi bila prvi izbor za klasično putovanje. Upravo u tome i jeste posebna vrednost ovakvih putovanja. Jednog dana možete se probuditi pred ostrvom za koje ste do juče možda znali samo da se nalazi negde na Karibima, a već nekoliko sati kasnije stajati na tvrđavi iz XVIII veka, posmatrati nekadašnje plantaže šećerne trske, upoznavati lokalne običaje i završiti dan kupanjem u toplom Karipskom moru.
Port Zante predstavlja glavno turističko srce i modernu kruzersku luku u Basteru, glavnom gradu države Sent Kits i Nevis. Ova specifična pešačka zona i kompleks izgrađeni su sa jasnim ciljem da budu prva tačka susreta za stotine hiljada svetskih putnika koji svakog leta i zime pristižu ogromnim okeanskim brodovima.
Sa svojim šarenim fasadama u kolonijalnom stilu, bescarinskim prodavnicama nakita i suvenirnicama, ona nudi tipičan karipski doček i luksuznu atmosferu prilagođenu turistima. Pored toga, iako deluje kao mirno mesto za primorsku šetnju, Port Zante je pravo inženjersko čudo osmišljeno da izdrži najrazornije karipske uragane, što mu omogućava da svake godine bezbedno ugosti više posetilaca nego što celo ostrvo ima stanovnika.
St. Kitts zato nije samo još jedno tropsko ostrvo. To je mala karipska priča o kolonijama, šećeru, ropstvu, borbi velikih sila, slobodi i nezavisnosti. A kada se sve to spoji sa vulkanskim pejzažima, tropskom prirodom i morem, postaje jasno zašto ovakva destinacija zaslužuje mnogo više od kratkog pogleda sa palube kruzera.
Ako se po ostrvu vozite tokom školskog dana, verovatno ćete primetiti i karakteristične žute školske autobuse. Žuta boja nije slučajna – postala je praktično univerzalna boja školskih autobusa jer se veoma lako uočava u saobraćaju, naročito u jutarnjim i popodnevnim satima kada deca ulaze i izlaze iz autobusa.
Na St. Kittsu se taj prepoznatljiv izgled koristi i danas, ali sistem se trenutno menja. Vlada je 2026. počela ozbiljnije da obnavlja flotu: jedan od najvećih žutih autobusa, Blue Bird, vraćen je u saobraćaj nakon popravke, a zemlji su dodata i dva potpuno nova električna školska autobusa.
Oni su posebno zanimljivi jer su prilagođeni i učenicima sa invaliditetom, a opremljeni su sistemom koji omogućava praćenje autobusa i evidenciju učenika koji ulaze u vozilo. Školski prevoz predstavlja važan deo obrazovnog sistema na ostrvu, jer autobusi povezuju različite zajednice sa školama, a država upravo ulaže u povećanje pouzdanosti i kapaciteta tog sistema. Dakle, nije reč o nekoliko autobusa koji povremeno služe za izlete – oni su deo redovnog školskog prevoza.
Pre dolaska Evropljana, ostrvo su naseljavali domorodački narodi, a poznato je da su Karibi ovo područje nazivali Liamuiga, što se uglavnom prevodi kao „plodna zemlja“. Sam naziv veoma dobro opisuje ostrvo čija unutrašnjost obiluje tropskom vegetacijom, dok se nad njim uzdiže ugašeni vulkan Mount Liamuiga. Njegov vrh nalazi se na gotovo 1.160 metara nadmorske visine i predstavlja jednu od dominantnih tačaka čitavog ostrva.
Početak evropske istorije St. Kittsa vezuje se za početak XVII veka. Godine 1623. engleski kapetan Thomas Warner osnovao je prvo trajno englesko naselje na ostrvu. Time je St. Kitts postao prva engleska kolonija na Karibima i kasnije je dobio nadimak „Majka kolonija“, jer su odavde britanski kolonisti nastavili širenje prema drugim karipskim ostrvima. Samo nekoliko godina kasnije, 1625. godine, stigli su i Francuzi, pa je ostrvo jedno vreme bilo podeljeno između dve evropske sile.
Upravo zbog tog položaja i bogatstva, St. Kitts je tokom narednih vekova bio mesto sukoba između Engleske i Francuske. Ostrvo je menjalo gospodare, bilo poprište vojnih sukoba i predstavljalo jednu od važnih tačaka evropske borbe za prevlast na Karibima. Britanska kontrola konačno je potvrđena Utrehtskim mirom 1713. godine, dok je nakon francuskog osvajanja 1782. godine, Pariskim mirom iz 1783, St. Kitts ponovo vraćen pod britansku vlast.
Najveći simbol tog burnog perioda danas je Brimstone Hill Fortress. Tvrđava se nalazi na strmom vulkanskom uzvišenju i predstavlja jednu od najbolje očuvanih vojnih građevina iz XVII i XVIII veka na čitavim Karibima.
