Prof. dr Aleksandar Petrović: O Vongaru između svetova

Sećanje na Sretena Božića – Vongara

Autorizovana reč prof. dr Aleksandra Petrovića, profesora Kulturne antropologije na Univerzitetu u Beogradu, na skupu 30. aprila 2026. u Gornjoj Trešnjevici posvećenom sećanju na Sretena Božića Vongara.

FOTO: Privatna arhiva

Okupili smo se ovde između svetova, kako je ovaj susret izvrsno naslovila Jelena Simić, u Gornjoj Trešnjevici kod Aranđelovca, rodnom mestu ne samo Sretena Božića Vongara već i cele porodice Božić. Povod je memorijalan jer nas je Vongar napustio u martu ove 2026. godine. To je i prilika da se setimo i drugih iz porodice Božić čije delo ne odlikuje lepo pisanje i zamišljanje zapleta, već dosledno izvođenje života iz svedočenja istine. To je hod po uskoj stazi patnje izvan udobnih širokih puteva opsena i obmana, svojevrsna pobuna jer ništa se ne odbacuje tako lako kao istina i ne lepi tako slepo kao laž.

Trnovit put slobode

Vongar je imao trnovit životni put traganja za slobodom koji je bio sve samo ne lak, ali je na njemu ocrtao brazdu istine. On je iz Jugoslavije otišao u Francusku i potom u Australiju ispisujući jednu od najboljih književnih autobiografija XX veka. Na tom putu pokazao je svojim životom i delom da je sve povezano nevidljivim nitima i da se u svakom uglu ovog sveta događa isto. Zato sve što je pisao o australijskim Aboridžinima zapravo je priča o nama. On je tamo i ovde video ubijanje ljudi, otimanje zemlje, brisanje sećanja, iskorenjivanje kulture, razaranje jezika, srozavanje svesti, racionalizovano ropstvo. Sreten Božić je pisao o Aboridžinima da bi nas upozorio šta nas je snašlo i šta nas čeka. Rio Tinto je u Australiji razorio pećinu sa crtežima od pre ledenog doba, rudarske kompanije su u Srbiji uništile ulaz u pećinu Rsovaču kod Aranđelovca. A spremaju se i da bez milosti prekopaju celu zemlju u potrazi za podzemnim blagom. Mnogo je sličnosti koje kroz njegovo pisanje možemo da otkrivamo i da se upitamo gde smo, u kakvom svetu živimo i šta treba da činimo dok nam nuklearna pretnja lebdi nad glavom, a klonovi i klovnovi vode našu i svetsku politiku. On je pišući o Aboridžinima govorio o nama. Njegova dela su kao otvoreno pismo koje nam je uputio i koje smo tek počeli da čitamo. Pored pohlepnog traganja za rudnim sirovinama, linijskim parkovima koji se planiraju duž naših reka oduzeće nam se zemlja, digitalni centri uništiće vodne izvore. Tako će se pripremiti efikasno ropstvo zatvaranja stanovništva u rezervate nadgledanih oskudnih resursa petnaestominutnih gradova iz kojih će se teško izlaziti. Tako su i Indijanci namamljeni u rezervate s obećanjem da će tamo uživati blagodeti civilizacije dok je teritorija kontinenta postala praktično „terra nulius“ (lat: ,,ničija zemlja“) koju su zaposeli osvajači. To razumevanje, otvaranje poruka koje nam je Vongar ostavio tako sve više izgleda kao lomljenje pečata u Jovanovoj apokalipsi.