Njena gradnja trajala je više od jednog veka, a veliki deo teškog rada obavljali su porobljeni Afrikanci. Zbog svoje strateške pozicije tvrđava je kontrolisala prilaz ostrvu sa mora i bila ključna u odbrani britanske kolonije. Godine 1999. Brimstone Hill upisan je na Listu svetske baštine UNESCO-a.
Međutim, iza veličanstvenih zidina Brimstone Hilla krije se i mnogo teža istorija. Od sredine XVII veka šećerna trska postala je osnova ekonomije ostrva. St. Kitts je zbog proizvodnje šećera bio jedno od vrednijih britanskih kolonijalnih poseda. Hiljade Afrikanaca dovedene su na ostrvo kao robovi i radile su na plantažama u veoma teškim uslovima.
Trgovina robljem u Britanskom carstvu ukinuta je 1807. godine, dok je ropstvo formalno ukinuto 1834. godine. Ipak, potpuna sloboda stigla je tek 1838. godine, nakon završetka sistema takozvanog šegrtovanja.
Zanimljivo je da je St. Kitts decenijama bio poznat i kao Sugar City, odnosno Grad šećera. Šećer je oblikovao privredu, pejzaž, društvene odnose i svakodnevni život stanovnika. Nekadašnje plantaže i danas su važan deo turističkog identiteta ostrva, a nekadašnja železnička infrastruktura povezana sa industrijom šećera dobila je potpuno novu namenu.
U samom centru Basseterrea nalazi se još jedna stvar koja odmah privlači pažnju – veliki zeleni sat na raskrsnici, odnosno Berkeley Memorial. Stojeći u sredini kružnog toka The Circus, sa četiri brojčanika okrenuta prema ulicama koje vode iz centra, izgleda pomalo kao da je tu oduvek bio.
Međutim, postavljen je još 1883. godine, u čast Thomasa Berkeleyja, tada važnog lokalnog političara. Ceo The Circus zamišljen je po uzoru na londonski Piccadilly Circus, pa je i ovaj sat deo pokušaja da se malom kolonijalnom gradu da izgled velikog britanskog urbanog centra.
Zanimljivo je da nije napravljen samo kao sat: u donjem delu imao je i funkciju javne česme, pa je bio i praktičan deo svakodnevnog života grada. Danas je, naravno, pre svega prepoznatljiv kao jedan od simbola Basseterrea.
Svega nekoliko minuta hoda od The Circusa nalazi se jedno od najprijatnijih mesta u centru grada – Independence Square. Danas izgleda kao mali zeleni park sa fontanom u sredini i velikim drvećem koje pravi prilično ozbiljnu hladovinu, što je u vrućem Basseterreu mnogo važnije nego što možda zvuči.
Trg je dobio ime 19. septembra 1983. godine, kada su St. Kitts i Nevis postali nezavisna država, odvojivši se od Velike Britanije. Pre toga zvao se Pall Mall Square.
Fontana u sredini zapravo je mnogo starija od samog imena trga. Podignuta je u XIX veku, kada je u Basseterre dovedena voda cevovodom iz unutrašnjosti ostrva. Fontana je bila svojevrsni spomenik tom velikom infrastrukturnom poduhvatu, ali je u početku imala i sasvim praktičnu funkciju. Ljudi su ovde dolazili po vodu.
Danas je teško zamisliti da je upravo ta fontana nekada bila važan izvor vode za stanovnike grada. Meni je kod Independence Squarea posebno zanimljivo to što njegova prijatna, gotovo romantična atmosfera skriva mnogo težu prošlost.
Trg je u kolonijalnom periodu bio mesto trgovine i okupljanja, a upravo na prostoru na kojem se danas nalazi fontana održavale su se i aukcije porobljenih ljudi. Zbog toga je današnji izgled parka – fontana, zelenilo, klupe i hlad – u prilično snažnom kontrastu sa njegovom istorijom.
Posle ukidanja ropstva i promena kroz koje je grad prolazio, trg je vremenom dobio potpuno drugačiju ulogu, a danas je jedno od mesta gde ljudi jednostavno sednu, sklone se od sunca i posmatraju život grada.
Jedan od najzanimljivijih načina da se upozna ostrvo jeste St. Kitts Scenic Railway. Železnica je prvobitno izgrađena kako bi prevozila šećernu trsku sa plantaža do fabrike, a danas je pretvorena u turističku atrakciju.
Posebno je zanimljiva činjenica da se smatra jednom od poslednjih železnica te vrste. Vožnja pruža pogled na obalu, nekadašnje plantaže, sela i zelenu unutrašnjost ostrva.
Kada je reč o najpoznatijim lokalnim proizvodima, posebno mesto zauzima Caribelle Batik, ručno izrađena tkanina ukrašena tradicionalnom tehnikom nanošenja voska i boje.
Ovaj proizvod nastaje u kompleksu Romney Manor, istorijskom imanju smeštenom u prelepom tropskom okruženju. Posetioci mogu da vide sam proces izrade, od nanošenja voska do bojenja tkanine, a zatim da kupe haljine, košulje, marame, torbe i različite suvenire.
Cene zavise od vrste predmeta, pa manji suveniri i dodaci mogu koštati nekoliko desetina američkih dolara, dok veći ručno rađeni komadi odeće mogu biti znatno skuplji. Romney Manor poznat je i po ogromnom stablu saman, za koje se smatra da je staro više od 300 godina. Ovo istorijsko imanje nekada je bilo povezano sa plantažnim životom, a danas predstavlja spoj kolonijalne istorije, tropske botanike i lokalne umetnosti.
Posle istorije, tvrđava i nekadašnjih plantaža dolazi ono zbog čega mnogi putnici najpre pomisle na Karibe – more. St. Kitts ima različite vrste plaža, od onih sa svetlim peskom do obala prekrivenih tamnijim vulkanskim peskom. Posebno je poznat jugoistočni deo ostrva, gde se nalaze neke od najatraktivnijih plaža.
Među najpopularnijim mestima za kupanje često se izdvaja Cockleshell Bay, plaža sa mirnijim morem i pogledom prema susednom ostrvu Nevis. To je mesto gde se karipski doživljaj najlakše može zamisliti u njegovom klasičnom obliku – more, topla voda, plaža i pogled na planinski reljef drugog ostrva.
Tokom naše šetnje kroz Port Zante doživeli smo jedan od onih toplih, neočekivanih trenutaka koji se pamte celog života. Sreli smo lokalnu policajku koja nas je potpuno oduševila svojom srdačnošću i širokim osmehom.
Umesto stroge i rezervisane službenice, pred nama je bila izuzetno ljubazna žena koja je rado pristala da se fotografiše sa nama, a onda je otišla i korak dalje – skinula je svoju policijsku kapu i stavila nam je na glavu za slikanje. Divan gest neverovatnog gostoprimstva i opuštenog karipskog duha.
Kulturni život St. Kittsa nosi snažan spoj afričkog, britanskog i karipskog nasleđa. Muzika soca i calypso čuje se tokom različitih proslava, a posebno mesto zauzima karneval. Karnevalska sezona donosi muziku, kostime, ples i veoma živu atmosferu.
Hrana takođe govori mnogo o istoriji ostrva. Među tradicionalnim jelima poznat je „goat water“, gusti začinjeni gulaš od kozjeg mesa, kao i različita jela od ribe, kokosa i lokalnog voća. Mango je posebno prisutan u svakodnevnom životu, a ostrvo je poznato po velikom broju različitih sorti ovog voća.
Ono što ne smete zaobići je ,,St. George’s Anglican Church“, jedna od najvažnijih istorijskih crkava na ostrvu St. Kitts. Njena priča počinje još u francuskom periodu, kada su na ovom mestu delovali katolički sveštenici.
Crkva je tokom vremena menjala pripadnost, bila rušena i obnavljana, a preživela je požare, snažne uragane i zemljotrese. Unutar crkve posebno je zanimljiv stari orguljski instrument, koji je dopremljen iz Engleske i prvi put zasvirao 1872. godine.
Njegov put do St. Kittsa nije bio jednostavan, a delovi su tokom transporta pretrpeli štetu od morske vode, dok su neke čak oštetili pacovi. Ipak, instrument je popravljen i postavljen u crkvu, gde je decenijama služio vernicima.
Put prema savremenoj državi trajao je dugo. Posle više vekova kolonijalne vlasti, St. Kitts i Nevis prošli su kroz različite političke oblike upravljanja.
Važan korak bilo je uvođenje opšteg prava glasa 1952. godine. Ostrva su zatim bila deo Zapadnoindijske federacije od 1958. do 1962. godine, a 1967. dobila su status pridružene države sa unutrašnjom samoupravom.
Ipak, potpuna nezavisnost stigla je tek 19. septembra 1983. godine, kada je Federacija Sveti Kits i Nevis postala suverena država.
Taj datum danas ima poseban značaj i svake godine se obeležava kao Dan nezavisnosti. Godine 1983, u trenutku sticanja suvereniteta, spuštena je britanska zastava, podignuta nova zastava države i započelo je novo poglavlje istorije ostrva koja su više od 300 godina bila pod kolonijalnom vlašću.
Danas St. Kitts predstavlja zanimljiv spoj prošlosti i savremenog karipskog turizma. Na relativno malom prostoru mogu se pronaći ostaci plantažnog doba, jedna od najznačajnijih kolonijalnih tvrđava na Karibima, prašume, ugašeni vulkan, plaže i živopisna naselja.
To nije samo destinacija za odmor i kupanje, već mesto gde svaki deo ostrva podseća na neku epohu, od domorodačkih naroda, preko evropskih ratova i šećernih plantaža, do savremene nezavisne države.
AUTOR: VLADIMIR CVETKOVIĆ CVELE
